Srbija pred izazovima-Nova vlada ili prevremeni izbori?
Nakon predsedničkih izbora novoizabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić se suočava sa opcijama formiranja nove vlade, prvo tehničke, a onda novog kabineta ili prevremenih izbora. Srbija je dobila novog predsednika, ali je na ivici većih političkih i socijalnih „montiranih“ i realnih rizika kroz proteste građana Srbije, pre svega mladih organizovanih preko društvenih mreža i uz podršku partija opozicije iz „senke“ da se stvore uslovi za prevremene izbore u Srbiji. Postoji vladajuća većina koja bi nakon 31. maja mogla da formira prvo tehničku vladu, a onda Predsednik Srbije Aleksandar Vučić da predloži mandatara koji bi mogao da do leta formira vladu ili ako to ne uradi da se raspusti parlament i ide na prevremene izbore. Sada je na delu situacija koja „tinja“ i nije poznato u kom pravcu će da se politička situacija kreće i rasplamsa uz moguće socijalne proteste. To bi moglo da bude „okidač“ da Aleksandar Vučić pre nego što bude u parlamentu Srbije položio predsedničku zakletvu, donese odluku da se nakon polaganja predsedniče „zakletve“ odluči o prevremenim izborima i da se privremeno formira tehnička vlada sa na čelu sa Ivicom Dačićem kao najiskusnijim u sadašanjoj vladi i bivšim premijerom i da ta vlada traje najduže dva meseca, a da se onda raspišu izbori do početka jeseni.
Od „tinjajuće“ do „radikalne“ situacije u Srbiji
Realno je očekivati da će se tokom proleća do leta proširiti protesti građana i političkih partija koji će tražiti prevremene izbore kao rešenje za stabilizaciju situacije u Srbiji. Globalna regionalna politička i bezbednosna situacija na Balkanu je veoma „trusna“, i preti širim građanskim protestima, ali i više od toga i većim migrantskim talasom zbog situacije u Srbiji koja je usložena konfrontacijom „saveznika“ u sirijskom konfliktu pre svega SAD i Rusije. Dimenzije krize u Siriji se teško mogu predvideti, ali realno nisu povoljne. Aleksandar Vučić je dobio predsedničke izbore, ali to može biti „Pirova pobeda“ za unutrašnje turbulencije u Srbiji i status SNS u njenoj unutrašnjoj organizaciji i načinu na koji će prići opštoj krizi u Srbiji, formiranju nove vlade i stanju u koaliciji. Opozicija u Srbiji je usitnjena i podeljena, ali širenje građanskog bunta može dovesti do „homogenizacije“ suprostavljenih stranaka i političkih vođa i da se udruže oko prevremenih izbora. Tako bi Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije bio u dosta složenoj situaciji oko načina formiranja nove vlade ili kao lider SNS da uđe u igru oko prevremenih parlamentarnih izbora. Aleksandar Vučić uživa poverenje pre svega Nemačke i drugih država EU, ali je evidentno da se oblikuje politička energija u Srbiji koja Aleksandra Vučića vidi kao autoritarnu političku ličnost što je put u različite oblike političkog otpora širih razmera. „Tinjajući“ sukob u Srbiji stvara prostor za „radikalni“ politički konflikt. Jasno je da od političke zrelosti i mudrosti Aleksandra Vučića kao lidera SNS, sadašnjeg premijera i budućeg predsednika Srbije zavisi u kom pravcu će ići Srbija. Da li ka formiranju nove vlade koja može biti blokirana protestima u narednim nedeljama ili prevremenim izborima?
Tomislav Kresović
www.vidovdan.org
