Srbija u Kosovskom “čvoru”

0
410

kosovo-je-srce-srbije Tajne Kosovskog lavirinta

Kosovo i Metohija ima trojni status. Prvi je kao deo Srbije po važećem Ustavu Srbije. Drugi status jeste država koju su priznali veći deo EU i SAD i treći status je protektorat SAD i NATO sa vojnom bazom u Bondstilu. Pored toga, Kosovo je još uvek jednim delom pod ingerencijom rezolucije 1244 SBUN, ali i misije EULEKS koja je priznata od vlasti Srbije. Dakle Kosovo je i deo Srbije i nedovršena država, kao protektorat. Reč je o „nemogućoj misiji“, odosno o nedovršenoj državi koju su stvorili interesi SAD i NATO, podržala EU i istovremeno je još uvek pod okriljem SBUN sa izvesnim interesima Srbije. Sve ovo govori da je Srbija lošim potezima prethodnih vlasti i vezivanjem Kosova za EU i misiju EULEKS, a ne toliko za SBUN bitno izgubila svoj državni kapacitet računajući i bezbedonosni.

Zapad štiti Kosovo, Istok Srbiju

EU, SAD i NATO su garancija nezavisnosti Kosova kao što je rezolucija 1244 SB garancija interesa Srbije na Kosovu. NATO i SAD štite i interese Srbije i Kosova što je politička disocijacija odnosno udvojena ličnost. Priznanje Kosova od moćnih država vidno je oslabila rezoluciju 1244 SBUN. Srbija i njene vlasti su na putu ka EU „korak po korak“ popuštale pred faznim procesima pretvaranja Kosova u državu. Srbija je napravila niz poteza koji su osokolili albansku vlast u Prištini i deo tog procesa je i Briselski sporazum koji je spor Beograda i Prištine iz SBUN premestio u EU i time je Srbija izgubila bitnu inicijativu za zaštitu svoje državnosti i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji. Kosovo je primljeno u niz međunarodnih institucija i to je Srbiju učinilo neefikasnom. Politika EU kao i SAD, stala je iza Kosova na štetu Srbije, uz stalni pritisak na Srbiju da će biti deo EU kada se normalizuju odnosi Beograda i Prištine.

Da Vas podsetimo:  Nokaut

Srbija na „posmatranju“ SAD i NATO

Dugi je spisak neefikasnosti srpske države u definisanju državnih interesa na Kosovu. Promena političke oligarhije u SAD neće biti i promena kursa SAD na Balkanu i Kosovu. Dok SAD imaju baze na Kosovu to se može definisati, da je Kosovo deo nacionalnih i geopolitičkih interesa SAD. Srbija je država koja iz statusa parije kreće u status kontrilisane demokratije u optici administracije SAD. Ovo bi se moglo prevesti u termin „meka moć“ SAD i EU prema Srbiji u statusu „poluprotekrorata“ SAD drže Srbiju pod kontroom kada je reč i o Kosovu, BiH.

Vezivanje Srbije za EU i Kosovo

Većina država EU koje su priznale Kosovo neće raditi organizovano protiv Kosova i svojih interesa, a u korist interesa Srbije. Srbija na putu ka EU treba da radi u interesu EU uz redukovanje svojih interesa. To nije samo reč o slučaju Haradinaj i drugih koji su osumnjičeni za ratne zločine već i svih drugih interesa. SAD i EU znaju za moć albanske narko mafije, ćelija Al Kaide i ratnika ISIL-a sa Kosova, ali o tome se ne vodi velika kampanja. Srbija ima mali domet uticaja na Kosovu i Metohiji. Svedoci smo i podeljenosti među srpkim poslanicima u kosovskim institucijama kao i partijski sukobi i interesi. Tako je na Kosovu među Srbima od 2000. godine. Srbija u poslednjih 17 godina od 2000. godine nije napravila jedinstveni državno-nacionalni program za Kosovo koji obavezuje sve nezavisno ko osvoji vlast. To pokazuje i politika vlasti u Srbiji što su od SBUN krenuli ka EU gde je uticaj Srbije veoma mali i u poziciji je pragmatske „poslušnosti“ prema Briselu, Berlinu ili Vašingtonu. Stav predsednika Srbije Tomislava Nikolića ima više političku nego operativno-bezbednosnu poruku. Predsednik Nikolić kaže: „Upozoravam sve u privremenim institucijama u Prištini da ne ustupaju na teritorije gde ne mogu da budu. Mi ne želimo rat, ali po Ustavu smo dužni da zaštitimo svoj pedalj teritorije i građane. Svaki novi pokušaj završiće se loše. O tome neka razmišljaju Albanci i njihovi sponzori. Nije nam do rata, ali ćemo poslati i vojsku ako treba da bi zaštitili Srbe od potencijalnog ubijanja”.

Da Vas podsetimo:  Crna Gora u očima Brisela: Korupcija na svakom ćošku

Sukob na Kosovu novi Balkanski i evropski rat?

Svima je jasno da oružane snage Srbije ne mogu da pređu na Kosovo ne samo po Kumanovskom Vojno tehničkom sporazumu i što je Kosovo pod zaštitom SAD i NATO, nego što je Kosovo od većine država EU i SAD priznato kao država. Srbija može samo politički, medijski i diplomatski da reaguje. Vojno reagovanje Srbije i da je realno kao što nije, uvod je u novi balkanski rat ali ne samo sa Kosovom već i sa NATO i proširio bi se i na BiH. Sukob bi se proširio i sa sa uključivanjem Albanije u sukob koja je članica NATO-a i zaštitnica Kosova, a podršku bi dala i Turska. Vojna retotika Srbije je u ovom slučaju bez osnova. Pitanje Kosova i njene regionalne bezbednosti treba tražiti u SBUN preko uticaja Rusije i Kine, ali i i EU preko onih država Srbije koje bi branile opšte vrednosti pre svega one države koje nisu priznale Kosovo. Predsednik Srbije pokušava da deluje kao državnik, ali je jasno da je Srbija izgubila značajni državotvorni i bezbedonosni kapacitet. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić kaže: “EU nije u stanju da daje pravi odgovor kao i NATO. I u toj situaciji kada bi desetine hiljade Srba ostavili bez zaštite. Nikad nećemo izazvati sukob, otpočeti, ali svoj narod nikada nećemo ostaviti na cedilu. Sve drugo je bespredmetno. Ako nema slobode kretanja, ako smo je potpisali, ako je garant te slobode EU I NATO, koji je vojno prisutan, a ako to ne žele da obezbede, o čemu onda ovde razgovaramo sa kosovskim privremenim institucijama. Teritorija Kosova međunarodno pravno je teritorija Srbije i u njoj svaki građanin mora da bude siguran.” Predsednik Tomislav Nikolić govori po slovu važećeg Ustava Srbije, a situacija na Kosovu je od 2008. godine suprotna rezoluciji 1244 SBUN, gde je Kosovo “oteto” ili priznanjem državnosti “iščupano” iz ustavno-pravog statusa Srbije. Zaoštravanje odnosa Beograda i Prištine ima svoje unutrašnji karakter, ali i razvijanje scenarija koji bi konfrontirali SAD i NATO sa Rusijom u sklopu novih modela “hladnog rata” Vašingtona i Moskve. Izvesno je da su mogući ekscesi i napetosti, ali je vojni i ratni konflikt Srbije i Kosova gde je garancija “državnosti” Kosova SAD i NATO samo je političkog karaktera i nije nerealna. A ako bi i bila realna onda bi ona pre svega bila deo plana moćnih država da se Evropa uvuče u širi sukob ili da Srbija nastavi da se “cepa” sve do pretkumanovskog modela iz 1912. godine. Moćne države EU, SAD i Rusija će ipak na kraju “uravnotežiti“ odnose Beograda i Prištine.

Da Vas podsetimo:  Poznata ruska istoričarka o požaru u Notr Damu...

Tomislav Kresović

www.vidovdan.org

PODELI
Prethodni tekstIspovedimo grehe
Sledeći tekstDvoboj za južnu prugu

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime