Gotovo je sigurno da se Vučić neće kandidovati za predsednika, čime bi napravio grešku koja bi ga koštala možda i opstanka na sceni.
Istorijsko iskustvo je pokazalo da predsednički izbori u Srbiji nose daleko veći značaj nego što bi se to moglo naslutiti kroz ustavna rešenja i uporednu praksu zemalja u kojima je težište izvršne vlasti na vladi. Pored toga, protok vremena sa sobom nosi sve veću geopolitičku težinu, pa se tek sad pokazuje u kojoj meri je kupovina vremena ostala značajna u postojećim uslovima. Pored predsedničkih, još jedni parlamentarni izbori u srpsku političku svakodnevicu uvode niz faktora koji će kreirati njihov konačan ishod i trasirati Srbiju u periodu globalnih promena, čijih smo začetaka svedoci. Uprkos kompleksnosti koja nužno prati najviši nivo političkih dešavanja, oni se mogu svesti na dve osnovne grupe – državne i političke.
DRŽAVNI RAZLOG
U prethodnoj godini nizali su se politički događaji koji napokon pogoduju inkorporisanju srpskog nacionalnog interesa u novu globalnu preraspodelu karata. Ipak, međuprostor dok Trampova administracija ne pohvata upravljačke niti karakteriše povišen nivo opasnosti. Nezaobilazno budno oko koje bdi nad uticajem stranog faktora prilikom prekrajanja volje građana Srbije i ovaj put će biti majstorsko rešeto za tumačenje i najmanjih gibanja na političkoj sceni. Suštinski interes koji iza toga stoji može se sagledati kroz prelazak srpske spoljne politike u ofanzivu, sve slobodnije izražavanje ideja o Srbiji kao integrativnom faktoru, kao i konkretnim političkim pojavnim oblicima unutar zemlje i izvan nje.
Srpska spoljna politika je od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do danas bila u potpunoj defanzivi. Nametnute oružane sukobe sa predvidivim ishodima i embargo zamenio je petooktobarski puč, koji je na teritoriji Srbije instalirao mrežu nevladinih organizacija i agenata od uticaja, kroz čiju se gustinu tek u poslednje vreme stidljivo nazire sloboda. Svi dosadašnji napori bili su usmereni na uspostavljanje makar privida ekvilibrijuma kako bi se obezbedila bolja pozicija u diplomatskim krugovima.
Prvi ofanzivni potez je strateška odluka da se deo buduće eskadrile borbenih aviona nabavi iz Rusije. Nabavka letačkih aparata je pre svega znak da Rusija ozbiljno računa sa Srbijom u budućnosti, ali i ozbiljan test za onu mnogo važniju nabavku – raketne i PVO sisteme srednjeg dometa. Time bi se nepovratno promenila ravnoteža snaga u regionu u našu korist i postavio temelj za vojno neutralni Balkan.
Takođe, nakon ozvaničenja saradnje sa Rusijom u obnovi ratnog vazduhoplovstva usledila je do sada nezamisliva podrška Beograda usmerena na ambicije RS i sve otvorenija saradnja u tom pogledu. Sa tim u skladu, bilo kakav plan koji podrazumeva pijemontsku ulogu Srbije neizbežno će naići na korišćenje svih raspoloživih sredstava kako bi se sasekao u samom korenu. Ruski plan o četiri vojno neutralne balkanske države i njegova potencijalna realizacija nadvijaju senku nad atlantističkom zamisli o „pomirenju u regionu“ i kreiranju „jugosfere“ pod hrvatskom dirigentskom palicom. NVO sektor će ponovo aktivirati mrežu niskog ili srednjeg intenziteta usmerenu na razaranje mukotrpno stvaranog najmanjeg zajedničkog sadržaoca srpskog nacionalnog interesa i ubeđivanje javnog mnenja kako je interes Kaptola zapravo interes Andrićevog venca. Začetak tog procesa već naziremo, a situacija će se vremenom samo dodatno zaoštravati.
Geopolitičke promene koje geometrijskom progresijom dobijaju na dubini i ubrzanju suvišnim čine proameričke igrače u vrhu izvršne vlasti. Ne treba isključiti mogućnost da će novi parlamentarni izbori biti iskorišćeni za cementiranje suverenističkih pozicija i popunjavanje najodgovornijih pozicija kadrovima kojima je na srcu ostvarenje ambicija sopstvene, a ne stranih država. Ako se tome doda frankovačka ofanziva u susedstvu, kojoj militantno krilo HDZ neprestano daje pogonsko gorivo, vidljiva je grčevita borba da se održi status quo nepovoljan po Srbiju. Slučajevi poput čokoladica, uništavanja ćiriličnih tabli i zapaljivih izjava biće dečija igra u odnosu na ono što će uslediti ukoliko predstojeći izbori ne iskristališu jasan interes da se takvim nastojanjima stane na kraj.
POLITIČKI RAZLOG
Osnovni politički cilj je da Vučić na krilima lične popularnosti uz pomoć parlamentarnih izbora izvuče popularnost i progura do pobede sopstvenog kandidata, najverovatnije Tomislava Nikolića, nije isključeno već u prvom krugu predsedničkih izbora. Zbog toga je očuvanje catch all zahvata SNS u trenutnim okolnostima od presudne važnosti za sam njen opstanak, jer je jasnije opredeljenje za bilo koju stranu vodi u trajnu podelu, koja će se neminovno odraziti i na stabilnost zemlje.
Pred razjedinjenom i nikada slabijom opozicijom ostaje težak gotovo nepremostiv zadatak. Bilo da je u pitanju proizvod, usluga ili ideologija, potražnja za njom se stvara kreiranjem potrebe. U zavisnosti od uspešnosti njenog brendiranja i pakovanja, proevropska opozicija ili njeni fragmentirani delovi će imati manje ili više uspeha u suprotstavljanju kandidatu SNS u drugom krugu predsedničkih izbora i u parlamentarnoj trci. U trenutnim uslovima kreiranje potrebe na političkom tržištu neće predstavljati neku preteranu mudrost. I dalje izrazito loš životni standard i oslanjanje na strane investicije sa jako niskim efektom prelivanja biće upakovane u prepoznatljivo ruho, koje mudro izostavlja međunarodni kontekst i mukotrpan proces povratka suverenosti koji neumitno odlaže percepciju ekonomskih promena na bolje u svakodnevnom životu. Takođe, opozicija će vešto izostaviti stratešku orijentaciju zemlje iz svojih predizbornih istupa i, gde god je to moguće, izbeći izjašnjavanje o temama na koje biračko telo u značajnoj meri reaguje, a istovremeno su bitne zapadnom faktoru, poput homoseksualnih brakova, feminizma i sl.
Vuku Jeremiću, kao najozbiljnijem kandidatu opozicije, ne treba opoziciono breme u vidu bilo kakvog ideološkog bagaža. On je svoj imidž do sada veoma uspešno gradio kao beskompromisni pragmatik, pa bi svrstavanje u određeni ideološki blok nepovratno urušio dobar deo mukotrpno sticanog socijalnog kapitala. Očuvanjem neutralne pozicije u nastavku kampanje u odnosu na najvažnija državna pitanja i fokusom na probleme „malog čoveka“, on bi stekao kakvu-takvu poziciju za dalju političku borbu.
Ukoliko se u međuvremenu ipak ispostavi da preuzima ulogu kohezionog faktora šire opozicije, postaje jasna analogija u odnosu na nekadašnji DOS. Izražena jasna podrška Saši Jankoviću u situaciji u kojoj su direktni konkurenti u trci za predsedničku fotelju, kao i javna saglasnost sa programskim načelima pokreta Dosta je bilo već u ranoj fazi kampanje otkrivaju najvažnije karte.
Sa druge strane, nacionalnoj opciji nedostaje ostvarenje ideološkog poleta i oslobođenje od nerealnih ambicija spram trenutnih mogućnosti. Njen lakmus će biti kada saopšti uz koga stoji, ili pak da li nastupa u potpunosti nezavisno, ali na kursu vitalnih nacionalnih interesa.
Ono što je gotovo sigurno je da se u postojećim okolnostima Vučić neće kandidovati za predsednika. Time bi napravio grešku koja bi ga na dugi rok koštala možda i samog opstanka na političkoj sceni. Takođe, ukoliko imamo u vidu da pojedini funkcioneri SNS bliski zapadnim strukturama vrše pritisak da se aktuelni premijer kandiduje za predsednika i tako izbegne rizik koji nosi Nikolićeva kandidatura, onda je jasno da su naznake nove spoljnopolitičke orijentacije Srbije prepoznate i da postoji potreba da se stave u okvir koji odgovara nenaklonjenom delu međunarodne zajednice.
Datum predsedničkih izbora je, iako po logici stvari poznat od 2012. godine, sastavna komponenta šireg procesa koji je u međuvremenu dobio na dubini, obimu, i značaju posledica koje proizvodi. Najvažnije je da se ostane u krhkim i često proizvoljno tumačenim okvirima legitimiteta, jer je cilj svih ciljeva očuvati stabilnost sistema u krajnje nestabilnom okruženju. Spoljnopolitička pozicija Srbije, koja je čini nezavisnijom od bilo koje članice EU, predstavlja direktnu rukavicu u lice zapadnim centrima moći. Ne treba imati iluziju da će Zapad prezati od upotrebe celokupnog spektra metoda i sredstava koje mu stoje na raspolaganju kako bi izborni proces u očima javnog mnjenja i međunarodne zajednice učinio nelegitimnim, i usporio ono što je već sada nezaustavljivo – izgradnju suverene Srbije. Neophodan je povod. Na nama je da im ga ne damo.
Ivan Ristić
www.standard.rs
