Srbija zadovoljna ocenom dva na tri?

1
883

2016-11-29_043300Srbija je za ostvareni napredak na putu ka EU u 2016. godini dobila ocenu „dva na tri“, a takav rezultat je lošiji u odnosu na prošlogodišnji. Zaostajemo i u ispunjavanju svih kriterijuma koje se očekuju od zemlje kandidata, a stanje je najlošije u oblasti vladavine prava i slobode medija.

Srbija je od Evropske komisije dobila pohvale za sprovedene ekonomske reforme i ulogu u regionu, ali se kao problematični navode blizak odnos sa Rusijom, ekonomski sporazumi sa Kinom, politički uticaj na pravosuđe i policiju, kao i sloboda medija. I dok šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport izveštaj vidi kao “umereno pozitivan”, a premijer Vučić kao izbalansiran, pogledajmo šta kažu brojke i podaci.

Izvestan napredak je ostvaren u 24 poglavlja, što znači da je Srbija u 70 odsto poglavlja dobila „trojku“, pokazuje analiza Beogradske otvorene škole. U pet oblasti nema napretka u odnosu na prethodnu godinu, dok smo se u četiri poglavlja popravili.

Kad se sve ove ocene saberu i podele, dolazimo do zaključka da je prosečna ocena Srbije za 2016. godinu 2,96, što predstavlja pad u odnosu na prošlu godinu kada je Srbija bila bolji đak i imala prosek 3,15. Poređenja radi, Crna Gora je dobila samo malo veću ocenu nego Srbija, iako je u procesu pregovora značajno ispred nas. Sve ovo jasno ukazuje na to da Evropska komisija gleda kroz prilično tamne naočare na trenutno stanje u našem regionu.

Sa tim je saglasna i glavna pregovaračica Srbije Tanja Miščević koja smatra da su godišnji izveštaji pokazali neopravdano „sivu sliku“ Zapadnog Balkana, dajući time podršku onima koji smatraju da proširenje EU treba ostaviti za neka „srećnija vremena“.

“Stanje u regionu je ocenjeno kao politički i ekonomski nestabilno, sa krizama i političkim ekscesima, sa institucijama koje ne rade svoj posao, da bi se nakon toga primetilo da svaka od država čini pomak u usvajanju evropskih standarda i vrednosti”, smatra Miščević.

Za Istinomer objašanjava i da Srbija ni u jednom momentu nije pomenuta u negativnom kontekstu, već je čak i pohvaljena za konstruktivan pristup regionalnoj saradnji. Dodaje da je najveći napredak ostvaren u poglavljima koja se odnose na životnu sredinu, transport, ali i vladavinu prava, te da je ocena koju smo dobili dobra.

„Uvek je važnije da pročitamo i dobro razumemo preporuke za unapređenje rada u narednoj godini. Mene posebno raduje napredak u poglavljima vladavine prava, Poglavlja 23 i 24, jer se konstatuje da u tim važnim oblastima postoje jasni planovi za dublje i dalje reforme“, kaže Miščević

Međutim, da li su planovi dovoljni, ili je ipak njihova primena, ono što nam zaista donosi vladavinu prava? S obzirom na to da izveštaj jasno kaže da u borbi protiv korupcije nije ostvaren nikakav napredak, da postoji veliki politički uticaj na sudije, da nema pune slobode izražavanja, pitanje je koliko smo daleko odmakli u uspostvaljanju vladavine prave i pravne države.

Da Vas podsetimo:  Izbori u doba pandemije

1Zbog svega ovoga koordinatorka Centra za evropske integracije Beogradske otvorene škole Danijela Božović, koji je radila uporednu analizu Izveštaja o napretku za 2015. i 2016. godinu, tvrdi da se njena ocena ne bi razlikovala od ocene Evropske komisije i da je to jaka dvojka.

„Imajući u vidu da je prosečna ocena napretka lošija u odnosu na prošlu godinu, onda je malo toga za pohvalu. Činjenice i brojke koje treba najviše da nas brinu odnose se na stanje demokratije i vladavine prava“, navodi Božović.

Dodaje i da je zanimljivo primetiti da se većina ovih problema nalazila i u prošlogodišnjem izveštaju o napretku. Na istom mestu su i godinu dana kasnije.

2Da Srbija za godinu dana nije učinila skoro ništa u osnaživanju vladavine prava govori i podatak da je samo jedna od četiri preporuke iz 2015. godine ispunjena. To samo govori o posvećenosti Vlade Srbije procesu evropskih integracija i suštinskoj reformi srpskog društva na ovom planu.
Takođe, vrlo bitan segment Izveštaja o napretku predstavljaju i kriterijumi koje država treba da ispuni kako bi postala članica EU. Klikom na sliku ispod pročitajte analizu svakog kriterijuma posebno.

Prema ovim kriterijumima, Srbija napredak ostvaruje samo u ekonomiji, dok u oblasti ljudskih prava, nezavisnosti pravosuđa, usvajanja zakona i slobodi medija beleži nazadovanje. Preporuke Evropske komisije se iz godine u godinu ponavljaju, a Vlada ne čini ništa kako bi te preporuke i ispunila.

Takođe, iz svega navedenog jasno je da se Srbija ne kreće dovoljno brzo ka članstvu u Evropskoj uniji, već se čini da su poruke koje stižu iz Vlada Srbije o evropskim integracijama često samo deklarativnog karaktera. Zaključak izveštaja o napretku za 2016, iako rečen diplomatskim rečnikom, u suštini je jasan – zaostajemo u usvajanju zakona, pravnu državu razara korupcija, novinari se zastrašuju, a najviši politički akteri svojim izjavama direktno ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Da li ovako treba da izgleda država koja se nalazi na putu ka Evropskoj uniji?

Da Vas podsetimo:  Kako odlaze milioni za koncerte i proslave Grada Kragujevca?

Filip Lukić

Istinomer.rs

1 KOMENTAR

  1. Neizbezan zakljucak je: Srbija nije drzava, niti drzava na putu ka EUrupi. Sve je samo zavlacenje i farsa, da be se zavrsilo sa otimanjem Kosmeta, i udaljilo Srbiju od Rusije. I da se procesu – sto je sigurno sigurno je, a i profitabilno je takodje – od nje napravi ruina…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime