Srbija zemlja fresaka

0
676

1Izložba pod nazivom „Srbija zemlja fresaka“ otvorena je u užičkoj galeriji, a postavku čine detalji životopisa katedrale Bogorodice Ljeviške u gradu Prizrenu. Radi se o kopijama fresaka koje su rad Zdenke i Branislava Živkovića, u Užicu je izloženo 30, od ukupno 148 radova malog formata supružnika Živković, koji se nalaze u Galeriji fresaka Narodnog muzeja u Beogradu.

Kako su objasnili priređivači izložbe, na kopijama fresaka iz prizrenske katedrale koju je početkom 14. veka podigao kralj Milutin, prikazani su detalji koji se često ne zapažaju u okviru složenih scena. Zdenka i Branislav Živković su od 1950. do 1955. godine uradili kopije malog formata, a izbor za užičku izložbu napravio je magistar Bojan Popović. Tako se u Gradskoj galeriji u Užicu mogu videti detalji monumentalnih zidnih kompozicija velikog hrama Bogorodice Ljeviške čiju unutrašnjost su od 130 do 1313. oslikali zidni slikari Ebtihije i Mihailo Astrapa, po nalogu kralja Milutina.

Od autora izložbe saznajemo da su Zdenka i Branislav Živković radili u tadašnjem Zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije. Kopije pomenutih fresaka radili su krišom, iako nije poznato da su bili politički nepodobni. Supružnici Živković su hteli da sačuvaju ono što je sveto, sakralno, ali i ono što predstavlja suštinu umetnosti 14. veka u Srbiji.

Tako na freskama vidimo detalje, od kupole do samog tla, od oltarskog prostora do spoljne priprate. Sve to spada u remek dela koja su 20 godina stvarali slikari na dvoru kralja Milutina.

3Bogorodica Ljeviška iako je pod zaštitom UNESKO-a pretrpela je velika razaranja 2004. godine tokom albanskog martovskog pogroma na srpske svetinje na Kosovu. I kasnije kada je zidan krov, freske Bogorodice Ljeviške promenile su kolorit i propale u jednom delu priprate, na oltaru kao i u prostoru samog hrama.

Zbog svega toga, rad supružnika Živković je bio veoma značajan.

U ovom delu izloženih kopija fresaka, Užičani mogu saznati nešto o istoriji umetnosti, o srpskom srednjovekovnom gradu Prizrenu koji je neko vreme bio i srpska prestonica.

Sada više nego ikada je potrebno da budemo svesni koliko istorija srpskih svetinja na Kosovu govori o istoriji srpskog naroda, koliko ukupne srpske kulturne baštine je na Kosovu.

Prisvajanje svega toga značilo bi da nam neko uzima dušu. A bez duhovnosti nema nam života. Ko se ne seća prošlosti, ne može se nadati da će opstati i da će jednog dana dočekati budućnost. Ili, ako nam oduzmu prošlost, a mnogo nje je skupljeno u svetinjama na Kosovu, oduzimaju nam i budućnost.

Novka Ilić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime