Srbija ne učestvuje u PISA testiranju

0
603

Učenici iz Srbije neće ove godine učestvovati na PISA testiranju, koji se održava u čak 72 zemlje i obuhvata više od 300.000 učenika iz više od 9.000 škola u svetu, jer smo, kako kaže ministar prosvete Srđan Verbić, “zakasnili sa procedurom”.

„Realno, jesmo previše zakasnili. To nam je za nauk, ne može baš toliko da se kasni. Nismo na vreme potpisali ugovor, nisu bili rešeni finansijski problemi i to nas je sad sačekalo.“
Blic, 11. jul, 2014.godine

pisaPISA testiranje predstavlja najveće i najbitnije međunarodno ispitivanje učeničkih postignuća, sprovodi se na tri godine, a ispituje se pismenost u tri različite oblasti: matematici, čitanju i prirodnim naukama. Obrazovni eksperti objašnjavaju da PISA test ne ispituje u kojoj meri su deca ovladala nastavnim planom i programom, već pokazuje da li su ona ovladala znanjima koja im pomažu da se snalaze u životu i da li su savladali tzv. naučnu pismenost. (Politika,2009.)

Naša zemlja učestvovala je od 2003. u četiri ciklusa testiranja, a poslednje 2012. godine pokazalo je da su petnaestogodišnjaci iz Srbije u sve tri oblasti postigli rezultate ispod proseka. Tačnije srednjoškolci iz Srbije zauzeli su 43. mesto od 65 zemalja.

Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović smatra da 250.000 evra, koliko košta ciklus PISA tesitiranja nije velika suma, s obzirom na korist koju donosi.

“Mislim da je po sredi i nezainteresovanost i naša osobina da želimo sebe da prikažemo boljim nego što jesmo.Ako nemamo objektivnih pokazatelja možemo i dalje da tvrdimo da je naša škola dobra, što je daleko od istine. Kada i ako nam EU jednog dana otvori vrata, otrežnjenje će biti vrlo bolno. Naša ekonomska situacija dosta govori o kvalitetu našeg obrazovanja. Zahvaljujući rezultatima istraživanja unapredili smo obrazovni sistem u konceptu i zakonskom okviru, ali problem je implementacija. Ne postoji politička volja da se dosledno sprovedu neophodne promene, koje bi trebalo da budu vrlo radikalne”, kaže Desanka Radunović.

Kada su u decembru 2013. godine predstavljeni rezultati poslednjeg PISA testiranja, koje je pokazalo da se naši đaci i pored blagog napretka u odnosu na prethodnu proveru znanja, i dalje nalaze ispod proseka u poređenju sa učenicima iz drugih zemalja, tadašnji ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislav Jovanović rekao je da nema više vremena za greške u obrazovanju i da „od danas počinju pripreme za PISA testiranje 2015“.

Da Vas podsetimo:  Malo mlađa od Amerike: 240 godina škole u Krnjevu

82116420_thinkstockphotos-78721623U aprilu prošle godine tadašnji državni sekretar Ministarstva prosvete Muhedin Fijuljanin, izjavio je da je Ministarstvo potpisalo sporazum sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja sprovodi PISA testiranje, ističući da su u toku pripreme za probno, ali i glavno testiranje.

Još tada je koordinatorka PISA testiranja Dragica Pavlović Babić potvrdila da su izmirena dugovanja prema OECD-u za poslednje istraživanje, ali ne i prema istraživačima u našoj zemlji koji, kako je rečeno, nisu dostavili potpunu dokumentaciju. Sa druge strane, istraživači iz Instituta psihologiju su tvrdili da su poslali svu potrebnu dokumentaciju. (Politika, 3. 12. 2013.godine)

Međutim ispostavilo se da je problem mnogo veći, što je rezultiralo neučestvovanjem u ovogodišnjem ciklusu testiranja. Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Zorana Lužanin ističe da su “određeni rokovi još tada propušteni zbog strukturnih promena u Ministarstvu prosvete tokom 2012. i 2013. godine, tačnije zbog izbora i rekonstrukcije Vlade”.

“Najveća posledica ovakvog epiloga biće to što će prosvetari i opšta javnost ovim ostati uskraćeni za informacije o kvalitetu obrazovanja u Srbiji i našim postignućima u odnosu na prethodni period”, kaže koordinatorka PISA testiranja Dragica Pavlović Babić za Istinomer i dodaje da su ove informacije od najvećeg značaja za one koji su u prilici da donose odluke i upravljaju obrazovnim sistemom.

Na pitanje kako je moguće da imamo tako veliki broj ‘vukovaca’ i odličnih đaka, a da ipak ostvarujemo tako loše rezultate na testiranju, profesor dr Ivan Ivić, autor Strategije obrazovanja kaže da se PISA razlikuje od svih drugih oblika testiranja koja se sprovode u našoj zemlji.

„Škole hoće da pokažu da postižu velike rezultate i pošto one same ocenjuju i odlučuju koliko će biti ‘vukovaca’ to je subjektivna procena. A kada imate testove poput PISA dobijate objektivne ocene i taj raskorak je godinama očigledan, jer se subjektivne školske ocene suštinski, kao metod ocenjivanja, razlikuju od objektivnih testova. PISA pomaže da se identifikuju slabosti u obrazovanju kako bi se one ispravile, ali mi nikada to nismo iskoristili. Inače, poboljšanje ovih rezultata usko je povezano sa ekonomskim uspehom jedne zemlje. Kada jedna zemlja popravi rezultate na PISA testu, kao što je to u poslednjoj deceniji učinila Poljska, to se direktno odrazi i na bruto nacionalni dohodak“, objašnjava profesor Ivić.

Kako bi došlo do poboljšanja rezultate ovih testova redovno analizira Zavod za vrednovanje kvaliteta, ali Zavod radi i dodatne analize koje se tiču kvaliteta nastave u školama.

“U skladu sa tim Ministarstvo planira i dizajnira svoje razvoje projekte i radi na unapređenju kvaliteta nastave”, kaže državna sekretarka Zorana Lužanin.

Koordinatorka PISA testiranja Dragica Pavlović Babić dodaje da su važni koraci napravljeni pri definisanju obrazovnih standarda za kraj osnovnog i opšte srednjeg obrazovanja.

“PISA je bila oslonac pri određivanju prioriteta obrazovanja na nivou Zakona o osnovama sistema obrazovanja. Ali, ima još mnogo prostora da se ovi nalazi pametno upotrebe, pre svega u realizaciji nastavne prakse. Naš obrazovni sistem raspolaže vrlo oskudnim spoljnim procenama kvaliteta, a mi ćemo ove godine definitivno ostati uskraćeni za jednu od najbitnijh procena“, ističe za Istinomer Dragica Pavlović Babić.

2015-06-18_235630U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da je, kako bi se bar malo ublažilo to što ove godine propuštamo važno međunarodno testiranje, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja uz probni završni ispit u osnovnoj školi distribuirao i dodatne upitnike koji će omogućiti izradu mnogobrojnih analiza postignuća učenika iz kojih ćemo dobiti značajne podatke o jednakosti i efikasnosti osnovnog obrazovanja.

Da Vas podsetimo:  Rađanje kaste

Sledeće PISA testiranje trebalo bi da se realizuje 2018. godine, a iz Ministarstva prosvete poručuju da je Srbija obavila sve što je do sada bilo potrebno za ulaz u novi ciklus i da realizacija PISA 2018. nije ni na koji način ugrožena. Oni kažu da je učešće naše zemlje na poslednjem istraživanju koštalo 122.000 evra, da će sredstva za naredno testiranje biti planirana u budžetu, dok će deo biti obezbeđen iz stranih donacija.

Jelena Manojlović

istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime