Monografija „Srbija zemlja izbeglica“

1
949

Na Beogradskom sajmu knjiga predstavljena je i monografija “Srbija zemlja izbeglica”

U knjizi koju je autor pisao skoro 15 godina ima 6 delova, podeljenih u 3 knjige.

Na skoro 3 hiljade strana opisao je prihvatanje, zbrinjavanje, regulisanje o formama i oblicima zbrinjavanja izbeglica tokom oba svetska rata, statusa… do 1994. godine za milion i dvesta hiljada prognanih, uglavnom Srba.

„Srbija – zemlja izbeglica“, trotomno delo Dobrice Vulovića, koja je predstavljena na Beogradskom sajmu knjiga, svedočenje je o istoriji izbeglištva u Srbiji od 1878. kada su prve izbeglice uoči tursko-hercegovačkog rata došle u Srbiju, pa do kraja 20. veka.

Dobrica Vulović, komesar za izbeglice od 1992. do 1995. godine, svoja sećanja na te, za Srbiju izuzetno teške godine, pretočio je u knjigu, želeći da otme od zaborava egzodus Srba iz Hrvatske, Bosne i Makedonije, koji su proterani sa svojih vekovnih ognjišta. Uz dokumentarističku građu, na više od 2.000 strana, autor donosi lična sećanja na događaje u kojima je učestvovao, susrete sa ljudima od kojih je devedesetih godina zavisilo mnogo toga i koji su direktno uticali na položaj izbeglica u Srbiji – od onih koji su zagovarali nametanje sankcija koje su otežavale život građanima Srbije do humanitaraca koji su pokušavali da umanje teret izbeglištva.

„Trebalo je mnogo vremena da se prikupi ogromna građa, da se sistematizuje i to je trajalo petnaest godina”, ističe Dobrica Vulović. “Nisam se oslanjao samo na građu, već i na svoja sećanja, ali i sećanja jednog broja aktivnih učesnika u prihvatanju i zbrinjavanju izbeglica. Tu su obrađeni, između ostalog, i razlozi zašto su nastajali ti izbeglički talasi.“

„Ako kažemo da je komesarijat opstajao suštinski na energiji desetine onih koji su u njemu provodili dan i noć pokušavajući da se bore za te izgubljene duše koje plutaju po Balkanu, već to govori. Ako kažemo da je dokumentacija o tome uništena, što govori takođe o nekom vidu ne samo nepoštovanja nego gubitka sećanja, gubitka memorije o onome što se dešavalo početkom devedesetih godina i verovatno i namere da se to zaboravi, da se to nikada ne spomene, da to ostane nešto što je u granicama mita ili izmišljenih priča, ova knjiga sve to pobija“, naveo je akademik Ljubodrag Dimić.

Svaka reč može da se proveri u dokumentaciji, a tu je i mnoštvo fotografija koje su uvek glasne i rečite, karte, statistika, upitnici i odgovori stotina likova, ljudi sa imenom i prezimenom.

Da li je izbeglištvo naša sudbina i u 21. veku?

Filip Stamenković

Da Vas podsetimo:  Pozorišta na Terazijama kraj sezone 2018/19

1 KOMENTAR

  1. Šta to vredi kada je problem u beogradu.Da je to tako,govori odliv Srba iz Srbije.Da li Srbijom rukovode oni sa kojima su Srbi ratovali i od kojih su bežali.Nije li Srbin i dalje pod okupacijom od onih od kojih su bežali od 1914.Nisu li komunisti doveli za okupatora onog kaplara koji je Srbe nabijao na bajonet 1914.Ne drže li njegov grob kao faraona u sred beograda,veličajući ga i dalje,kao božanstvo.Nije li zvanično pre nekoliko dana predstavnik te komunističke vlasti izjavila da je masovan odlazak mladdih Srba iz Srbije,a da 90 posto roditelja ih ohrabruje da beže odavde.Do 1944,su Srbi sa svih strana bežali u Srbiju,kao matičnu državu i zadnje utočište.Nakon te komunističke okupacije 1944,je počeo egzodus iz Srbije.Srbi više nemaju svoju državu,iz ove komunističke masovno beže.Toliko o izbeglištvu.Srbi su kao obični poltroni na to pristali.Ne može se borba protiv komunističkog terorizma nazivati bratoubilaštvom,KOMUNISTI NISU SRBI,ONI SU KOMUNISTIČKI INTERNACIONALISTI,NJIHOVA DOMOVINA JE SOVJETSKI SAVEZ,A sRBIJA SAMO OKUPIRANA TERITORIJA,kako 1944 reče njihov vođa broz.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime