Srbija na tamnoj strani evropskog meseca

7
322
Foto: printscreen (balkanskapravila.com)

Kao prvo, treba da imamo na umu da se krivotvori reč Evropa i da se ona poistovećuje sa Evropskom Unijom (EU). Evropa i EU su dve različite stvari iako imaju određenu geografsku podudarnost. Evropa je zamisao, način života i  razmišljanja, stanje duha, dok se EU kao prvenstveno ekonomska integraciona skupina pretvorila u jednu birokratsku organizaciju koja se kruni pred našim očima, u kojoj je solidarnost (jedna od osnovica EU i svih društvenih zajednica) duboko uzdrmana. Odlazak Britanije kao značajne, moćne i demokratske države veliki je udarac i na verodostojnost i na gubitak uticaja EU.

Međusobna pomoć i podrška u krizi, kao što je to bio slučaj sa korona virusom, pala je na ispitu solidarnosti pred svima. Države članice EU su suprotno svim očekivanjima prvo vodile brigu o sopstvenim interesima (što nije nikakav zločin), pa tek kada je najžešći talas pandemije prošao, tek tada su počele da se otvaraju prema partnerima u EU. Čak su mnoge EU zemlje zabranile prelet aviona iz Rusije koji su nosili preko potrebnu pomoć Italiji, jer takve pomoći u dato vreme nije bilo iz EU1.  Šta mogu da očekuju zemlje koje su van EU i koje streme učlanjenju kao što to izjavljuje vlast u Srbiji? Srbija je tražila da kupi u EU operemu i materijal za zdravstvo, pa je bila odbijena u toku najžešće krize. Kasnije, kada je gužva prošla, stanje se promenilo, ali kada je bilo najpotrebnije i hitno, Srbiji su pri ruci bile samo Kina i Rusija.

Ne kruni se samo članstvo u EU zbog odlaska Britanije, kruni se i temeljni pravni sistem EU. Ustavni sud Nemačke je maja 2020. poništio odluku Evropskog suda pravde. Ovakva nacionalna odluka minira i uniformnnu primenu vrhovnog prava unutar EU i subordinaciju2.  Značaj ovakve odluke je da Nemačka može da preuzme nazad kontrolu nad delom monetarno-finansijskih poslova koje su bile na nivou EU. Ovo je do sada neviđeni udarac na pravni sistem EU, pogotovo što dolazi od ekonomski najvažnije države članice EU jer se stvara nepoverenje između vrhovnih institucija u EU.

Mnogo toga škripi u EU priči za Srbiju. EU prvenstveno brine kako će sama da opstane, da bude bolja, a ne šira. Proširenje EU niko više zvanično ne spominje na vrhu EU, niti se nalazi u dokumentaciji koja nešto vredi. Izuzetak su ‘sitne ribe’ (ambasadori, posrednici)3  koje ne odlučuju o rešenju, a opravdavaju svoju platu slatkorečivim izjavama. Često se pojavljuju u medijima kao starlete koje da pokušavaju da zamažu oči delu lakoverne javnosti. Francuska, kao bitna zemlja EU, ima jasne sumnje u pogledu balkanskih zemalja, jer one ‘nikada ne treba da postanu punopravne članice EU’4.  Svima postaje sve više jasno da Srbija nikada neće pristupiti EU jer se nalazi na tamnoj ‘strani Meseca’.

EU se bavi sada problemom svog opstanka. To nije samo zbog Bregzita, već i zbog monetarne unije koja je na staklenim nogama, zbog ekonomske krize prouzrokovane virusom korona, nezaposlenosti, raspada Šengenskog sistema slobode kretanja i najezdom prvo izbeglica, pa migranata, a sada i islamskih osvajača Evrope. Britanija je dobro uvidela da je ‘put u pakao popločan najboljim pro-evropskim namerama. Evro je počeo kao federalistički projekat. On je opasno nezavršen.’5  Ne samo što je evrozona proizvela ekonomsku katastrofu izvan Nemačke, Austrije i Holandije, ona preživljava jer je zalepljena finansijskim selotejpom i postoji mogućnost njenog raspada.

Da Vas podsetimo:  Prosvjeta iz Beča u Jerusalimu i Svetoj zemlji!

Proširenje, pogotovo povezano sa problematičnim zemljama kao što je to Srbija, nije ni na kakvom ozbiljnom spisku prioriteta za razmatranje u EU. U suprotnom, i u skladu sa pravilima i duhom EU, ne bi u Briselu i drugde ćutali o tome da na najvažnijim mestima u državi Srbiji (od ministara do državnih sekretara) mogu da se nađu mnoge osobe sa sumnjivim svedočanstvima o obrazovanju koje uključuju plagijat i falsifikat. Tako nešto je nedopustivo u zemljama EU i u onima koji streme članstvu u EU, a zvaničnici EU o tome i dalje ćute. Dakle, takvim svojim ne činjenjem Brisel pruža prećutnu podršku koja zloćudno utiče na primere koji se daju mladom naraštaju.

Mišljenje da rešenje kosovsko-metohijskog problema koje uključuje i priznavanje nezavisnosti nije uslov za pristupanje Srbije EU je isto kao i verovanje da se deca rađaju u kupusu ili da ih donose rode.  Rešenje (jednom za svagda!?) problema Kosova i Metohije predstavlja se kao ključ za nastavak pristupanja Srbije EU. Ali to je sada nerešiv problem. Izuzev ako se kao rešenje smatra potpuni poraz i poniženje, ne samo Srbije, već i svih Srba. Stanje je vrlo teško, ali se za Srbiju sporo, ali vidno popravlja: poništenje priznanja nezavisnosti od sve većeg boroja država. To je nesumnjiv uspeh Srbije. Geopolitičko stanje se sporo menja u svetu, ali se menja u prilog Srbije. Zbog toga nipošto ne treba žuriti sa rešenjem ‘jednom za svagda’.

Svi inostrani posrednici ili, tačnije, pregovarači sa Zapada mogu da se okarakterišu kao dobronamerni prevaranti. Dobronamerni, jer ne sumnjamo u njihove dobre namere da se reši problem, a prevaranti, jer u krajnjem slučaju nastoje da izigraju Srbiju (daj nešto – nizašta). Računaju (s pravom!?) da srpsko pamćenje traje kao ‘kod mačke muž’. Najočigledniji primer je ‘Briselski sporazum’. EU nije tu bila samo (kao) časni posrednik i svedok (očigledno nenaklonjen Srbima), već i jemac. Zbog čega je to tako? Dok ste na Zapadu protiv Rusa i Srba, ‘sve vam je dozvoljeno’.

Vučić i Tači u Briselu / Foto: YouTube screenshot

Pacta sunt servanda (ugovori se moraju poštovati). Srbija je ispunila sve iz Briselskog sporazuma, a da za to nije dobila ništa za uzvrat. Kao strana u ugovoru, EU nije ništa učunila da se ispoštuje jedina obaveza kosovsko-metohijskih Albanaca (zajednica srpskih opština). Da je samo to htela, a očigledno nije već godinama, EU bi lako mogla da primora stranu kosovsko-metohijskih Albanaca da to ispune. Način na koji bi to moglo jednostavno da se učini je da se ‘zavrnu finansijske slavine’. Ali od toga nema ništa. Zbog toga Brisel nosi na sebi nalepnicu: dobronamerni prevaranti. Ne može im se verovati ni na datu reč, ali ni na pisani ugovor. Na našu sreću tu je još uvek Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti koja je globalno pravno važeći dokument. Granice u Evropi su se menjale svakih dvadesetak godina. Pogledajmo samo od 1900. do sada. Svakih dvadesetak godina dolazilo je do promene granica. Tako je bilo, a verovatno tako može i da bude i u budućnosti.

Šta bi Srbija dobila za uzvrat od priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije? Ništa, ili još manje od toga. Dobilo bi se obećanje (ludom radovanje) o nekom maglovitom ubrzanom ‘evropskom putu’. EU se kruni iznutra, a uz to je nestabilna i nefunkcionalna jer ne mogu da se slože skoro ni oko čega8.

Da Vas podsetimo:  Handke deli sudbinu Kosova i Metohije

‘Balkanizacija’ unutar EU postaje sve vidljivija. Najviši državnici u EU sve češće spominju i njen raspad. Paolo Đentiloni Komesar za ekonomijuu Briselu (i bivši Premijer Italije) govori o egzistencionalnoj pretnji EU9.  Isto izjavljuje i Đuzepe Konte, Premijer Italije10.

Vlast i drugi često spominju novčanu korist koju može možda da primi Srbija u dalekoj budućnosti od EU. Na žalost, takva očekivanja su zasnovana na dve vrlo hrabre i neizvesne pretpostavke: da će EU da preživi i da će takva (kakva god to bude) EU da o privlačna za sadašnje zemlje članice da u njoj ostanu. Cena pristupanja se skoro nikada ne spominje. Tu gorku pilulu vlast vešto i podmuklo krije od naroda i glasača. Ona uključuje:

  • Predaja Hrvatskoj polovine leve obale Dunava (sve oko Apatina)?
  • Ukidanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti?
  • Kosovo kao punopravni član Ujedinjenih nacija?
  • Razmena ambasadora između Srbije i Kosova?
  • Realno uništenje Republike Srpske i njeno prisiljavanje da se utopi u Muslimansko-hrvatsku federaciju?
  • Otcepljenje Vojvodine, Raške oblasti, …?
  • Isterivanje Rusije i Kine iz Srbije kao dokazanih prijatelja koji nisu ni bombardovali, ni otimali teritoriju, a ni ucenjivali Srbiju.
  • Prisilno naseljavanje u Srbiji na stotine hiljada neželjenih afro-azijskih muslimanskih migranata. EU neće izbaciti i preseliti u Srbiju lekare ili inženjere, već samo one migrante i osvajače Evrope koji su neupotrebljivi i koji predstavljaju bezbednosni rizik. Postoji providna diplomatska varka da te osobe mogu da budu prebačene u Srbiju samo ako se Srbija sa tim složi. Međutim, ako se Srbija sa time ne složi, EU ili neke zemlje članice mogu lako da zaustave pristupanje Srbije EU. Čik da se vlast u Srbiji sa takvom ucenom ne složi!

Cena pristupanja ovakvoj EU je ogromna, a dobit od ovakve EU je skoro nikakva, pogotovo ako se u analizu troškovi-rezultati uključi i godišnji odlazak iz Srbije od oko 50.000 mladih i obrazovanih u zemlje EU. Koliki je to odliv ljudskog kapitala (ulaganja u obrazovanje) iz Srbije?

Ako vlast zaista želi da primi ovlašćenje (mandat) od naroda, tada treba što pre (još uvek nije prekasno) da postavi sledeće pitanje narodu na referendumu: ‘Da li ste za to da Srbija nastavi pregovore sa EU o punopravnom članstvu i da za to plati cenu koju EU bude zahtevala od Srbije?’ Da li vlast za to ima ‘tri čiste’? Da li se vlast (ne)opravdano pribojava odgovora naroda na navedeno pitanje?

Pristupanje EU uključuje promenu skoro svega u Srbiji i za to narod mora biti posebno pitan na referendumu. Ovako vlast stalno zabašuri navedeno pitanje unutar mešavine raznorodnih lokalnih i globalnih stvari: glasajte za nas, mi ćemo da napravimo vodovod i kanalizaciju u Borči; asfalitaćemo put u Kukulovcima; uvešćemo Srbiju u EU;… Sve je to neopravdano i podmuklo pomešano u okviru jednog pitanja ili predloga – glasajte za nas! Naravno da je kanalizacija i asfaltni put mnogo bliže svakodnevnom životu i potrebama naroda pa će on da glasa za tu miš-maš salatu od političkog pitanja. Ali jasano i nedvosmisleno narodno ovlašćenje za pristupanje EU izraženo na narodnom referendumu nijedna vlast u Srbiji nije imala i nema ga.

EU se istinski zanemaruje iznutra. Elita u EU baulja kroz maglu nagomilanih problema, a rešenja, ako ih ponekad privremeno pronađu, to je kao što su to činili srednjovekovni vračevi koji su prepisivali pijavice ako lek. Da li vredi činiti nepovratne ustupke EU za takvu ‘nadoknadu’11?  Šta treba da učini Srbija u ovakvoj situaciji? Nekoliko stvari da se oslobodi mita o Srbiji u EU:

Da Vas podsetimo:  Kosovo: Tema koje nema

1. Da ne veruje u prazne priče iz Brisela. Da uvidi kako je nedavno izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić da je EU ‘bajka na papiru’12.  Nipošto ne srljati niukakav ‘pravno obavezujući sporazum’ sa prevarantima jer imamo primer Briselskog sporazuma.

2. Da čini isto što radi i EU: EU se pravi da želi Srbiju u svom članstvu, a Srbija treba da se pravi kao da želi da pistupi ovako nestabilnoj i nefunkcionalnoj EU čija je budućnost neizvesna. Ne treba ići ‘mečki pred jazbinu’. EU nikada neće ‘pozlatiti Srbiju’ jer EU nije više ‘gorivo’ iz kojeg može da se izviče neka značajnija ekonomska i politička ‘kilometraža’.

3. Da se uči na primerima Švajcarske, Norveške, Britanije, Izraela, Singapura i Južne Koreje kako se opstaje i uspešno napreduje u svim oblastima društva.

Autor je redovni član Matice srpske.

Miroslav N. Jovanović
Izvor: nspm.rs


Napomene:

[1] ‘Korona u kruni evropske solidarnosti ili o jednoj „papirnatoj“ bajci

 http://www.nspm.rs/komentar-dana/korona-u-kruni-evropske-solidarnosti-ili-toliko-o-papirnatoj-bajci.html

[2] B. Hall i M. Arnold, ‘German court ruling casts doubt on European monetary policy’, Financial Times, 06.05.2020.

[3] ‘Put koji je izabrala EU je da stvori institucije čiji je način funkcionisanja opak i čije zapovedništvo ne može lako da se shvati. … autoritarianizam je zasnovan na kompleksnosti. … O bezbroju tamnih mrlja koje čine ogromnu složenost strukture EU ne može da se pregovara. Delom, ta sruktura postoji da ne može da se shvati’ (G. Friedman, ‘The EU: Authoritarianism through complexity’, Geopolitical Futures, 24.07.2017).

[4] T. Barber, ‘Serbia’s path to EU strewn with missteps and some members’ doubts’, Financial Times, 17.06.2020.

[5] W. Munchau, ‘How to secure the EU’s post-Brexit future’, Financial Times, 02.02.2020.

[6] Nemački ministar odbrane Karl-Theodor zu Guttenberg je podneo ostavku zbog svog plagiranog doktorata 2011. https://en.wikipedia.org/wiki/Guttenberg_plagiarism_scandal

[7] I dalje smešno zvuči izjava nadležne ministarke u Vladi Srbije: ‘Jadranka Joksimović: Nije moguće ni u teoriji zamisliti situaciju u kojoj bi EU od nas tražila da priznamo Kosovo‘. NSPM, 08.04.2018.

http://www.nspm.rs/hronika/jadranka-joksimovic-nije-moguce-ni-u-teoriji-zamisliti-situaciju-u-kojoj-bi-eu-od-nas-trazila-da-priznamo-kosovo.html

Isto važi i za izjavu premijera Ane Brnabić:

‘Kada je reč o Kosovu, Brnabić je na pitanje da li odbijanje Srbije da prizna Kosovo može da ometa put Srbije u EU odgovorila da taj problem „ne stoji“ jer neke članice EU takođe nisu priznale Kosovo.

„Ne znam zašto bi to bilo nešto drugo. Španija je rekla da ‘čak i da Srbija prizna Kosovo, ona nikada neće’. Ne mislim da će to biti preduslov za ulazak u EU“, rekla je Brnabić’ (‘Ana Brnabić: Za Srbiju je pristupanje EU poput maratona; Ne mislim da će priznanje Kosova biti preduslov za ulazak ‘, NSPM, 03.10.2017).

http://www.nspm.rs/hronika/ana-brnabic-za-srbiju-je-pristupanje-eu-poput-maratona-ne-mislim-da-ce-priznanje-kosova-biti-preduslov-za-ulazak.html

[8] ‘Europe in a coma’, EURACTIV, 20.03.2020.

Editorial, ‘The EU is in chaos’, The Telegraph, 22.02.2020.

[9] J. Rankin, ‘EU faces existential threat if corona virus recovery is uneven’, The Guardian, 13.05.2020.

[10] J. Rathborn, ‘Coronavirus: Italian prime minister fears EU could collapse because of pandemic’, The Independent, 09.04.2020.

 [11] ‘U Srbiji nestao entuzijazam za evrointegracije’, Politika, 18.02.2020.

[12] ‘Predsednik Vučić rekao istinu o EU – ona je bajka na papiru’, B92, 21.03.2020.

7 KOMENTARA

  1. Razumem ljude koji se protive ulasku Srbije u Evropsku Uniju. Da bi usla u Uniju, Srbija bi morala da postane PRAVNA DRZAVA i za pocetak prihvati razdvajanje tri vlasti : zakonodavne, sudske i izvrsne. Morala bi da ispuni niz zahteva iz oblasti prava i imovine, sto naravno ne odgovara onima koji su za vreme ratova (ali i kasnije) ubijali, pljackali i krali. Koji i danas poseduju tudju imovinu i vrse visoke funkcije.

    Dok nam sa Istoka stizu polovni migovi, stari tenkovi i bratski pozdravi, iz Evropske Unije nam je za poslednjih deset godina stiglo 3,4 milijarde bezpovratne pomoci (na poklon). A stiglo bi i vise, kad nasa vlast ne bi sabotirala otvaranje pristupnih poglavlja. Za sada, nijedno poglavlje nije otvoreno.

    • Siguran sam da baš sve čitaoce veoma zanima koji su to političari na visokim funkcijama, „koji su za vrijeme ratova ( ali i kasnije ) ubijali, pljačkali i krali. Koji i danas posjeduju tudju imovinu i vrše visoke funkcije „?????? Ukoliko niste spremni napisati imena i prezimena…….onda je to nivo “ rekla- kazala“ i bolje je bilo iskoristiti priliku i odšutjeti to!!
      Najveći interes svih gradjana , jeste da Srbija bude PRAVNA DRZAVA, samo kriminalcima, pojedinim interesnim grupama, Srbomrscima, zlim pojedincima ,ali i nekim stranim drzavama je veoma stalo da Srbija bude sto je moguće dalje od “ PRAVNE DRZAVE “ !! Šta reci o onima koji su nas bombardovali 1999……… koji i pored R1244 su priznali fantom drzavu Kosovo?? Koliko od tih drzava pripada EUROPSKOJ UNIJI ??? Da li nam stvarno zele pomoći, ili , kad god imaju priliku , pokušavaju da nas unište ??? Ekonomisti su već objasnili da tih 3,4 milijarde nije nikakva bespovratna pomoć, vec ustaljeni postupak vracanja dijela novca od trgovine sa Srbijom, da bi se trgovina odrzala i pojačala !! Što se Rusije tiče, njihova pomoc je nemjerljiva, upravo Rusi su u ONU spriječili da nam podmuklo poture GENOCID ,!! Polovni migovi i stari tenkovi, su odlična borbena sretstva ,ukoliko te štiti netko jak poput Rusije !!! Putinova Rusija danas niti ne liči na Jeljcinovu Rusiju onda!!! Europska Unije je poprilično jasno rekla Srbiji da je ne zeli ………( Makron ) na neodredjeno vrijeme, pa makar mi “ hodali na trepavicama“ !!! Da bi „stiglo više novca iz EU kada vlast ne bi bojkotirala pristupne pregovore“ u potpunosti odgovara onoj „…….da je Jugoslavija mogla ući u uniju 1989 godine!!“

  2. Meni je veoma teško da povjerujem da netko još uvjek vjeruje da je “ Jugoslavija mogla ući u uniju 1989 g „…………….. Naravno da bi svi izbjegli ratove i sve nevolje i da bi to bilo najbolje rešenje, ali
    bojim se da tada nije imala baš nikakve šanse !!! Sjetite se šta je sve Srbija morala da učini da se izbori za pristupne pregovore?!!??!? Ima li kraja ucijenama??? Ima li šanse za članstvo??? Plan za razbijanje Jugoslavije postojao je mnogo, mnogo ranije, od samog pada berlinskog zida! “ Zapad“ nije zelio ni ex komunističku drzavu , kako su je sami nazivali “ sa ljudskim(humanim) licem !!“ To bi za njih bio loš primjer, i Jugoslaviju su namjerno razbili na način da se „zna dobro tko je krvnik, a tko zrtva“ bez obzira na sve činjenice, ali i medjunarodno pravo, koji su pokazivali potpuno obrnuto od zapadne propangande !!!Srbija bi mogla ući u Uniju ako ukine sama sebe, kada dijelovi Srbije pripadnu susjednim drzavama koje su već članice, pa tako i teritorija bivše drzave postanu dio Unije !! Zelim da na ovaj, pa niti ne neki drugi način Srbija nikada ne udje u Uniju!!! Samo pod uvjetima potpune ravnopravnosti i recipročnog poštovanja i uvazavanja se moze razmišljati o ulasku !! Inače “ floskula“ o mogućnosti ulaska Jugoslavije ,1989 “ ubačena je u opticaj“ u momentu velikog nedostatka dokaza i činjenica o svesrpskoj krivici za bivše ratove i raspad Jugoslavije !!! Još ne mogu da se načudim da se netko na to „upecao“ !! Kada Vam padnu “ čudne ideje i još čudnije mogućnosti i objašnjenja“ sjetite se UVJEK ,da smo mi PRAVOSLAVNA ZEMLJA , bliska RUSIJI, da je Vatikan uvjek aktivan i veoma blizu ali i da NJEMAČKA pamti svoje prijatelje i saveznike iz 1. I 2. Sv. Rata, ali još bolje pamti svoje bivše i neprijatelje, koji nikada i nisu bili „bivši „već vječiti !!!

  3. EU ne radi nista da bi Srbija postala punopravan clan vec da bi Srbija priznala albansku drzavu na svojoj teritoriji.
    Cak da Srbija ispuni sve sto traze:

    ,, Predaja Hrvatskoj polovine leve obale Dunava (sve oko Apatina)?
    Ukidanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti?
    Kosovo kao punopravni član Ujedinjenih nacija?
    Razmena ambasadora između Srbije i Kosova?
    Realno uništenje Republike Srpske i njeno prisiljavanje da se utopi u Muslimansko-hrvatsku federaciju?
    Otcepljenje Vojvodine, Raške oblasti, …?
    Isterivanje Rusije i Kine iz Srbije kao dokazanih prijatelja koji nisu ni bombardovali, ni otimali teritoriju, a ni ucenjivali Srbiju.
    Prisilno naseljavanje u Srbiji na stotine hiljada neželjenih afro-azijskih muslimanskih migranata. EU neće izbaciti i preseliti u Srbiju lekare ili inženjere, već samo one migrante i osvajače Evrope koji su neupotrebljivi i koji predstavljaju bezbednosni rizik. Postoji providna diplomatska varka da te osobe mogu da budu prebačene u Srbiju samo ako se Srbija sa tim složi. Međutim, ako se Srbija sa time ne složi, EU ili neke zemlje članice mogu lako da zaustave pristupanje Srbije EU. Čik da se vlast u Srbiji sa takvom ucenom ne složi!,,
    nikad ne bi postala punopravan clan EU. To je jasno svima samo ne nasoj politickoj eliti koja trenutno vedri i oblaci.
    Cilj nemaca je istrebiti srpski narod a Srbiju podeliti medju narodima iz okruzenja i jednom zauvek zavrsiti pricu o najstarijem narodu balkana.
    Umesto da nasa vlada pregovara sa albancima iz juzne pokrajine koji su ilegalno naselili Srbiju, morali bi staviti na sto sporazum iz 1926 godine i sa Albanijom voditi pregovore.
    Albanija je tada dobila severni deo koji je po zahtevu Londona prepusten novostvorenoj drzavi, Skadar i sve do Draca.
    Srbija ne sme sebi da dozvoli nikakve pregovore o poklanjanju svojih teritorija drugim narodima buduci da je veci deo svoje zemlje srpski narod davno prepustio, poklonio novonastalim narodima i religijama. Dosta sa asimilacijom i pokrstavanjem sa otimanjem srpskog naroda i srpske zemlje.
    Argument za odbranu Kosova i Metohije ne moze biti rat 1999 koji je kako se sve vise ispostavlja, izreziran u Americi i Nemackoj.
    Jedini i validan argument jeste medjunoradno priznate granice Srbije, Ustav Srbije, (Merkelova kaze da se mora postovati takozvani Ustav samozvane drzave Kosovo, vidi zla a sto je srpski Ustav stariji vise od sto godina to se ne vazi, za Srbe pravda i pravo ne vaze, Ustav i zakoni ne vaze, bar tako razmisljaju nemci), onda sporazum izmedju Jugoslavije i Albanije kojim je tada trajno reseno albansko pitanje i stvoreni uslovi za trajni mir na tom delu evrope.
    E sad, ni jdna drzava ne mora sebe da sakati da bi postala clan neke koruptivne, ucenjivacke EU sem Srbije.
    Ako Hrvatska kojoj je tito poklonio pola srpskih teritorija, zestoko insistira na Avnojskim granicama, toliko vise ima Srbija pravo da insistira na medjunardno priznatim granicama iz 1926 izmedju Albanije i Jugoslavije i ima pravo na sto da stavi pitanje Skadra i severne Albanije buduci da oni ponovo pokusavaju da sire Albaniju na stetu Srbije.
    Granice Hrvatske nikad nisu ble kao danas a oni pretenduju da uzmu delove spske zemlje koja je bila pod okupacijom austrougarske kao da je Hrvatska naslednica austrougarske a i da jeste kao porazeni nemaju pravu na reviziju istorije.
    Sustina svih ratova, raspada SFRJ i napada na srpski narod jeste u vekovnoj mrznji od strane germana i cinjenici da arheoloska iskopavanja sve vise potvrdjuju nasu konstantnu prisutnost na balkanu vise od 7000 godina.
    Kod Prijepolja je iskopan najstariji pecatni prsten srpskog kralja azbucnim pismom graviran str preko 7200 godina. Zasto nasi arheolozi i istoricari o tome cute, pa covek koji je iskopao taj prsten jos je ziv on je profesor istorije i arheologije.

  4. Evropska Unija je stvorena da bi u njoj vladao mir. Da je Jugoslavija usla u Uniju 1989 god, a mogla je, u njoj ne bi bilo rata. Danas je EU najbogatiji deo zemljine kugle u kome zivi i radi preko milion nasih zemljaka.

    Od dobijanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878 god, Srbiji je mesto u kolu evropskih naroda. Da je Srbija danas u EU, ona bi lakse i uspesnije branila nase gradjane, nasu imovinu i nasu kulturnu bastinu na KiM. Izmedju Srbije i Kosova ne bi bilo granice. Uz Srbiju bi stajalo 28 evropskih drzava, 513 miliona gradjana i ceo briselski apparat.

    • Srbija nije dobila nezavisnost vec za slobodu izborila sa ogromnim zrtvama. Srbija je bila drzava kroz vekove pre otomanske okupacije, svapske agresije i ratova koji su nam uvek nametani. Nije Srbija vodila osvajacke ratove i porobljavala narode Evrope, Afrike i Azije vec nemci, englezi, francuzi, italijani, holandjani, belgijci, spanci i zato je glupo svrstavati oslobodioce sa osvajacima.
      – To su gluposti da bi Jugoslavija tad mogla postati ravnopravan clan EU, nije ni pozivana.
      Srbiji nista nije dato Berlinskim kongrsom 1878 godine samo joj je vraceno ono sto je imala 5 vekova ranije ali mnogo manje.
      Ocekivati da uz Srbiju stanu zemlje koje su cinile treci rajh je utopija i to velika. Ne verujte svemu sto cujete a citajte izmedju redova, tamo najvise istine ima.

  5. Odnos EUROPSKE UNIJE i AMERIKE prema SRBIJI zasnovan je na petooktobarskoj “ investiciji “ , da se sruši Milošević , uklone sve nacionalno i patriotski opredeljene ličnosti, i organizira VELEIZDAJNIČKA POZICIJA i OPOZICIJA!!! Sa tim VELEIZDAJNICIMA , čiji je motiv bio pohlepa za vlašću i stjecanje matrialne koristi, od momenta kada je to “ stjecanje matrijalnih koristi“ preraslo u naj crniji KLASIČNI KRIMINAL, stranci koji su u investirali novac , mogu da rade šta god im padne na pamet!!! Jedino ograničenje koje sami sebi postavljaju, jeste ,da to njihovo posredno činjenje ne izazove nekontroliranu reakciju NARODA !!! Sve ostalo je pod kontrolom!! Vrijeme je pokazalo da je to tako………da je pozicija VELEIZDAJNIČKA, nema potrebe dokazivati, a činjenica da je iOPOZICIJA na istom zadatku ogleda se u çinjenici da se isti nisu udruzili niti oko zaštite osnovnih DRZAVNIH I NACIONALNIH INTERESA. Podsetiti ću Vas da je Vučić došao na vlast“ da spasi Srbiju od Tadićeve veleizdajničke i kriminalne politike“ !! Sad zalimo za Tadićem, ne zato što nije bio veleizdajnik, već je izdao znatno manje od Vučića !! Naš najveći neprijatelj jeste VELEIZDAJNIČKO drzavno rukovodstvo, sistem koji ih odrzava na vlasti i pored „izbora“ i koji ih po potrebi zamjenjuje, a da se u suštini ili ništa ne promjeni, ili da je promjena još gora od prethodne!!! Osnovne “ EUROPSKE “ vrijednosti, sloboda štampe, sudstvo, vladavina prava, borba protiv kriminala……….Itd. apsolutno se ne tiče onih iz E U , jer bi upravo to najviše ugrozilo njihovo vladanje Srbijom “ lutkama na koncu“ !!!
    Izbori su pokazali i to da ne postoji oblik kradje na koji bi reagirali EUROPEJCI, kada je u pitanju kradja njihovih poslušnika!!! Bojim se da spas za Srbiju neće biti ostvaren izborima…………

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime