Verujem da je Zorana Mihajlović tek vetrokaz, „kukavičje jaje“ vlade koje pokušavaju da nam poture dok se iza brega nešto veće, mnogo veće valja…
Nije skandal što je Blerova kafedžika glasala za famoznu rezoluciju o Srebrenici, koliko činjenica da se na sednici Vlade uopšte glasalo o njoj, makar i interno, nezvanično, onako usputno kao što uostalom i sve rade!
Zbog čega to, gospodo, testirate formu kad besramni dokument još nije postao zvaničan ni u belosvetskim političkim krugovima?!
Bez razlike što ste listom glasali protiv, odakle ideja da uz kafu i kiselu prekraćujete radno vreme primišlju da nekrologu Srbije date toliko značaja da se izjašnjavate o njemu?!
Zato i mislim da je Zorana Mihajlović tek vetrokaz, kao i toliko puta do sada samo eho velikog vođe koji se teatralno prenemaže k’o seoska mlada dok drugi za njega protrče kroz koprivu, pa on zagazi na prtinu da ne prlja opanke…
Voleo bih da grešim! Zaista bih voleo, jer ovde nije reč o osudi zločina, već osudi potomaka, generacija koje će biti anatemisane da im prvi plač bude vapaj pokajnika za malo vazduha…
Dosta više srebreničkog „zelenašenja“ sa žrtvama, aman!
Srbija nije i ne sme biti žirant zločinu za koji nam svakog jula prete menicom, a mi se iznova nemušto pravdamo kako na njoj nije naš potpis, ali ne sporimo dug!
Nema šta premijer da prolongira kad će se izjasniti o rezoluciji i odlasku u Srebrenicu- mora odmah, u dahu, bez one iritirajuće patetike u glasu da odgovori: „Ne prihvatam ni po koju cenu i ne odlazim ako je to put Srbije ka Golgoti, a ne poklonjenju žrtvama“!
Ne mogu nam, ljudi, svake godine belosvetski lakeji ispostavljati sve veći ceh, koji će, nažalost, neko u naše ime potpisivati na reprezentaciju i putne troškove Srbije!
Nema tu mesta političkoj kalkulaciji i diplomatskoj mudrosti, jer nude nam se omča i hoklica, a naše je da izaberemo granu…
U ostalom, politika je i očuvanje nacionalne časti, bića, korena koji niti je truo, niti je zreo za kalemljenje sa nekim tropskim biljkama koje predivno cvetaju ali nesnosno smrde…
Rečju, u Srebrenici nije mesto ni jednom političaru, nikada, ma koje vere bio!
Nad grobom majke sam zbog majke, sa majkom, sa svojim bolom, a ne nafakom da njena humka bude moja tribina na kojoj ću kleti krivce za njenu smrt!
Nisu ni groblja ni mezarja naša il njihova, već onih mučenika pod zemljom, a naše su suze. Samo suze i mukla tišina u ime smiraja tih duša doveka neumirenih razbrajanjem k’o pijačne sitnine…
Mira će pod zemljom i nad zemljom biti tek kada Majke Srebrenice odu u Skelane, Bratunac, Kravicu…i ljudski, majčinski spuste ruku na rame starice u crnini koja rida za jednakom svetinjom, baš kao što će i te starice zalelekati u Potočarima, jer samo su one izgubile sve, a licimeri dobili svoj nekrofilski „Diznilend“!
Zato o sramnoj i lažnoj rezoluciji ne sme biti ni primisli, jer neće biti tačka ni na šta, već batina i krst u rukama potomaka!
Imam divnih prijatelja muslimana, ne želim da nam se deca gledaju kroz rezolucije kao kroz „špijunku“ zabravljenih vrata, već kroz običaj/adet da se o Božiću i Ramazanu čestitamo, izgrlimo, posednemo uz sofru…
Nije, zato, Mihajlovićka problem svih problema, niti svet koji nas iskreno želi u svom društvu koliko i triper, već u činjenici da će nam neko doveka meru života razrezivati količinom smrti!
Vreme je, ali krajnje, da po svaku cenu ne dozvolimo da nam jedini zalog za budućnost budu potomci čiji će prvi plač biti nasušna borba za vazduh, na koji će samo pokajnički imati pravo…
Mihailo Medenica
dvaujedan.rs
Postovani gospodine Medenica, svaka Vam cast na ovim ispisanim recima. Bezrezervno podrzavam sve izreceno, odnosno sto ste napisali, od reci do reci.Uskoro ce doci vreme da i nase, verovatno novo, drzavno rukovodstvo, postupa bas ovako kako vi svojim nadahnutim recima sugerisete i osecate.Istina je jedna, jedina.