Srce za decu: Volele bismo da seka ima bar krevetac

1
1170

Hladno nam je, najgore je noću. Najteže od svega je kada čujem malu sestru kako plače, tada mi nije važno kako je meni. Ona je beba, a nema ni krevetac – priča Stana Lalić (11) iz Novog Sada.

lalic-sa-bebom-zorana-srce-za-decu-foto-robert-getel_ffBebu Zoranu povijaju pelenama sa otpada

Stana sa sestrama Gordanom (13) i Zoranom, bebom od svega mesec dana, živi u novosadskom Novom Naselju. Uslovi u kojima odrastaju tri devojčice slomile bi srce svakome ko kroči u ovu trošnu, improvizovanu baraku u Ulici Momčila Tapavice. Bez struje i vode, Stana i Gordana žive tu već dve godine. Tada su zajedno sa majkom Mirjanom Ostojić pobegle od oca nasilnika. Mirjana se u međuvremenu udala za Zoltana Kovača.

– Živeli smo u Perlezu sa tatom koji je nas i mamu stalno tukao. Znao je i o zid da nas baci. Bile smo tužne svaki dan, pobegle smo od njega. Zoltan nas nikada ne tuče, on nas voli – priča tiho starija Gordana, pogleda uprtog ka podu.

Nemaju ni za sveću

Čim počne da se smrkava pale sveću, ukoliko imaju tog dana novca da je kupe. Na peći stoji prazna šerpa, a Mirjana kaže da će skuvati krompir. Devojčice ne pamte kada su popile mleko, a na njihovom stolu nikada nema mesa.

Nju i Stanu život je naterao da odrastu pre vremena. Obe idu u OŠ „Miloš Crnjanski“. Pre samo mesec dana dobile su i sestricu Zoranu. Ona je beba veselih očiju na koju hladnoća, vetar i mraz kao da nimalo ne utiču.

Detinjstvo ovih devojčica ravno je najtužnijim filmskim pričama. Baraka koju su nekada koristili radnici građevinske firme njihov je dom i sve što imaju.

– Pogledajte našu malu sestru Zoranu, slatka je, je l’ da? Rasplačem se i ja kada ona počne da plače. Mala je, njoj je hladnije nego nama – priča Stana.

stana-i-gordana-lalic-srce-za-decu-foto-robert-getel_fGordana, Stana i Zorana odrastaju u užasnim uslovima

Vetar često vraća dim u sobu u kojoj su svi smešteni. Zbog toga je nepodnošljivo zagušljivo. Tu se i kupaju svi, tako što greju vodu na šporetu. Zube peru samo onda kada imaju novca da kupe pastu.

– Gordana i ja spavamo zajedno, mama i tata na drugom krevetu. Zorana spava u kolicima, jer nemamo krevetac za nju. Želja nam je da ona spava u krevecu, kao i druge bebe – dodaje Stana.

U sobi pored smešteno je improvizovano kupatilo, gde se nalazi samo wc šolja. Ostale prostorije nemaju ni prozore. Pune su kartona, flaša, gvožđa i svega ostalog što Zoltan sakuplja na otpadu.

– Mesečno zaradim šest ili sedam hiljada dinara. Od toga prehranjujem porodicu. Nismo ni prijavljeni, nemamo zdravstvene knjižice, čak su i decu hteli da nam uzmu – priča Zoltan Kovač.

porodica-zoltan-kovac-mirjana-ostojic-gordana-i-stana-lalic-beba-zorana-srce-za-decu-foto-robert-getel_f Kaže da hranu često traži u kontejneru.

– Duša me boli kada vidim kako moja deca odrastaju. Čak smo i pelene za Zoranu morali da tražimo na otpadu – kaže ovaj čovek.

Kako da pomognete:

Ukoliko želite da pošaljete novcanu pomoc ili pomoc u robi, kliknite OVDE.

Pomoc možete uplatiti na dinarski racun: 2750010221949709 90 – rsd, Societe Generale Srbija, Beograd

Možete poslati i SMS na broj 2552

Za više informacija pozovite 011/333-4-528

Dinka Maksimović

Blic

like-button.net here

wordpress-themes.org here

1 KOMENTAR

  1. GDE JE SOCIJALNI RADNIK GRADA NOVOG SADA I KO NJEMU UOPSTE DAJE PLATU ???
    MOZDA SOCIJALNA SLUZBA IMA RADIJUS OD 100 m I NE MOGU DA OBIDJU UDALJENA STAMBENA NASELJA U TOKU RADNOG VREMENA.
    ZA OVAKVU SLIKU PORODICE U 21 VEKU ODGOVORNI IDU ODMAH U BAJBOKANU BEZ IKAKVOG RASPRAVLJANJA.
    AKO NISAM U PRAVU SLOBODNO ME ISPLJUJTE I TO JAVNO.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime