Srbija u zaboravu nacionalne etike!

0
581
Tomislav Kresović / Foto: printscreen

Šta to beše stid i sramota ?

Živimo u vremenu kada se sve manje oseća kajanje, stid i sramota za učinjene postupke ili način  vođenja društva u političkoj i javnoj sferi. Sve je manje potrebe da se kaže “izvinite“ ili “počinio sam grešku“ ili osećam kajanje i sram za svoje postupke.

Stid je univerzalno iskustvo. Svaka osoba je sklona stidu do određenog stepena. Zdrav stid je normalan, privremenog je karaktera i obezbeđuje nam poruku da održimo zdravi balans u vezi našeg mišljenja i ponašanja, odnosno da imamo moralne “kočnice“ u svom životu i radu.   Nezdravi stid je prekomeran i izopačen.

Sa druge strane stid je nezdrava emocija koja se javlja kao posledica tumačenja da je nešto sramno o našoj ličnosti otkriveno, nešto što nismo želeli da drugi saznaju ili nešto što nismo želeli da bude deo nas, pa smo uvideli to kod sebe. Kada se prećutkuju ili tolerišu slabosti  koje čine štetu drugoj osobi, društvu ili državi izgubimo moralnu  vertikalu da svoju grešku  prihvatimo kroz kajanje i dobra dela ili da se postidimo, odnosno posramimo.

Biblija kaže da sramotu osećamo kad činimo greh. Sramota je gubitak statusa koji smo imali, pad na lošiju poziciju, bilo da je u pitanju bankrot, oduzimanje titule ili pretrpljeni poraz od osobe koju smo nekada pobeđivali. Teško se priznaju porazi i pogreške u odnosima sa drugim ljudima. Negovanjem sebičnog individualizma  gube se realacije krivice i izmiče potreba da se “nosi“ lični stid i sramota. Društvo koje želi  da  se održi kao civilizovana zajednica nužno  ima granice tolerancije i podržava razumevanje stida i sramote. Neki narodi, poput, Japanaca su u svojoj istoriji svoj stid i sramotu rešavali “viteški“ prihvatajući ličnu odgovornost.

Da Vas podsetimo:  Slovenski toponimi na Balkanu pre dolaska Kelta

U Srbiji se sve manje oseća stid. Tradicionalni moral je urušen. Vlada nekakva instant etika koja toleriše sve društvene prestupe. To počinje od porodice sa lošim vaspitanjem i podsticanjem socijalnih razlika. Onda se nastavlja u školi sa ponižavanjem svojih učitelja i profesora. Sve je prisutnije podsticanje ponašanja da nije važno učiti, jer se sve može kupiti.

Taj sistem se prebacuje na radna mesta koja se kupuju, gubi se solidarnost, što sve skupa izbija na površinu kao prljav talog kroz generalno sumnjivu društvenu moralnost i političke afere koju popularišu tabloidi i primitivno javno mnenje. Tako se stvara sistem gde nema odgovornosti, niti bilo kakve moralnosti, što građane oslobađa bilo kakvog osećaja stida i sramote.

Tomislav Kresović
Izvor: Vidovdan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime