Ko nikad nije opsovao vlast, neka prvi baci kamen.
Postoji zemlja u kojoj se ljudi osuđuju na smrtnu kaznu ako na „Fejsbuku“ prokomentarišu proroka Muhameda u nepodobnom kontekstu. To je jedna daleka fundamentalna islamska država Pakistan.
Postoji zemlja u kojoj se čovek zbog poruke u kojoj u negativnom kontekstu spominje predsednika vlade proglasi ludim, strpa u zatvorsku bolnicu i dovede do smrti. To je jedna evropska država Srbija.
U prvom slučaju, tridesetogodišnji Pakistanac Tajmor Raza „udario“ je na božjeg mesiju u ortodoksnoj islamskoj državi, tako što je na Fejsbuku ušao u polemiku o islamu sa sagovornikom za koga se ispostavilo da je funkcioner za kontraterorizam. Raza je lociran, uhapšen, zatvoren, osuđen na smrt zbog bogohuljenja i sad čeka ishod žalbe višem sudu.
U drugom slučaju, četrdesetpetogodišnji Milorad Nikolić iz Crvenke u Srbiji, „udario“ je na tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i ministra Nebojšu Stefanovića u privatnoj „sms“ prepisci sa svojim komšijom Dankom Batanićem.
„Vučiću spasi Srbiju, pusti mrtvi neka je vode“, „Idi ubij 5. oktobra nekog policajca. Da vide Srbi da države nema. Ubio sam dva vojnika. Radiće Srbi za koru hleba“ i „Nebojša Stefanović se šeta i zvižduće. Zna da ga kane ubiti. Ali tek sledeće godine“ – ove tri Nikolićeve poruke „revnosni“ građanin Danko Batinić prijavio je lokalnoj policiji. Nikolić je zbog toga 14. decembra prošle godine uhapšen i optužen da je ugrozio bezbednost tadašnjeg premijera Vučića i ministra policije Stefanovića. Sudija Osnovnog suda u Vrbasu Snežana Popović odredila mu je pritvor da bi 21. decembra prošle godine, nakon štrajka glađu, bio prebačen u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu, gde je umro 14. juna.
Upadljivo je da šest meseci nijedan medij nije poklonio pažnju ovom slučaju i da se priča pročula tek nekoliko dana pre smrti Milorada Nikolića kada je njegov advokat Feđa Dimović u intervjuu za „Balkan info“ upozorio da mu je narušeno zdravlje jer se 6 meseci nalazi u bolnici gde je pod velikom količinom lekova, a gde je doveden kao zdrav čovek. Dimović je tada rekao da je Nikoliću po brzom postupku uspostavljena dijagnoza paranoidne šizofrenije iako on nije nikada ranije lečen od duševne bolesti, niti je ikada počinio krivično delo. Rekao je i da je Milorad bio profesionalni sportista, uzoran građanin i dobar čovek nesklon agresivnom ponašanju. Zahtevao je kontrolno veštačenje koje je uporno odlagano a nesrećni čovek zadržavan u pritvoru. Advokat kaže da su razlozi nečuveni, da je prvo rečeno da sud nema novac za veštake, a onda traženo da se veštaci pismeno izjasne da neće veštačiti dok im se ne uplate sredstva.
Miloradov brat slikao je telo svo u modricama. Nakon što je porodica zatražila obdukciju, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović tvrdio je da je pritvorenik preminuo od plućne embolije, dok u potvrdi Specijalne zatvorske bolnice piše da je umro usled srčanog zastoja. Zbog naslova u Danasu „Jedna smrt dva uzroka“ reagovalo je Ministarstvo pravde saopštenjem u kome je navedeno da je čovek umro od srčanog zastoja koji je izazvan plućnom embolijom, što je potom potvrdio i obdukcioni nalaz, a da su modrice po njegovom telu i licu posledica ppada u kupatilu i davanja venskih injekcija prilikom reanimacije. Slučajno ili ne, tek Ministarstvo je saopštenje naslovilo „Ne postoje dva uzroka smrti osuđenog lica“ iako Nikolić nije bio osuđen već optužen.
Advokat Feđa Dimović podneo je predstavku predsedniku Aleksandru Vučiću u kojoj ga poziva da iskoristi svoj politički uticaj i uključi se u istragu kako bi se saznala prava istina o smrti Milorada Nikolića. Dimović je podneo i pritužbu Zaštitniku građana.
I Tajmor Raza i Milorad Nikolić stradali su zbog verbalnog delikta, s tim što Pakistanac još uvek ima šanse da se spase ukoliko žalba i pritisak organizacija za ljudska prava urodi plodom. U pakistanskom slučaju čovek je udario na boga, a u Srbiji na premijera. U Srbiji, za razliku od Pakistana, ne postoji smrtna kazna. Ne postoji, doduše, ni verbalni delikt. Ali, u praksi je, naročito ako živite u malom mestu, gotovo kao u Pakistanu, samo nešto podmuklije.
Milorad Nikolić je sahranjen 17. juna, a u Crvenki će još neko vreme sa strahom jedan drugog opominjati da ne govore svašta jer je jedan tako zbog poruka strpan u ludnicu gde je ubrzo umro.
Nema ko nije nekad opsovao Vučića ili Stefanovića u dopisivanju, računajući tu i njihove naprednjake. Ništa to nije strašno dok se ne pojavi neki, „komšija potkazivač“. Dok jednom ne dođu i po mene ali tada više neće biti nikoga da se buni.
