Srpska genijalnost „spakovana“ u baterije

1
2811

Najcenjeniji srpski naučnik i menadžer u Nemačkoj, profesor dr Dejan Ilić već decenijama živi u pokrajini Baden-Virtemberg

Dejan Ilic
ŠTUTGART Pisati o najpriznatijem srpskom naučniku i menadžeru u Nemačkoj i šire, Dejanu Iliću, nije nimalo lako. Mnogo toga je već napisano i poslednjih nekoliko godina rečeno na brojnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Ipak, rado se prisećam prvog kontakta kada sam zamolio Dejana Ilića da prihvati razgovor sa tadašnjim urednikom među Srbima kultne emisije RTS „Srbi u svetu“, Aleksandrom Vlajkovićem. Primio nas je u fabrici mikrobaterija „Varta“ u Elvangenu, nekih stotinak kilometara udaljenom od Štutgarta. Naglasio je da razgovor rado prihvata ali da on ne želi neku veliku TV „reklamu“. –Naučnici i industrijalci širom sveta znaju ko sam, znaju koje tehničke napretke je postigla „Varta“ od kada sam došao na mesto šefa istraživačkog odelenja. Danas sam, kao što znate, generalni direktor tog preduzeća –rekao nam je profesor dr Dejan Ilić.

Pokazao nam je u to vreme najmoderniji, potpuno robotizovan proizvodni pogon mikrobaterija na svetu koji je on planirao i izgradio. Odmah nam je dokazao da je pravi Srbin. Ne zbog srpske zastave pored nemačke na pisaćem stolu u svojoj kancelariji, nego zbog tipične srpske osobine da se ponekad mora plivati i uzvodno, ili jurišati protiv oluje koja duva u prsa. Razgovor, planiran da traje samo jedan sat, odužio se na skoro 6 sati, uključujući i večeru u jednom prelepom restoranu u Elvangenu.

Mimo svih preporuka ekonomista i drugih stručnjaka, u vreme najveće dislokacije nemačkih pogona u tzv. države sa „mini platama“ Dejan Ilić je odlučio da Vartin pogon sa preko 500 radnika 1997.g. vrati iz dalekog Singapura u Elvangen. Protivnici su se radovali misleći da će propasti i „Varta“ i Dejan Ilić, ali su se grdno prevarili. Ilićev koncept organizacije proizvodnje je dokazao da je i pored veoma visokih plata, u novom Vartinom pogonu proizvodnja čak do 25 odsto jeftinija nego svojevremeno u Singapuru! To je bila velika poslovna pobeda. Došla je posle bezbrojnih ranijih pobeda na naučnom polju.

Da Vas podsetimo:  Prkos i ponos! Vojnik Radosav Knežević zbog litija udaljen sa posla

Taj uspeh mu je doneo i nekoliko veoma prestižnih nagrada, 2005. g. je dobija on lčično, a 2006.g. njegova firma Varta biva proglašena „za najbolju fabriku“. 2007.g. dr Ilić ponovo za svoje brojne patente i nove razvoje baterija, dobija retko dodeljivanu „Nagradu nemačke privrede za inovacije“. Inače, lista nagrada je veoma dugačka i počinje prvim priznanjem iz 1993.g. Dodeljena mu je „Nagrada nemačke privrede“ za pronalazak nikel-metalhidratne baterijske ćelije, a posle dugačke liste od oko 18 nemačkih i svetskih nagrada i priznanja, završava se „Oskarom za tehniku“ američke Akademije za filmsku umetnost iz 2009. g. Dobijena je za specijalnu studijsku rasvetu firme ARRI iz Minhena kojom je posle rada u Varti, rukovodio prof. dr Dejan Ilić.

pedja i dejanProf. dr Dejan Ilić sa autorom članka Predragom Rakočevićem

Zbog priče o začetku poznanstva i potonjeg prijateljstva sa profesorom Ilićem, gotovo zaboravismo da priču krenemo često tipičnim redosledom. One, uglavnom, počinju navodima kada je neko i gde rođen, koje škole je završio itd. Hajde da udovoljimo i tom klišeu. Dejan Ilić je rođen 27. jula 1957. u Smederevskoj Palanci, kojoj je pripadalo selo Selevac u kom je tada živela porodica Ilić. Tu je Dejanov otac bio učitelj. Posle srednje škole, Dejan je odličnim uspehom završio studije Fizičke hemije na Beogradskom univerzitetu. Poslediplomske, magistarske studije završava u Francuskoj, a doktorira 1985. Godine na prestižnom Univerzitetu u Drezdenu – Istočna Nemačka. Sa 28 godina postaje tada najmlađi jugoslovenski doktor nauka! Iz Drezdena datira i njegovo poznanstvo sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, takođe doktorom fizičke hemije. 2002. godine habilitira u Gracu i tako stiče pravo da kao profesor predaje na univerzitetima. 1987. g. Ilić dolazi u Vartu AD na mesto šefa istraživačkog i razvojnog odeljenja. Tu nastavlja svoj naučno-istraživački rad, započet još na univerzitetu Drezden, na polju elektrohemijskih reakcija litijuma i oksida metala. Rezultati su poznati: Razvoj Varte je krenuo u novom pravcu, ređaju se patenti jedan za drugim. Rezultat plodonosnog istraživačkog rada profesora Ilića zabeležen je u preko 500 patenata širom globusa. Svet je dobio visokokapacitetne litijum baterije koje su revolucionirale mnoge portabl elektronske uređaje – od mobilnih telefona koji su postali daleko lakši, do portabl kompjutera, poznatih kao laptop. Čitav niz najpoznatijih svetskih koncerna – od Tošibe, Epla, Sonija, Sanio, Filipsa, pa do Simensa i IBM i mnogih drugih, sarađivali su sa prof. dr Ilićem i Vartom. On lično sarađuje sa najpoznatijim svetskim naučnicima i razmenjuje naučna iskustva kao npr. sa prof. dr Alenom Higerom, dobitnikom Nobela za hemiju 2000. godine. Sarađuje i sa brojnim poznatim evropskim istraživačkim institutima. Dejan Ilić je kao jedini Srbin, član Njujorške akademije hemičara. Varta je postala, zahvaljujući naučnim radovima profesora Ilića i pod njegovim rukovođenjem, vodeći svetski proizvođač tzv. polimernih baterija.

Da Vas podsetimo:  Sećanja na laži o Srbima

A 2000. godine Ilić postaje vanredni profesor na univerzitetima u Nju Džersiju, Gracu, Medonu i Beogradu, gde drži uvek zapažena predavanja.

Pomenimo i to, da je Dejan Ilić kao mladić bio i vrsni sportista – igrao je odbojku i nastupao je u juniorskoj reprezentaciji Jugoslavije. Tim sportom se bavio i u Francuskoj kao i kasnije u Istočnoj Nemačkoj. Kako nam je rekao, da bi zaradio koju paru potrebnu za finansiranje poslediplomskih studija koje je sam plaćao. Dejan je oženjen Verom i ima ćerku Olgu.

Posle odlaska iz Varte, na preporuku profesora Bulingera iz svetski čuvenih Fraunhofer instituta, preuzima mesto generalnog direktora minhenskog proizvođača filmskih i TV kamera, rasvete i studijskih uređaja, globalno poznate firme ARRI gde radi do juna 2009. Imali smo čast da mu budemo gosti i u Minhenu i na velikom sajmu filmske opreme u Berlinu
2008. i kasnije na privatnom sajmu u Beogradu u hotelu Hajat, gde nam je prof. Ilić pokazao najnovija tehnička dostignuća na polju filmske i TV tehnike. Za inovativnu vrstu LED rasvete, ARRI, na čelu sa prof. Ilićem, dobija prestižni „Tehnički Oskar“ američke filmske akademije.

Pomenimo, da je kao direktor Varte i firme ARRI, pokušavao da uspostavi kontakte sa srpskim firmama i političarima o angažovanju u Srbiji – ali bez uspeha. Valjevska fabrika Krušik prodata je nekom Bugarinu jer očigledno nije postojala politička volja da se ustupi poznatoj Varti. Slično je bilo i sa pokušajem da u Beogradu izgradi ARRI-jev filmski centar. I pored brojnih obećanja političara, nije mogao da dobije odgovarajući plac za izgradnju centra po nekoj u Evropi uobičajenoj ceni i uslovima.

Danas je prof. Dejan Ilić član Stručnog tima Nemačke vlade za podizanje proizvodnih kapaciteta elektroautomobila koji je osnovala Angela Merkel. On vodi projekat istraživanja u cilju izrade visokokapacitetnih baterija za njihov pogon, koordinira rad brojnih istraživačkih instituta i fakulteta, sarađuje sa njima i pokušava da u istraživački rad involvira i naše naučnike u Srbiji.

Da Vas podsetimo:  Srbi i cinizam nemačkog ambasadora u Beogradu

Još dok je bio direktor pomenutih firmi, Dejan Ilić je uvek pomagao mladim studentima iz Srbije koji su imali odlične proseke uspeha. Slao ih je na praksu u pogone Varte u Singapuru, kasnije i u predstavništvo firme ARRI u Londonu. – Mlade treba bezrezervno podržavati jer za mene još uvek važi Ajnštajnova misao da je radoznalost važnija od znanja. Znanje je ograničeno, radoznalost – nikada. Mladi su uvek daleko radoznaliji od nas starijih, kaže nam Dejan Ilić. Nošen tom Ajnštajnovom mišlju, Dejan Ilić se aktivno zalaže da pomogne mladim srpskim istraživačima. U međuvremenu je postao predsednik Upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije u Beogradu. Ujedno se zalaže i za podsticanje međunarodne zajednice da u Srbiji pomogne razvoj nauke i da se uspostave kontakti srpskih sa nemačkim firmama i institucijama. Poslednjih meseci je Dejana Ilića srpska štampa pominjala kao mogućeg ambasadora u Nemačkoj.

Često je poslom u Beogradu i uvek posećuje svog oca u Selevcu gde je Dejan podigao prelepu porodičnu kuću ili tokom zime, u stanu u Smederevu. Porodica se zajedno sa brojnim prijateljima o Svetom Luki, krsnoj slavi Ilića, uvek okupi u Selevcu. –Taj dan mi je svetinja – kaže Dejan – i sve svoje planove pravim tako, da sam uvek o slavi u mojoj lepoj Srbiji, u Selevcu.

Predrag Rakočević

Predrag Rakočević

1 KOMENTAR

  1. hvala bogu i neka nam podari jos takvih ljudi-decice sledecih generacija i da ozive ove nase srbe ako je to moguce i nase privredne grane, Sta reci drugo blago majci sto ga je rodila

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime