Srbiji potrebna nova opozicija?

Opozicija „u čabru“

Narod ima svoju izreku u neuspehu i kaže da je neko „ izduvao u čabru“. Značenje je za osobu ili društvo koja nije uspela da ispuni cilj. Čabar je stara posuda za prenošenje sira. Ovaj pojam može da se upotrebi za opoziciju koja je „sama sebe“ pojela odnosno razočarala građane Srbije. Vodeće opozicione partije poput DS, SDS, LDP ili SRS, doživele su poraz politike, vođstva i poverenja. Na političkoj sceni Srbije od opozicionih i političara koji su bili na vlasti su lideri DS, Šutanovac, SDS Boris Tadić, LDP Čedomr Jovanović, Nenad Čanak LSV i SRS dr Vojislav Šešelj. Svi oni su sada veliki politički gubitnici ili polako nestaju sa javne scene. Lideri DS i SDS Šutanovac i Boris Tadić nisu bili u predsedničkim kampanjama već su „iz senke“ dali podršku „nezavisnim“ poput Aleksandra Jankovića sa osvojenih 16 odsto glasova ili Vuka Jeremića sa manje od šest odsto glasova ili SRS koja je ispod cenzusa od pet odsto glasova.

Antipolitika Ljubiše Preletačevića

Nesposobnost stranaka koje su nekada bile vlast da u predsedničku kampanju istaknu svoje kandidate stranaka, već daju podršku „nezavisnim“ je krah političkog koncepta DOS-a iz 2000 godine. Deo političke oligarhije DOS-a se interesno preselio u SNS i SPS koja je preko Aleksandra Vučića ostvarila uverljivu pobedu na predsedničkim izborima. Posebno upozorenje za opoziciju pored „nezavisnih“ preko kojih su funkcionisale opozicione partije je i „fenomen Ljubiša Preletačević“ koji je delovao kao junak iz serije „Cirkus Monti Pajton“ i koji je dobio skoro deset odsto biračkog tela pre svega mladih i onih apstinenata koji nisu želeli da daju glas ni vladajućim ni opozicionim partijama. Tako je formiran novi oblik „antipolitike“ kroz satirične javne likove koji upozoravaju na degradaciju demokratije, političkih partija i izbora. Svi ovi novi politički trendovi biće još više zastupljeni u Srbiji preko društvenih mreža, i tako će se oblikovati „digitalna demokratija“ odnosno formiranje lokalnih ili „ad hok“ političkih i javnih interesnih koje će se boriti za deo političke scene, kroz kriitku sadašnje politike i forsiranje koncepta „antipolitike“ javnog otpora

Opozicija se prikriva „nezavisnim kanidatima“?

Aleksandar Vučić je pobedio na politici javnosti i medijskog oblikovanja uz jak politički marketing. Opozicija sem opšte kritike nije ponudila ozbiljnu politiku tako da je i zbirni rezultat Aleksandra Jankovića i Vuka Jeremića koliko god je poražavajući pokazatelj uliva neku malu nadu da su na opozicionoj političkoj sceni nužne promene ličnosti, politika i političkih generacija. Politika iz 2000. ili 2008. godine više nije „aktuelna“, a još manje Šešeljeva retorika i koncepcija iz pogubnih devedsetih godina prošlog veka. Srbija očekuje neku novu opoziciju novih ideja i političkog organizovanja. Sadašnja odlazi u „političku penziju“. Sve su prisutnije nove forme javnih kampanja preko društvenih mreža, performans strategija bez velike retorike uz scenske efekte političkog pozorišta. Dominantna pobeda Aleksandra Vučića u svim većim gradovima Srbije koja je pripadala partijama bivšeg DOS ili nekadašnje DS pokazuje da su one izneverile birače i da je „čvrsta ruka“ Aleksandra Vučića psihološka „garancija“ da Srbija neće ići u „sunovrat“. Politika je ipak veština varanja i obmane-, građani se mogu ne više od dva puta prevariti. Onda dolaze „kazne“ i gubitak vlasti. Mentalitet birača u Srbiji je da se priklanjaju moćnima i „čvrstoj ruci“ ali je kažnjavala sa „crnom“ i „belom“ rukom kroz svoju političku istoriju.

Tomislav Kresović

www.vidovdan.org