Javilo se juče Ministarstvo rada Republike Srbije. Saopštili Srbiji da je radnica Violeta Petrović iz Niša, otkaz u kompaniji „Jura“ dobila po zakonu! Posle treće hemioterapije nije se, po pozivu poslodavca uredno javila na posao! Nije sa karcinomom dojke mogla u mašinu, na liniju da ispunjava norme, sagne glavu i radi ćuteći! Da se nije razbolela, možda bi joj ugovor i produžili! Ovako, ko joj je kriv!
Javili se i poslodavci. Violeti. Pozvali je 30. novembra rano ujutru, baš na dan kad joj je isticao 18-to mesečni ugovor, rekli joj, puni saosećanja, da im je žao što je ona bolesna, ali, da joj ugovor o radu neće biti produžen, i da dođe da uzme svoja dokumenta!
I sve po zakonu… Tu su paragrafi, moraju se poštovati, a Srbija je pravna zemlja! Na sve strane sve puca od poštovanja zakona i zakonitosti!
Jedinu zaštitu od otkaza ugovora o radu na određeno vreme, u skladu sa Zakonom o radu (član 187), imaju zaposleni za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, radi nege i posebne nege deteta, kaže se još u saopštenju Ministarstva za rad. Desilo se pa je takav zakon.
Inspektori Odeljenja inspekcije rada u Nišu započeli su nadzor u fabrici, javljeno je još preko medija. Ima da vrate Violetu na posao, da kazne strane vlasnike, da im priprete, da to nikad više ne urade… Tri dana su se vlasnicima „Jure“ tresle gaće kad su čuli da im dolazi srpska inspekcija!
E, jadna Srbijo! Srbine, radniče, kukavče. Ko će tebe zaštiti? Ko će tebi, bolesnom i jadnom, sa karcinomom, bez nade, čemernom, bez para, bez posla, izaći u susret, ko će stati na tvoju stranu? Ministarstvo rada, inspekcija, zakon? Srbija? Narod? Sindikat?
Važno je da je u slučaju radnice Violete Petrović sve bilo po zakonu! Važno je da su poslodavci sačinili službenu belešku jer se Violeta posle treće hemioterapije nije javila u prostorije fabrike pa su joj otkaz poslali poštom. Ispoštovali ljudi zakon, ljudska i radnička prava do poslednjeg slova, sve strepeći od srpske inspekcije!
A Srbija ćuti! Šta briga Srbiju što je Violeta Petrović ostala bez posla posle treće hemioterapije sa dijagnozom da ima karcinom dojke. Šta je briga svakog od nas pojedinačno za Violetu i njenu sudbinu. Ćutaćemo svako od nas, a kad dođe red na nas onda će za svakoga od nas biti kasno!
Ja mili Bože, koliko je radnika i mučenika po Srbiji koji na posao dolaze bolesni, koji kriju dijagnoze, koji ne smeju da pisnu, koji broje dane svojih tromesečnih ili šestomesečnih radnih ugovora na određeno vreme, i ćute, da slučajno poslodavac ne sazna da su bolesni, jer, ništa danas u Srbiji nije lakše nego nekom mučeniku uručiti otkaz. Po zakonu naravno!
A radnik mučenik? Kud će on? Kome da se žali? Ministarstvu rada? Inspekciji? Svojoj tužnoj sudbini? Kako da dođe kući, da kaže ženi i deci, ej, danas sam ostao bez posla, bez plate, bez ono malo crkavice? Ili da uzme konopac, da se negde usput, Bože me oprosti što hulim, obesi držeći u rukama ugovor o raskidu radnog odnosa?
Sve je u današnjoj Srbiji po zakonu! I Violeta je otkaz dobila po zakonu. To što je Srbija za njeno radno mesto dala hiljade evra poslodavcima, to nema nikakve veze. Jer, na Violetino mesto doći će neka nova mučenica, radiće, vući, crnčiti dok se ne razboli, onda će joj dati otkaz, pa će na njeno mesto doći nova, i nikad se taj niz neće prekinuti. Ima gladnih Srba i na pretek. Onih što će za 200 evra čitav mesec crnčiti, ćutati ako se razbole, dolaziti na posao pod temperaturom, raditi dok imaju i poslednji atom snage, trpeti da im naređuju tri put gori od njih, sve za tromesečni radni ugovor…
Bitno je da je sve po zakonu. Da strani poslodavci imaju sva prava u Srbiji a radnici nikakva, jer, i to je po zakonu, eno ga, donet je pre koju godinu. Glasala Skupština Srbije.
Jer, znali su oni koji su ga donosili, dobro su znali da će Srbin ćutati i raditi, vući koliko može, da je utučen u glavu, osiromašen i obespravljen, da će pre ćutati nego ostati bez 200 evra velikodušne evropske i svetske plate.
Srbine, radniče, mučeniče, kukavče…
Zoran Šaponjić
iskra.co
Pisao sam već. Još u vreme donošenja Zakona o radu. I posle toga. Ja pišem (pas laje), A VOZOVI PROLAZE.
Zapamtite: Ako ste u pogrešnom vozu – SVE stanice su pogrešne! A Srbija je, debelo, u pogrešnom vozu…
https://namcor.wordpress.com/2016/06/01/jura/
Otkaz i neproduzenje ugovora nisu iste stvari. Ugovorni radnici imaju dodatno ogranicena prava, ukljucujuci i samu ogranicenost trajanja ugovora. To je surova realnost, i samo jos jedna od „blagodeti“ koja dolaze sa stranim „investitorima“. Voleo bih da Violeta zivi u boljoj drzavi.
Pre nekoliko dana sam čula Vučićev odgovor, na primedbu žene da se radi po 24 sata dnevno, da tako i treba i da bi voleo da njegova deca rade 24 sata dnevno. Pošto Vučić neprestano upetljava svoju porodicu u svoje političke manipulacije, pitanje je : Zašto Andrej Vučić ne radi u Juri? Zašto Vučićevo punoletno dete( a sam je izjavio da neće da uči) ne radi u Juri? A ne ovako da se provlače po novinama kroz članke o saradnji sa mafijom, osnivanjem fantomskih firmi, sumnjive prodaje državne imovine, trošenja novca građana Srbije kroz lumperajke i silno obezbeđenje? Ajde Vučiću, zaposli bar brata u Juru, pa bizgovčina je koja bi mogla volu rep da iščupa. I to mnogo veća od onih trudnica koje si, onomad, prozivao kao razmažene gotovanke pune snage koje se baškare sa 5 000 socijale.
Imam nešto za tebe: https://namcor.wordpress.com/2016/10/29/rat-baby-mafiji/