Srbija neće da bude moderna – (43)

0
919

Jedina partija koja zasada traži da se ukine autonomija na severu Srbije jesu Dveri – Pokret za život Srbije. Iako se takav potez tog „narodnog pokreta“ može i mora pozdraviti, teško je oteti se utisku da će efekti takvog „poziva“ biti kontraproduktivni. Naime, Dveri, za koje se može reći da se nalaze na pola puta od političke partije do nekakvog „populističkog“ pokreta, nažalost, nemaju političku težinu da bi njihov zahtev za ukidanje autonomije mogao da dovede do nekog osmišljenog „završnog čina“; to jeste, do referenduma o ukidanju „vojvođanske“ autonomije i ukidanja samog (neistorijskog) imena Vojvodina.

LDP preti: Srbiju dozvati pameti!

Milivoj Vrebalov je rođen u Novom Bečeju 1966. godine.

Diplomirao na Visokoj školi strukovnih studija u Beogradu – oblast finansija, računovodstva i bankarstva. Diplomirao u Beču na Joint Vienna Institute , kod mentora prof. dr Vladimira Gligorova sa temom „Public government and structural reformes„.

Godine 2004. izabran za odbornika u Skupštini opštine Novi Bečej ispred grupe građana a 2005. godine pristupa DS. Na izborima 2006. ispred LSV za predsednika opštine Novi Bečej, što je ponovio i na narednim izborima 2008. na ovim izborima je izabran i za pokrajinskog poslanika u Skupštini APV.

Aktivista Fonda Freidrih Nojman koja okuplja liberalno-demokratske partije i projektne kancelarije Zapadni Balkan – u Briselu 2010. godine izabran na drugo mesto među liderima ovih partija u Evropi.

Oženjen, sa porodicom živi u Novom Bečeju.


Dušan Mijić je rođen 1952. godine u Somboru. Završio gimnaziju u Somboru 1971. godine, kada i upisuje Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, na kome je diplomirao 1976.godine.

U periodu od 1984. do 1989. godine obavlja funkciju direktora spoljne trgovine, Centroslavija. A 1989. godine osniva i postaje direktor privatnog preduzeća d.o.o. Finagra (klasična zloupotreba službenog položaja). Od 1992. do 1998. godine vlasnik je i izdavač dnevnog lista Borba, docnije Naša Borba. U periodu od 2001. do 2005. godine vodi samostalan biznis, a sredinom 2005. godine postaje direktor grupacije za Zapadni Balkan, Emac Capital, čije je sedište u Londonu.

Da bi nekakva zamisao ili politička ideja mogla da bude prihvaćena u društvu (tačnije, u većini jednog društva), ona mora da se nametne ključnim i relevantnim političkim faktorima, koji će biti u stanju da takvu ideju iznesu u javnost na takav način da to bude, ne samo zapaženo, već da to postane tema o kojoj će se raspravljati u parlamentu, vladi i drugim institucijama države. Otuda, budući da je sama zamisao o ukidanju autonomije severnog dela Srbije pokrenuta iz jedne male političke grupacije, koja nema potrebnu političku težinu, bojimo se da time i sama ideja o ukidanju autonomne pokrajine na severu zemlje postaje slabašna i neprimećena od onih koji bi trebalo to da primete. S druge strane, takvu aktivnost Dveri spremno su dočekali secesionisti svih boja na severu zemlje.

Zapravo, neobično je da druge političke partije u Srbiji (pozicione i opozicione) uglavnom podržavaju „vojvođansku“ autonomiju, jedni u smislu da ta severna srpska pokrajina mora da sačuva svoju autonomiju u stepenu u kome se trenutno nalazi, a drugi stvaraju „autonomistički front“ za odbranu autonomije od onih malobrojnih koji smatraju da je autonomija na severu zemlje rak rana srpskog društva.

Akcija Dveri ili se dočekuje „na nož“ ili se prema njihovoj inicijativi za ukidanje Vojvodine prilazi sasvim indiferentno. U konačnom zbiru dešava se da aktivnost Dveri bude samo podsticaj, odnosno, „razlog“ ili „inicijalna kapisla“ da vojvođanski autonomaši zbiju svoje redove i odluče se da već danas krenu u „frontovsku“ borbu za očuvanje „lokomotive Srbije“ i za njen spas pred „napadom povampirenih fašističkih snaga“ na „viševekovne civilizacijske tekovine Evrope u malom„.

Da se stvari razvijaju u pravcu podgrevanja „vojvođanskih“ strasti i „vojvođanskih posebnosti“, jasno pokazuju novinski članci, kao i radio i televizijske emisije novosadskih medija. U stvari, mediji u pokrajini odavno su pod potpunom kontrolom stranih „nevladinih organizacija“, koje deluju pod različitim imenima i koje imaju zajedničku centralu u Vašingtonu, sa filijalom u Briselu.

Na primer, u emisiji „Politbiro“, koja je emitovana u subotu, gost je bio Milivoj Vrebalov, potpredsednik Skupštine Vojvodine i član Liberalno-demokratske partije. Na pitanje voditeljke, šta misli o odnosima Srbije i Vojvodine, on bez ustezanja kaže, da se „Srbija mora dozvati pameti“ i „mora da prati one koji su bolji od nje„. Dakle, pokušava se na svaki mogući način u svest prosečnog građanina severne srpske pokrajine ubaciti „virus“ nekakvih posebnih kvaliteta i superiornosti „Vojvođana“ i „Vojvođanki“ nad građanima „ostatka“ Srbije.

Ako se takve poruke, slične onima koje plasira Milivoj Vrebalov, upućuju s jednog od dva ključna srpska vizuelna medija, sa javnog servisa Srbije, RTS – RTV „Vojvodina“, uticaj na javno mnjenje severa Srbije sigurno neće izostati. Običan čovek voli da mu se laska i da bude identifikovan kao pripadnik neke sposobne, snažne i vredne društvene grupe. A „Vojvođanin“ – po mišljenju onih sagovornika kojima RTV „Vojvodina“ obezbeđuje prostor pred kamerama da bi propagirali „Vojvođanštinu“ – upravo je takav čovek koji se nalazi na daleko višem kulturnom i civilizacijskom nivou od onih građana Srbije koji žive južno od Save i Dunava.

Eto, oni kojima su puna usta borbe protiv rasizma, šovinizma, fašizma i drugih sličnih „izama“, otvoreno se služe metodama nacional-socijalista i modifikuju i rečeno i nerečeno i neosnovano. Da li to pokušavaju da kažu kako u severnoj srpskoj pokrajini žive nekakvi ibermenši (nem. Übermenschen ‘nadljudi’) koji su daleko sposobniji, vredniji i pametniji od ostalog naroda u Srbiji? Vrebalov nagoveštava da je onaj ranije pominjani „Autonomistički front“ aktivan i da se u njemu nalaze sve one partije „koje su pobedile u Vojvodini“ (DS, SVM, LSV i LDP).

Da bi takvu „civilizacijsku razliku“ između „Vojvođana“ i „Srbijanaca“ jasno podvukao, Vrebalov se osvrće na neke izjave koje navodno dolaze iz Evropske unije:

Ako cela Evropa kaže Srbiji, pogledaj i uči se kako se u Vojvodini radi, onda ne vidim razlog zašto to Srbija već jednom ne bi priznala.“

Naravno, stvarnost u severnoj srpskoj pokrajini je takva, da je taj deo zemlje već temeljno opljačkan i velikim delom prodat strancima u bescenje. Bukvalno,“vojvođanske“ vlasti su jedan ogroman parazit koji isisava srpsku esenciju i namesto toga lagano gradi jedan novi svet osirotelih i bezimenih ljudi, ispunjenih lažnom nadom nekakvog preporoda, koji će, eto, uslediti, čim se Srbi odreknu svog imena. One ostaju isti takav parazit, bez obzira koje partije činile tu vlast. Čovek se teško odriče privilegija i lepog i lagodnog života na grbači naroda, tako da je tu svejedno ko „jaše“ – Murta ili Kurta.

Naravno, RTV nikako nije po pitanju „vojvođanske“ autonomije mogla zaobići „bošnjačkog vojvodu“, predsednika takozvanog Nezavisnog društva novinara Vojvodine (koje bi se pre moglo nazvati „Društvo bošnjačkih dođoša“), Dinka (Sabahudina) Gruhonjića.

Osvrćući se na akciju Dveri, „vojvoda sa Husref-begovog Šehera“ kaže:

To je jedini način da prežive u javnosti, da se reklamiraju, da izmišljaju neprijatelje i da od građana Vojvodine, koji naravno, nisu neprijatelji Srbije, sada prave neprijatelje, ne bi li po mogućnosti izazvali nove tenzije. Dakle,pošto sada više ne možemo da budemo u tenzijama s komšijama, hajde malo da se zavađamo međusobno i potpuno, grubo govoreći, ja takve ljude nazivam dobrovoljnim davaocima tuđe krvi.“

Zapravo, vidimo da su se svi neprijatelji Srbije u Vojvodini obradovali činjenici da su Dveri postavili pitanje autonomije severa Srbije. Sada kada je postalo jasno da nijedna druga politička grupacija neće stati iza inicijative „Pokreta za život Srbije“, uviđamo da od jedne ozbiljne borbe za ukidanje autonomije i imena Vojvodina, neće biti ništa. Nesinhronizovano nastupanje pojedinih političkih grupacija samo „muti vodu“ i daje priliku i novu „municiju“ „vojvođanskim“ separatistima, da još žešće udare na integritet Srbije.  I kako vidimo, ovi su to s radošću dočekali.

Dušan Mijić, potpredsednik LDP i predsednik političkog saveta te partije, takođe za RTV, izjavljuje:

Potreba građana Vojvodine je potpuno jasna. Oni žele modernu Vojvodinu u modernoj Srbiji koja neće da bude moderna.“

Poruka je jasna: „Vojvođani“ i „Vojvođanke“ su moderni, ali, na njihovu žalost, oni žive u državi Srbiji koja nije moderna i koja neće (ne želi) da bude moderna. Odatle „postaje jasno“ da je jedini način da Vojvodina zadrži svoju „modernost“ da se što pre otarasi „nazadne“ Srbije. U suprotnom, poručuju „Vojvođani“ i „Vojvođanke“, postoji opasnost da se i oni sami „unazade“.

Lazar Janićijević


Prethodni nastavci:

Vojvodina – država u pripremi (42)
Vojvodina – država u pripremi (41)
Vojvodina – država u pripremi (40)
Vojvodina – država u pripremi (39)
Vojvodina – država u pripremi (38)
Vojvodina – država u pripremi (37)
Vojvodina – država u pripremi (36)
Vojvodina – država u pripremi (35)
Vojvodina – država u pripremi (34)
Vojvodina – država u pripremi (33)
Vojvodina – država u pripremi (32)
Vojvodina – država u pripremi (31)
Vojvodina – država u pripremi (30)
Vojvodina – država u pripremi (29)
Vojvodina – država u pripremi (28)
Vojvodina – država u pripremi (27)
Vojvodina – država u pripremi (26)
Vojvodina – država u pripremi (25)
Vojvodina – država u pripremi (24)
Vojvodina – država u pripremi (23)
Vojvodina – država u pripremi (22)
Vojvodina – država u pripremi (21)
Vojvodina – država u pripremi (20)
Vojvodina – država u pripremi (19)
Vojvodina – država u pripremi (18)
Vojvodina – država u pripremi (17)
Vojvodina – država u pripremi (16)
Vojvodina – država u pripremi (15)
Vojvodina – država u pripremi (14)
Vojvodina – država u pripremi (13)
Vojvodina – država u pripremi (12)
Vojvodina – država u pripremi (11)
Vojvodina – država u pripremi (10)
Vojvodina – država u pripremi (9)
Vojvodina – država u pripremi (8)
Vojvodina – država u pripremi (7)
Vojvodina – država u pripremi (6)
Vojvodina – država u pripremi (5)
Vojvodina – država u pripremi (4)
Vojvodina – država u pripremi (3)
Vojvodina – država u pripremi (2)
Vojvodina – država u pripremi (1)

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime