Draga moja Zemljo, oprosti što ti nisam kupio poklon ove godine. Znaš kako je: štednja na svim frontovima, bez obzira što nas ubeđuju da već 46 dana živimo bolji život. Ja, jednostavno, nemam.
Oprosti mi, draga moja Zemljo, što nemam šta da Ti ponudim kao poklon. Jer, odavno sam Ti dao ono što sam imao. Ono što mi uzimaju iz meseca u mesec shvatam da nije nikakav poklon, već, kažu, obaveza prema aparatu koji obezbeđuje da Ti, Zemljo moja, živiš i radiš normalno. I neka. To mi nije teško. Ako je za Tebe.
Oprosti mi što mogu da Ti danas dam samo lepe reči, želje da mi živiš dugo, mirno i berićetno, da ostaneš svoja i neokrnjena, mada mi se čini, kako je krenulo, da tako neće biti.
Ne zovi me pticom zloslutnicom, dobra moja Zemljo. Ne zovi me malodušnim. Znaš da nisam. Samo gledam oko sebe i razmišljam kako je Tebi.
Živiš li Ti taj bolji život koji je nas zadesio iznenada, na prelasku između prošle i ove godine?
Kako li si, Zemljo, prihvatila odluku da svaki stranac može da dođe i kupi deo Tebe? Znam: Puna si ljubavi za svakoga. Raširiš te svoje velike ruke i dočekaš punog srca svakog ko na Tvoje tlo dođe i zaželi Ti dobro. Ali me baš interesuje, zar Ti nije lakše i lepše da Tvoj seljak, Jovan, Ivan, Janoš, Samir, zaore brazdu, poseje nešto u Tebe? Ili ipak ne mariš ako neko potpuno stran stane čizmom i kaže „ovo je moje“?
Kako si prihvatila Zemljo, odluku koju usvojiše ovi „narodni“ tribuni, da po Tebi nesmetano može da hodi, vršlja, vozi, gazi, onaj što Te pre 17 godina ubijao?
Kako si podnela ovu trogodišnju borbu za nekakvu Zajednicu srpskih opština na tlu za koje svi koji dođu na vlast kažu da je Sveta srpska zemlja, Zemljo moja?
Kako podnosiš što isti taj tvoj seljak sve teže živi, a ovi što su na vlasti ga ubeđuju da to rade za njegovo dobro?
Zemljo moja… Nije Ti lako, vidim. I neće Ti ni biti lako, sve su prilike. Uzeli su Ti vodu. Uzeli su Ti utrobu, jer, ko biva, mi ne znamo da iz tebe izvadimo ništa. Uzeli su Ti i zemlju, Zemljo moja.
Eh, dobra moja Zemljo. Kako onda da Ti ja, sitan, čestitam rođendan? I da li je ovaj dan stvarno Tvoj rođendan?
Želim Ti, Zemljo moja, da više ne budeš pažena ovako kako Te paze ovi što su na vlasti danas. Jer, ako oni nastave da Te paze, bojim se da za neku godinu neće biti ko da živi s Tobom: Neće biti ni Zorana, ni Sabahudina, ni Josipa, ni Šandora. Svi će otići negde daleko.
Želim Ti, Zemljo moja, da dobiješ nekoga ko će da Te dobro poznaje, ko će nežno, skromno i tiho da Te vodi.
Želim Ti, Zemljo moja, da Ti pomognu da postaneš opet jaka: Da u Tebi uživaju svi koji Tobom hode. I da Ti uživaš sa njima.
Želim Ti da svako ko je u Tebi bude spreman da Ti sve pokloni.
Želim Ti, Zemljo moja, da sledeći rođendan dočekaš sa nekim ko će stvarno da te voli.
Jer, sa ovima, Zemljo moja, nećeš uspeti da dočekaš još mnogo rođendana.
Aleksandar Bećić
Kolumnista
