Srbiji nisu potrebne državne banke, jer nema državu koja bi…

Povodom predstojeće prodaje Komercijalne banke strancima

• Konačno, EBRD je uspeo, kao manjinski vlasnik Komercijalne banke (sa udelom od 24,4 odsto, u odnosu na državu Srbiju koja ima 41,7 odsto akcija) posle toliko godina velikih pritisaka, da se vlada Srbije odrekne svog dela vlasništva i pristupi privatizaciji KB.

• Komercijalna banka je bila politička ustanova sa kasom iz koje su davani novci politički podobnim klijentima. Prvo su davali, a potom vršili ogromna otpisivanja datih loših zajmova na teret kapitala. Gubici se mere desetinama miliona evra. Samo zato da bi se „grobar srpskih banaka“ Mlađan Dinkić hvalio da imamo domaću banku, u koju je godinama zapošljavao svoje nesposobne partijske kadrove iz G17 i potom iz URS“.

• Ne treba nam stoga ni ova “naša”, poslednja Komercijalna banka, jer i da joj neko u nastupu suludog dobročinstva pokloni ogroman novac, ovi što vode državu i banku (u kojoj su postavili svoje ljude) bi ih straćili i razdelili kako su, efikasno, i do sada činili, sebi i „mangupima iz svojih redova“.

• Da naglasim: kad Srbija uskoro proda KB biće Srbija još više potpuna kolonija, marioneta u rukama stranaca i njihovih interesa. Na žalost građana Srbije, vlada i vlasti tako loše i neuspešno i neefikasno vode Srbiju i njene firme, kompanije, banke… da će sve što vredi morati da prodaju tuđinu.

U istom danu, 4. februara, srpskoj javnosti saopštene su od strane visokih zvaničnika Srbije dve važne i značajne vesti.

Prava važna i značajna vest odnosi se „na jasnu i odlučnu nameru Vlade Srbije da proda svoj većinski udeo (od 41, 7 odsto) u jedinoj preostaloj „državnoj“ banci, Komercijalnoj banci (KB), koja inače prošle ( sa 61milion) i ove godine posluje uspešno (sa profitom od 70 miliona evra). Po ranijem dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji su potpisali premijerka A. Brnabić, guvernerka J. Tabaković i ministar finansija S. Mali, do kraja februara ističe rok da Vlada Srbije, donese odluku o privatizaciji, koja treba da okonča do kraja ove godine. Na upravo završenim pregovorima Srbije sa MMF taj projekat je potvrđen i javno saopšten.

Druga značajna izjava  bila je izjava Aleksandra Vučića, predsednika države Srbije,  da „Srbija mora da sačuva svoje nacionalne interese – do sada smo to uspevali, a nadam se da ćemo i ubuduće, poručio je predsednik Aleksandar Vučić, napomenuvši da spoljni pritisci imaju veliki uticaj na našu zemlju.

Vučić je ovom izjavom priznao i potvrdio da je država pod pritiskom MMF-a i drugih finansijskih institucija primorana da okonča proces privatizacije „Komercijalne banke“.

Ostaje otvoreno ključno pitanje kako je moguće pod takvim spoljnim pritiscima sačuvati nacionalne i državne interese?

MMF i EBRD: Komercijalna banka faktor nestabilnosti bankarskog sistema

Na prvi pogled trebalo bi da izgleda da je velika šteta što Srbija privatizacijom, tačnije prodajom svog udela od 41,7 odsto, Komercijalne banke ostaje kao država bez ijedne svoje banke.  Inače, učešće Komercijalne banke u bankarskom sektoru Srbije je značajno -10,83 odsto. Učešće banke u ukupnim depozitima bankarskog sektora iznosi 12,18 odsto, a u ukupnom kapitalu 9,56 odsto.

Šta Srbija prodaje?

Mreža od 204 ekspoziture

Grupa Komercijalna banka se sastoji od: KB ad. Beograd, KB ad. Budva, KB ad. Banja Luka i KomBank Invest ad. Beograd.

Ukupna aktiva 3.534.611.000 evra (3,53 milijarde evra), ukupni depoziti 2.858.443.000, dobit 32.065.000, ukupni kapital 567.431.000, vanbilansne pozicije 4.258.129.000 evra. Banka raspolaže mrežom od 204 ekspoziture na celoj teritoriji Srbije. Na dan 30. jun 2018. KB je imala 2.809 zaposlenih. . Cela banka, po realnim procenama, danas na berzi vredi oko 320 miliona evra.

Da li je Srbija svesna šta joj se sprema, pitaju mnogi stručnjaci?

Zato što se smatra da ko upravlja finansijskim sistemom zemlje, praktično upravlja i samom državom. Prodajom Komercijalne banke bićemo jedna od retkih, ako ne i jedina država u Evropi sa udelom domaćeg kapitala u bankama ispod 10 odsto.

Uz to, Komercijalna banka  pokriva 11 odsto domaćeg bankarskog tržišta i lider je po visini devizne štednje.

Moglo bi da se postavi pitanje zašto MMF uz dodatni pritisak Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kao manjinski vlasnik Komercijalne banke sa udelom od 24,4 odsto, u odnosu na državu Srbiju koja ima 41,7 odsto akcija u Komercijalnoj banci, tako energično insistira na njenoj privatizaciji?

Kratak odgovor na ovo pitanje stizao je od najviših zvaničnika MMF i EBRD: „privatizacija Komercijalne banke je potrebna kako bismo osigurali stabilnost bankarskog sistema u Srbiji“?!

Znači da je KB faktor nestabilnosti bankarskog sistema u Srbiji?!?

Istovremeno Narodna banka Srbije i guvernerka Jorgovanka Tabaković proteklih godina, a i ove, tvrde „da Srbija ima vrlo stabilan bankarski sistem“!

Postavlja se pitanje ko onda ovde govori istinu, a ko ne?

KB je svakako druga najveća banka u Srbiji i sistemski vrlo važna finansijska institucija. Ako se sada prodaje KB, nema razloga da se sutra ne prodaje od strane države Dunav osiguranje ili Banka Poštanska štedionica, kažu kritičari. (1)

I da zaključimo: EBRD, kao manjinski vlasnik KB (sa udelom od 24,4 odsto, u odnosu na državu Srbiju koja ima 41,7 odsto akcija) uspeo je, posle 10-tak godina velikih pritisaka, da se vlada Srbije odrekne svog dela vlasništva i pristupi privatizaciji KB.

Treba istaći da bi država Srbija, u slučaju da nije pristala na prodaju Komercijalne banke manjinskim stranim partnerima, iz budžeta morala da isplati sumu od 252 miliona evra, kako je to inače predviđeno loše ispregovaranim ugovorom o dokapitalizaciji te banke od pre 12 godina. A na vlasti su tada bile stranke iz DOS, tačnije G17 i M. Dinkić su upravljali bankama i ekonomijom.

Da država Srbija želi danas da otkupi od manjinskih partnera Komercijalnu banku ona bi bez teškoća mogla da ih isplati ovih 250 miliona evra, jer je mogla, isto tako nedavno bez teškoća da Kopernikus televiziju, TV Prvu i O2  kupi za slučnu sumu novca.

Kao stalnu štetočinsku konstantu treba još navesti, da će i u ovom unosnom poslu privatizacioni savetnik države Srbije opet biti francuska konsultantska kuća „Lazard“, sa bivšim ministrom finansija Božidarom Đelićem. Da podsetimo, Đelićev Lazard je bio i privatizacioni savetnik u nedavnoj prodaji Aerodroma Beograd, a 2015. je učestvovao takođe i u neuspešnoj privatizaciji „Telekoma Srbija“. Moglo bi se zaključiti da ništa ovde nije slučajno, gde god su velike transakcije, eto tu Bože derikože sa tektinog kanabeta da se otme od Srbije masna provizija. Đelić je ekspert za provizije, korupciju, mito i potkupljivanje.

Provizije od prodaje KB će dobiti i razdeliti novce funkcioneri na vlasti uključeni u ovaj posao, a novac će se od prodaje KB protraćiti bez polaganja računa ikome gde je potrošen.

U ovoj jasno predstavljenoj slici sa glavnim učesnicima prodaje KB iznećemo ukratko naše glavna pitanja, stavove i ocene.

Srbiji, odnosno  njenim vlastima, ne treba državna banka. Ni u kom slučaju, jer će je uništiti, kao i sve druge pre toga. Čega god da se dotaknu to propada. Pa je tako i s bankama. Ova je čudom opstala, ali uz ogroman i nerazuman trošak (dotacije) iz budžeta, tačnije na račun građana Srbije koji su to sve platili i plaćaju.

I kakva je korist od svega toga?

Dali smo mi, građani Srbije, stotine miliona evra za njenu dokapitalizaciju i – proćerdale su vlasti taj novac, jer su na njeno čelo postavljali uprave koje su rđavo gazdovale kapitalom. Banka sada ide u privatizaciju s kapitalnom vrednošću manjom od uloženog u njen potencijal. Uz to, KB ima oko 1,6 milijardi evra devizne štednje. Možemo da se samo nadamo da i to nije opasno kontaminirano.

I kakvu smo vajdu od te “naše” banke imali?

Moj kolega, dugogodišnji ekonomista ističe: „Nikakvu korist nismo imali. Ona nije, kao što bi se očekivalo, podsticala domaće projekte po povoljnijim uslovima, a mi kao njeni klijenti imali bolje uslove zaduživanja. Ne. Ona se ponašala, njeno rukovodstvo, kao da im neko brani da profitabilno posluju. Prvo su davali, a potom vršili ogromna otpisivanja datih loših zajmova na teret kapitala. Gubici se mere desetinama miliona evra. Samo zato da bi se „grobar srpskih banaka“ Mlađan Dinkić hvalio da imamo domaću banku, u koju je godinama zapošljavao svoje nesposobne partijske kadrove iz G17 i potom iz URS“.

Komercijalna banka je bila ustvari politička ustanova sa kasom iz koje su davani novci politički podobnima.

Inače, da napomeneno ni susedna Hrvatska nema nijednu „svoju“ banku. I? Da li je finansijski propala?

Nije. Zdravija je od naših koje su telefonom odobravale političke kredite.

Dakle, Srbiji nisu potrebne državne banke, jer nema državu koja bi njima valjano upravljala.

Cilj je da banke vode stručnjaci bez mešanja političara u njihov rad

Primera ima koliko hoćete! Setite se primera Univerzal banke, Privredne ili Agrobanke…. Ovo je partijska država koja sve uništava. Čak i uvek profitabilne rafinerije, fabrike duvana ili cementare.

A onda kad dođu stranci i kupe te srpske neuspešne firme one počnu savršeno i profitabilno da rade. Jasno je zašto. Ne primaju političke  naredbe.

Druga je priča, da li Srbiji treba Razvojna (investiciona) banka. Treba naravno, ali ni ona kod nas ne bi opstala. Dokaz – Državni fond za razvoj (ili državna politička kasica-prasica), opet pod Dinkićevom kontrolom,  je služio za pozajmice, uz jedan ili 0,5 odsto kamate, ali kome: supruzi Čede Jovanovića,  Zoranu Živkoviću, Miroslavu Miškoviću, Miroslavu Bogićeviću, Miodragu Kostiću Koletu, Goranu Perčeviću, Vojinu Lazareviću, Nebojši Čoviću, Predragu Rankoviću Peconiju,čak i američkom Ju ES Stilu (vlasniku železare u Smederevu)  su dali početkom 200.- tih dve milijarde dinara… Njega, Fond , je ekonomista Danica Popović slikovito nazvala „Fond zombija i prijatelja”.

Gde su te uspešne fabrike, pogoni koji su podignuti ovim „narodnim“ novcem, novcem građana? Nema ih, kao što se vidi, nigde.

Inače, domaće investicije opadaju iz godine u godinu.

Očekujemo naivno i glupavo da će nas razviti stranci uz obilate državne subvencije i bedne plate, koje daju našim  građanima za rintanje bez radnog vremena.

Glavni problem je u tome što i ova vlada Srbije, koja upravlja srpskom privrednom i ekonomijom,  i stranka SNS, koja vodi državu skoro sedam godina, još uvek nema nikakvu ideju ideju šta joj valja činiti u ekonomiji.

A trebala bi da čini obične, razumne, normalne radnje, postupke koji bi ozdravili našu privredu i ekonomiju i bankarski sistem: da banke vode stručnjaci bez mešanja političara u njihov rad.

Ovakav sistem koči svaku iole zdravu ideju. Institucije ne postoje. Sve zavisi i dalje u državi od jednog čoveka (J. Broz, S. Milošević,Z. Đinđić, B. Tadić i sada A.. Vučić…) i od njihovih partija.

U takvim okolnostima koje traju decenijama unazad deplasirano je pitanje – da li nam treba državna, „naša“, banka. Trebala bi kad bi normalno radila. I kada ne bi bila politička banka, već baš komercijalna, interesna!

Da naglasim: kad Srbija uskoro proda KB biće Srbija još više potpuna kolonija, marioneta u rukama stranaca i njihovih interesa. Na žalost građana Srbije, vlada i vlasti tako loše, neuspešno i neefikasno vode Srbiju i njene firme, kompanije, banke… da će sve što vredi morati da prodaju tuđinu.

Ovako kako je, ne treba nam ni ova “naša”, poslednja Komercijalna banka, jer i da joj neko u nastupu suludog dobročinstva pokloni novac, ovi što vode državu i banku, u kojoj su postavili svoje ljude, bi ih straćili i razdelili kako su, efikasno, i do sada činili, sebi i “mangupima iz svojih redova”.

Jovo Vukelić
Izvor: izmedjusnaijave.rs

(1) Link