Sreća jedna neizreciva

1
541

Samo onaj ko je neizlečivo zaslepljen mržnjom, a nije malo takvih, nije u stanju da sagleda sreću i blagostanje koji su zahvaljujući gospodaru Vučiću posle tolikih uludo straćenih decenija obasjali Srbistan. U trenutku kada na svim poljima, od ekonomije, infrastrukture pa sve do letnjih temperatura i vodostaja, napredni Srbistan beleži u novijoj istoriji nezapamćen rast, mržnjom zatrovani zlikovci idu unaokolo i otrcavaju našeg gospodara i njegove nemerljive uspehe.

Sva sreća pa su u većini oni Srbistanci što umeju i mogu da prepoznaju blagodet što im već sedam godina izlazi na nos i uši. Na sreću pa u Srbistanu još uvek ima slobodnih medija i hrabrih novinara kadrih da se odupru izdajničkoj bandi pa Srbistanci i svet mogu da čuju sve što ih zanima o naprednom zlatnom dobu koje će za dve, najdalje tri godine, kako obećava gospodar Vučić, obasjati svaki srbistanski dom. O čemu će buduće generacije Srbistanaca učiti iz udžbenika.

A kad gospodar srbistanski nešto obeća to se ne dovodi u pitanje. Ako ne verujete vi pitajte porodicu poginulog radnika u MB Namenska.

Do obećanja, kako sam tvrdi, drži i čačkonačelnik Milunče, pa se, evo već pune tri godine, svaki pošteni Čačanin svakog jutra budi sa osećanjem nemerljive sreće. Samo džaba kada i u unutar čačanskog čovečanstva obitavaju bića kojima mržnja i ograničeni intelektualni kapaciteti ne dozvoljavaju da spoznaju blagodet koju su im doneli Milunče recenzent, Milica pripravnica, gornjotrepčanski marvenjak, tuzla guzla, Šojić-Trifunović, Dućo kultura i ostali znani i neznani napredni eksperti.

Smeta im Rimski trg sa konjopojem, smetaju im grobljanske saksije ispred Gradske uprave. Bode im oči skalamerija koju Milunče i njegovi doživljavaju kao novogodišnju jelku, ne žaleći naše pare da je nadžogere na gradski trg, nalaze zamerku plekanim slovima koja simbolišu naprednjačku “ljubav” prema Čačku. Žale za posečenim više decenija starim drvećem, smeta im ulje koje pliva Moravom. Naprosto ološ nezahvalni nije u stanju da uklaviri da zapošljavanje bez partijske knjižice, regulisan saobraćaj, ulice bez rupa i bara do kolena, trotoari kojim se može šetati a da se ne polomi noga, urbanistički red, kanalizacija koja se ne izliva pri svakoj jačoj kiši… nisu sva sreća u životu.

Da Vas podsetimo:  Američki scenario, domaća režija, jedni te isti glumci

Na sreću, uprkos svemu tome Milunče, koga uslišivši molitve svevišnji pre ravno tri godine posla Čačanima, stoji postojano kano klisurina, jer on kao njegov šef i naš gospodar ima i viziju i misiju.

Ne čini li vam se da Srbistan polako postaje Sprdija?

Aleksandar Arsenijević
Izvor: ozonpress.net

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime