Srbija pred bankrotom?

0
802

dugovi-naplataSrpska vlada u dubokoj tajnosti priprema se za mogući scenario proglašavanja takozvane eksterne nelikvidnosti zemlje ili narodski rečeno – bankrota.

Prema saznanjima „Vesti“ iz dobro obaveštenih izvora, upravo je dolazak Dominika Stros Kana za savetnika srpske vlade, između ostalog, upriličen i zbog toga što bi njegovo iskustvo i autoritet u svetu finansijskih institucija moglo da pomogne Srbiji ukoliko se nađe u situaciji da mora da proglasi bankrot.

Od prvog dana vladini činovnici i ministri govore o tome kako će Stros Kan pomoći u „prepakivanju“ dugova zemlje.

U Vladi Srbije se potajno nadaju nekoj vrsti blažeg „grčkog scenarija“ u kojem će država u jednom trenutku tokom 2014. godine objaviti poveriocima da ne može da plaća obaveze, posle čega se u Vladi nadaju sazivanju sastanka poverilaca i dužnika.

– Na toj konferenciji Vlada bi očekivala da se manji deo duga otpiše, najveći reprogramira, ali bi deo zajmova poverioci prodali na tržištu dugova – kaže izvor „Vesti“.

Ono što Vlada gubi iz vida jeste da bi novi poverioci koji otkupe dug došli u Srbiju i na ime nenaplativog duga zaposeli određene kompanije, resurse, prava na eksploataciju i slično. Jednostavno rečeno, ispostaviće se da je Srbija već potrošila novac od budućih prisilnih privatizacija.

– Kada bih kao procenitelj pogledao sa strane Srbiju kao dužnika, ja bih rekao da ti ljudi ne planiraju da vraćaju svoje dugove – kaže ekonomista Vladimir Gligorov i navodi da je ekonomska politika srpske vlade zapravo propala u startu, ako ju je uopšte i imala.

Međutim, Gligorov upozorava da bi scenario bankrota bio za Vladu Srbije komplikovaniji nego što ministri misle, jer bi se neminovno tu umešao Međunarodni monetarni fond, klubovi poverilaca, a došlo bi do sloma unutrašnjeg tržišta koje je ionako slabo.

Da Vas podsetimo:  „Valjevska podvala“ SNS-a ili Vučićeva transfuzija

– Vladajuća Srpska napredna stranka mora da računa da sa 40 odsto popularnosti sada još i može nešto da učini, ali i da bi scenario sloma mogao da dođe sa prepolovljenom popularnošću, a onda to generiše duboku ekonomsku, a time i socijalnu krizu sa nesagledivim posledicama – upozorava Gligorov.

U Evropi je od 2008. već dolazilo do sloma spoljne likvidnosti država i to u Portugalu, Irskoj, Kipru, a najdramatičniji primer je onaj iz Grčke 2011. godine. U sva četiri slučaja zemlje su imale Evropsku uniju iza sebe kao pojas za spasavanje, na šta Srbija ne može da računa.

Stoga, Srbiji se smeši pre scenario Argentine, koja je između 1998. i 2000. godine doživela ekonomski slom i pad ekonomije za 28 odsto.

Podsetimo, budžet Srbije za 2014. predvideo je zaduživanje za još 5,7 milijardi evra, dok će čak tri milijarde otići na vraćanje skupljih starijih dugova.

– Prvi znak bankrotstva je kada država krene da uzima zajmove da bi vraćala druge dugove, a pri tom obim novopozajmljenog novca mora biti veći od starog duga – kaže ekonomista Milan Kovačević.

Ova spirala rasta je opasna i u takvim okolnostima nije pitanje „da li“ već „kada“ će doći do ekonomskog sloma. Računi za decenijsku lošu tranziciju, korupciju i kriminalizovano društvo, konačno stižu na naplatu.

Propast državnih banaka

Samo u 2012. godini poreski obveznici su debelo platili slom tri državne banke koje su po političkoj liniji delile kredite za koje su znale da ih zajmoprimci nikad neće vratiti, baš kao što je to činjeno u vreme Slobodana Miloševića i šest velikih banaka koje su likvidirane 2001.

Prvo je pod led otišla Agrobanka koja je građane koštala 150 miliona evra. Zatim joj se pridružila Razvojna banka Vojvodine (bivša Metals banka) sa još 150 miliona na teret građana i konačno Privredna banka Beograd sa 100 miliona evra duga. Tome treba dodati i nenaplativih milijardu evra koje je politički dodelio Fond za razvoj i ko zna koliko stotina miliona evra koje su prošle kroz agenciju za promociju izvoza SIEPA.

Da Vas podsetimo:  Ponavljanje izbora - guranje još 4 stranke u parlament?

Šeik i Južni tok

U Vladi Srbije se nadaju da bi direktne strane investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (Mubadala centar za čipove, proizvodnja aviodelova, poljoprivredni fond Al Dahra) i Rusije (Južni tok) mogli da spasu zemlju od sloma. Međutim, čak i da sve te investicije stignu, iskustvo Fijata pokazuje da se na prve rezultate obično čeka godinama. Da li će šeik i Rusi zaista doneti spas Srbiji dovoljno brzo, ostaje da se vidi, ali se Vlada uveliko sprema i za drugi scenario.

Građani dužni pet milijardi evra

Građani Srbije su se za poslednjih sedam godina duplo više zadužili i sada bankama svako duguje po 740 evra, ili nešto manje od dve prosečne plate.

Prema poslednjim podacima, za keš kredite duguju 188 milijardi dinara, za potrošačke 27 milijardi, stambene 335 milijardi, a za refinansirajuće 28 milijardi dinara.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, ukupan dug građana za sve kredite je oko pet milijardi evra. Od tog iznosa oko deset odsto banke ne mogu da naplate.

Došlo vreme za naplatu dugova

Svaki građanin je 2006. godine bankama dugovao 334 evra, a 2007. godine čak 504 evra, što je bio i najveći rast u proteklih sedam godina. Sa nastupanjem krize zaduženost je nastavila da raste do 733 evra u 2011. godini. Od tada je došlo do porasta za samo osam evra. Ako se uporedimo sa susedima, iza nas je samo Makedonija sa 500 evra po glavi stanovnika, a daleko ispred je Hrvatska sa 4.000 evra. Zaduženost građana Evropske unije je oko 13.000 evra.

Banke sve teže odobravaju nove zajmove, a građani uglavnom refinansiraju postojeće obaveze, odnosno produžavaju rokove otplate, uzimaju grejs period. Dok su poslednjih godina stambeni zajmovi bili najtraženiji, u 2013. godini taj primat su preuzele keš pozajmice. Za prvih devet meseci ove godine gotovinski krediti su uvećani za 20 milijardi dinara. Kraj godine, međutim, dočekali smo sa stagnacijom i padom svih kredita za građane.

Da Vas podsetimo:  Jorgovanka ili Vučević umesto Vučića?

vesti-online.com

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime