Pošto je bolje vrabac u ruci nego golub na grani, umesto dočeka nove, ispratismo staru godinu sa „Srećna!“. Za razliku od nove, ne može nam više ništa! Ali ima dobrih razloga i za „Srećna!“. Uostalom, bila bi i diskriminisana, ako je ne dočekamo sa „Srećna!“. Tako smo dočekivali sve.
Republici Srbiji, kao republici, predstoji godina bez opasnosti. Pored Aleksandra Vučića, Aleksandar Karađorđević nema šanse! A Vučić je zadovoljan što je nekrunisani kralj. (Srbije, Kinezi nek se zamisle zašto uči kineski). Krunisanom, sledovalo bi mu nemoguće: povremeno „Mi“ (Aleksandar, po milosti Božjoj i volji narodnoj). I što bi odmah počeli da mu dodaju broj, koji ne bi bio prvi. (Nabrajaju krunisane Aleksandre). Građanima preti malo uobičajenog, a smeši dosta neuobičajenog!
Siromahu čoveku vajdica je kad za džabe i šamar dobije, a mi za džabe dobijamo čitavu godinu! Šta tek što za razliku od većine sveta, imamo čak dve Nove godine? Ako bi čitava bila „srećna“, ne bi imalo smisla povremeno „Srećno!“. Rođenje, rođendan, sklapanje braka, useljenje, slava…
Ako će prosečna plata 2025. biti 900. evra, u predstojećoj mora porasti. Ne može toliko da skoči, 2024.? Nešto na Domu za stare, Domu vojske, nekadašnjoj zgradi Napred-a…, takođe mora biti urađeno da bi se završilo do planirane godine. Na primer, rešeno da se počne sa razmišljanjem.
Čim se završe izbori, dolazi prava neizvesnost: Bože, ko li odlazi a ko li dolazi, u rukovodstvo vladajuće stranke? Opozicija će moći i dalje da se ujedinjava, i razjedinjava.
I građanskim protestima predstoji lepa perspektiva. Svaki će biti uspešan, kao nužan korak ka nečijem cilju: pet miliona protesta…
Biće razrešena i neka od starih afera. Ako ne bude novih.
I ako ne budemo izvozili mine, nastavićemo sa izvozom ljudi, znanja, umenja i pameti.
A garantovano će biti srećna, za one koji neće imati prilike da dočekaju onu posle…
