Neki kažu da su Nemačka i Zapad trenutno najveći neprijatelji Srba, bez obzira što ”srpski” premijer tvrdi da su nam oni prijatelji, da njima treba da verujemo i da nam nema druge, već da nastavimo naš bezalternativni put ka EU. To tvrdi i Predsednik SANU, kao i mnogi državni službenici, partijski funkcioneri partija na vlasti, neki politički komentatori, ugledni novinari, svi koji su uvezani sa režimom.
Ovi koji tvrde da nam je Zapad neprijatelj su u pravu, ali su zaboravili da Srbi imaju jednog još većeg neprijatelja!
Same sebe!
Svet je danas turbulentan. Postaje multipolaran, nije više onakav kakav je bio juče, menja se dnevno.
Gde su Srbi u takvom svetu?
Da li su u pravu kada druge optužuju za svoj trenutni položaj u Evropi, na Balkanu?
Zašto su Srbi dopustili da dođu u situaciju da podležu svakodnevnim pritiscima, ucenjivanjima svake vrste, da izgube teritoriju, sa perspektivom da je gube i dalje, sve do potpunog uništenja Srba i srpske države?
Kada su Srbi počeli da dižu ruke od samih sebe?
Seća li se neko kako je stvorena SHS, pa posle Jugoslavija?
Sve se zna, ali se i dan danas Srbi neodgovorno odnose prema toj izdaji Srba i srpskih interesa. Stvorena je veštačka država, na kostima, srpskih ratnika, na srpskoj krvi i nesreći. Stvorena je država koja Srbima nije bila potrebna, jer su svoju već imali. Zato je trebalo stvoriti onima koji državu nikada nisu imali. I to onima koji su vršili zverstva po Mačvi i okupiranoj Srbiji, kakva do tada nisu bila zabeležena. Pa su ti zločinci dobili najviše položaje u vojsci i administraciji u novostvorenoj državi SHS, koju su Pašić i Aleksandar Karađorđević zajedno sa srpskim krvnicima osnovali, uprkos protivljenju nekih Srba, koji su videli malo dalje u budućnost.
Ko su bili Aleksandar Karađorđević i Nikola Pašić?
Zar nisu bili Srbi?
I pored Jasenovca, Jadovna, Gline, Prebilovaca, Srbi opet na svoju štetu ostaju u Titovoj Jugoslaviji, bez obzira što ulaskom partizanskih jedinica u Srbiju, po Srbiji počinju masovna streljanja viđenih Srba, domaćina, intelektualaca, novinara, pa čak i glumaca.
Po ustaškim logorima Srbe su klale ustaše, a po Srbiji su Srbe streljali Srbi komunisti, koji su imali viziju globalnog komunističkog sveta, a u koji se nikako nisu uklapali Srbi antikomunisti i pravoslavci.
Šta rade Srbi?
Ćute i gledaju prepune zatvore u kojima se vrši teror nad srpskim seljacima (zbog otkupa), napuštaju svoja rodna ognjišta i preseljavaju se u gradove da postanu proleteri i izvrše naređenje Komunističke Partije, kako bi industrijalizovali zemlju. Tog trenutka počinje uništavanje srpskog sela, najvažnije supstance srpskog bića i naroda!
U jednom trenutku Broz otvara granice i dopušta da svako može da ode u inostranstvo. Sve reforme nesposobne i neuke komunističke vlasti su propale i Broz je primoran, zbog privredne krize, da otvori granice.
Ko je prvi, opet, napustio rodno selo i krenu na ”svetli” Zapad?
Srbi, naravno, i to masovno! Od seljaka postadoše gastarbajteri, kojima je san ”mercedes” i ogromna kuća sa lavićima na kapiji, koju će sagraditi u svom rodnom selu, provozati se u ”mercedesu”, da se vidi da su oni ostvarili svoj san.
Gradili su kuće, koje su zvrjale prazne u pustom selu, da bi se vratili kao izrađeni i nesrećni ljudi, koji će umreti u tim kućama, sami i zaboravljeni od sopstvene dece koja su ostala na tom
Zapadu da postanu Švabe, Holanđani ili ko zna ko…
Tako su Srbi otišli, a da ih niko nije terao. Samo njihova pohlepa za novcem, lažnim sjajem i ”mercedesima”, lavićima na kapijama sada već oronulih kuća, u kojima više niko ne živi.
Tek raspadom Titove Jugoslavije nastaje egzodus Srba iz Srbije. Mladi i školovani ljudi se masovno iseljavaju. Ne žele da učestvuju u građanskom ratu, ništa ovde ne osećaju kao svoje, kao srpsko, a mnogi se ne osećaju ni kao Srbi. Jugoslovenstvo je u Srba bilo duboko ukorenjeno, raspad Jugoslavije su shvatali kao gubitak svog indentiteta i svoje otadžbine.
Kao finale, dešava se agresija NATO, koji sada postaje cilj kome Srbija teži, bez obzira na zločine koje je NATO učinio bombardujući Srbiju tri meseca.
Srbija propada od Aleksandrove Jugoslavije do današnjih dana. Mladi i školovani ljudi se iseljavaju svakodnevno. Deca se ne rađaju, narod umire od starosti, bolesti radijacije koju nam je NATO podario, čineći tako genocid nad našim narodom. Neki delovi Srbije su opusteli, korov se širi po plodnim njivama. Srpsko selo postalo je dom samo starcima koji će tu ostaviti svoje kosti. Mladih nema, otišli su, dece nema, škole su zatvorene. One koje još rade po selima imaju po nekoliko đaka, novih neće biti, i njih će zatvoriti za neku godinu.
Srbi opet ćute i ne vraćaju se na rodno ognjište.
Zašto?
Zato što su Srbi radi da postanu deo EU, da uđu u asocijaciju kojoj Srbi ne trebaju, već samo srpska teritorija. Kosovo su već oteli. Sada im treba cela Srbija, jer treba naseliti negde izbeglice, kojima mi moramo da budemo dobri domaćini, jer tako kaže Vučić, kome je to naredila Merkelova. Još i da naseli 3000 tih nevoljnika, ako treba i na silu, bolje da ostanu u Srbiji nego da uznemiravaju Zapad na koji su krenuli.
Srbi i dalje ćute?
Svakome je jasno da nama Švabe nisu prijatelji. Uvek su pokušavali i uvek će pokušavati da nas unište kao narod. Ali, to nekim ”Srbima” ništa ne znači. Oni bi da se preume, da postanu protestanti, vredne Švabe, da konvertiraju. Zar su zaboravili šta su ustaše radile sa nekim pokrštenim Srbima? Prvo ih pokrste, pa ih posle pokolju, još više uživajući!
Zar ovi ”Srbi” koji streme toj neporecivoj EU misle da će tamo biti ravnopravni, ili će na kolenima čekati da im Švaba podnese pod nos svoju prljavu cipelu, koju će oni morati da očiste i uglancaju. Zar oni ne misle da će morati da čiste švapske štale i timare švapske lipicanere? Ili misle da će postati švapski miljenici?
Švaba jeste srpski neprijatelj.
Ali je Srbin sam sebi najveći neprijatelj i izdajnik!
Zato niko od nas ne treba da se čudi kako živimo i dokle smo stigli.
A, dokle ćemo stići u budućnosti, samo od nas zavisi, ako uopšte imamo budućnost, ovakvi kakvi jesmo u ovom vremenu!
Zeka Popović
Zekaonica
