Srpska je u velikoj opasnosti

Legitimna je namera SDS da smeni Dodika, ali, kad to radi bez izbora i uz pomoć Sarajeva i zapadnih sila, to je rušenje Srpske

Ekonomska situacija u Srpskoj nije sjajna. Mnogi su ogorčeni, a legitimno pravo je izraziti nezadovoljstvo na protestima. Daleko od toga da je za loše stanje kriva samo vlast, svako ko se razume u ekonomiju zna koliko je to složen i sistem i kako je u postojećim okolnostima teško personalnim promenama nešto osetno poboljšati. Ali gladna usta u bilo kojoj zemlji će najpre okriviti vlast. Ne odudara ekonomsko stanje u Srpskoj mnogo u odnosu na Crnu Goru, Makedoniju, Srbiju, ili Federaciju. Svi su tu negde, a u odnosu na pobrojane Srpska je za nijansu iznad ili ispod. Ipak, sve češće slušamo priče kako je u Srpskoj stanje neizdrživo i, po nekim medijskim napisima, pomislili bismo da nema siromašnije zemlje u regionu niti kriminalnije vlasti od one u RS. Da li je to zaista tako ili se iza teških optužbi opozicije krije nešto dublje?

Opozicioni Savez za promene najavio je velike proteste za 14. maj, a Dodik će uzvratiti kontramitingom svojih pristalica. Teške reči i zapaljiva retorika još više udaljavaju dva ionako već udaljena politička pola. Protestuje se zvanično uglavnom protiv očajne ekonomske situacije, korupcije, kriminala, lopovluka vlasti itd. Moto protesta je Oslobodimo Srpsku, i veoma ozbiljne pripreme i mobilizacija opozicionih snaga su u toku. Taj protesni poklič zvuči veoma borbeno. Koji je cilj protesta – da li ukazivanje na loše rezultate i poteze vlasti, ili da zaista neki pokušaju da „oslobode“ Srpsku od ove vlasti – u skladu sa sloganom? Kakva god da je aktuelna vlast, nesporno je da ima legalitet i legitimitet, i sve akcije u vidu navodnog oslobođenja od vlasti na ulici i mimo izbora usmereni su protiv ionako krhke i permanentno ugrožene Republike Srpske. Opozicija ima pravo da traži i vanredne izbore na svim nivoima, da izražava svaki vid nezadovoljstva, ali svako nasilje i pokušaj prevrata bilo bi direktno na štetu Republike Srpske. S druge strane, vlast se okuplja pod sloganom Srcem za Srpsku, i najavljuje se takođe žestoka borba za Srpsku, a ne za vlast, čime se poistovećuje odbrana vlasti sa državom, što pomalo podseća na kontramiting VMRO u Skoplju prošle godine.

NE ZABORAVITI CRVENE LINIJE

Iskustvo nam kaže da se nijedna vlast, posebno u momentima geopolitičkih rekonfiguracija, ne ruši samo zbog korupcije, lopovluka, siromaštva itd. – već je uvek u pozadini politika. Situacija u regionu i politika Milorada Dodika su takvi da i nema mnogo potrebe da se obrazlaže koji su to spoljni akteri kojima bi odgovaralo njegovo rušenje. Dodik je veliki trn u oku Sarajevu, kao i samo postojanje Republike Srpske. Odgovornost vlasti u RS jeste da proba da spusti tenzije, a ne da ih podiže do usijanja i time nesvesno ide na vodenicu neprijateljima RS. Vlast bi morala da se obračunava nemilosrdno i sa mangupima u svojim redovima, sa onima koji svojim katastrofalnim potezima samo povećavaju nezadovoljstvo naroda. Nije dobro ni svakog ko je protiv vlasti nazivati i neprijateljem Srpske, izdajnikom. Srpska ne sme biti jedan čovek, stranka i to poistovećivanje je štetno, jer ko god je na vlasti, mora se razmišljati i o trenutku posle njega.

SDS je stranka koja je stvorila Srpsku, u kojoj je ogromna većina članstva do srži posvećena Srpskoj. Časnih ljudi i u vrhu SDS još uvek ima, ali naravno da na neke trendove koji su negativni treba ukazati. Kao što i vlast greši u mnogim stvarima, isto to radi i opozicija. Veoma štetna je aktuelna situacija, gde su na nivou BIH suprotstavljeni SDS i SNSD – vladajuća stranka u RS je opozicija u Sarajevu, dok je opozicija u RS na vlasti u Sarajevu. To je otvrorilo prostor za katastrofalan trend povećanog uticaja Sarajeva na dešavanja unutar RS. Savez za promene koristi svoje pozicije u Sarajevu za napade na vlast u Srpskoj, što posredno znači, da put rušenja vlasti u Banjaluci vodi preko Sarajeva, a to niko u Srpskoj ne bi želeo.

Ohrabrujuće je ipak to, što je narod svestan opasnosti po Srpsku i što među Srbima preko Drine postoji ono što možda nama fali u Srbiji – crvene linije koje se ni po koju cenu ne dovode u pitanje. Čak i u ovako nategnutoj situaciji, primer zajedničkog kandidovanja Mladena Grujičića u Srebrenici govori da Srbi, kada zagusti, ipak mogu i moraju da se dogovore. Kada je bilo potrebno smirivati tenzije, patrijarh je uspeo da organizuje zajednički sastanak svih stranaka. Veoma važna je poruka Aleksandra Vučića na vanrednoj konferenciji za štampu – gde je, verovatno ne bez golemog razloga, jer sigurno ima i podatke koji ga zabrinjavaju – pozvao na jedinstvo, smirivanje tenzija i mirno izražavanje neslaganja.

PRED SARAJEVOM NEMA SNSD i DSS, IMA SAMO SRBA

SDS, ako misli da zadrži oreol slavne stranke koja se bori za Srpsku, ne mora da odustaje od smene Dodika s vlasti legalnim putem, uostalom to je i cilj svake opozicije. Ali mora da prekine praksu logističkog oslanjanja na Sarajevo i bilo koje strane centre. Borba protiv Dodika mora da bude samo sopstvenim srpskim snagama i, naravno, mirnim i demokratskim putem. Bilo kakvo pristajanje na strane uticaje, a pogotovo sarajevske, apsolutno je neprihvatljivo. Napadanje svakog poteza Dodika, čak i državotvornog, kao demagogije zarad prikrivanja lopovluka, je takođe štetno.

Iako je Srpska formalno u BIH, kada je u pitanju njen politički sistem i borba za vlast na entitetskom nivou, svi srpski akteri u njoj, moraju na nju gledati kao na posebnu državu i zatvoren politički sistem. Bilo kakvo preplitanje sa Sarajevom po tom pitanju trebalo bi izbegavati, jer svako mešanje iz Federacije na unutrašnje prilike u Srpskoj je uvek na štetu Srpske, jer je njihov večiti cilj njeno ukidanje. Zbog toga, kao što i SNSD treba da očisti mangupe u svojim redovima, to isto mora i SDS. Neprihvatljivo je da se predsednik opštine u Srpskoj bratimi sa Turskom ili da pojedini srpski ministri na nivou BiH ne silaze sa naslovnih strana federalnih medija, pritom kukajući u Sarajevu kako je situacija u Srpskoj katastrofalna i kako se navodno kriminalni režim mora rušiti. Zanimljivo je s kakvom pažnjom bošnjački mediji i političari i stranci prate situaciju u Srpskoj i koliko prostora daju bilo kome ko će optužiti Dodika da je najveći kriminalac i štetočina. Srpski predstavnici u vlasti na nivou BiH morali bi sprečiti, ma koliko ne podnosili Dodika, svaki pokušaj da institucije na nivou BiH rešavaju probleme u Srpskoj, pa tako i da prete hapšenjima ili smenama.

Takođe je neprihvatljiva i situacija oko MMF i ruskog duga, gde srpski predstavnici u vlasti BiH polako gube granicu između sopstvenih politikantskih interesa i interesa Srpske. Kad je reč o mangupima u redovima opozicije, čini se da je njen najnečasniji i najostrašćeniji deo oličen u Draganu Čaviću. Njegov potpredsednik stranke Zdravko Krsmanović čak je narušio svesrpski konsenzus, tvrdeći kako mora da se poštuje odluka Ustavnog suda BiH o proslavi Dana RS. Ovo je školski primer kako srpske stranke ne bi trebalo da se ponašaju.

Najjača opoziciona stranka SDS žarko želi da preuzme vlast na nivou RS, ali je po njih bolna činjenica da trenutno nemaju lidera ni blizu političkog formata kakav je Dodik. Mnogi osnivači napustili su SDS, plašeći se da će SDS potpuno skrenuti u onom pravcu za koji ih SNSD konstantno optužuje. Tako je nastao i izvorni SDS, Stevandićeva Ujedinjena Srpska i sl. SDS je zaista potrebna stranka Srpskoj, ali kao stranka koja će jasno umeti da razdvoji politikantsko, polittičko i državno, i koja će se boriti za bolju Srpsku, a ne za slabljenje Srpske u koordinaciji sa Sarajevom.

KRUPNA ZVERKA AMERIČKE AMBASADORKE

Onaj ko je korumpiran, krade, pripada petoj ili šestoj koloni štetočina je po Srpsku, ma iz koje stranke dolazio. Legitimno je preispittati sve, pa makar i predsednika Dodika, da se utvrdi da li su svi njegovi postupci u skladu sa zakonom. Ipak, to bi trebalo Srbi sami da urade, a ne Bošnjaci ili stranci. Dodik je došao na vlast kao izrazito proamerički čovek, danas važi za preokrenutog proruskog čoveka. Postao je trn u oku mnogima, i ovoliki napadi na njega su sigurno više političke, nego moralne i antikoruptivne prirode. Poslednjih meseci vlast u RS je pod žestokom paljbom. Obzirom na obilnu podršku stranaca i Sarajeva u pravcu kriminalizacije vrha RS, da se zaključiti da su motivi samo politički, jer nikad u prevratima nije ni bilo reči o korupciji, kriminalu i teškoj ekonomskoj situaciji, nego samo o interesima onih koji nekoga ruše, a ovo je samo dobar dekor i povod za mobilizaciju masa. Ne zaboravimo da je ambasadorka SAD u BIH Morin Kormak kao novogodišnju tviter želju navela da u BiH konačno padne neka krupna zverka u sklopu borbe sa korupcijom i kriminalom. Upad SIPE u Novom Gradu, skandali oko IRB, Pavlović Banke, horsko ponavljanje opozicije kako je vlast najkriminalnija moguća a Dodik najveći lopov u istoriji, napadi na neke najbliže Dodikove saradnike kao na ogoljene kriminalce samo su neki od događaja koji su se ređali kao na traci. Interesantno da se i Stefan Karganović, koji mesecima ukazuje na scenario obojene revolucije u Srpskoj našao na udaru za utaju poreza. Ne možemo reći da li u optužbama ima istine ili ne. Obojene revolucije i prevrati i započinju iz nekog najčešće opravdanog povoda, i narod je s razlogom besan. Ali onaj ko prevratima rukovodi iz senke najmanje brine o interesima tog ojađenog naroda što protestuje nadajući se promenama.

U slučaju Srpske primetan je katastrofalan tajming opozicije – protestuje u trenutku kad se protestuje i u Skoplju, Beogradu, Crnoj Gori. Čak i na Kosovu je opozicija najavila proteste za 14. maj. Ovim ispada da ni Srpska nije izuzeta iz procesa opšte destabilizacije Balkana, u kome glavnu ulogu imaju prozapadne prostestne grupe širom Balkana. Kako to da baš sada, kada traju protesti u regionu, i opozicija u Srpskoj najavljuje najveći miting u poslednjih nekoliko godina. Može biti da je slučajnost, ali praksa nam govori da prema slučajnostima budemo oprezni. Ukoliko je opozicija pristala da bude deo šireg regionalnog procesa, onda je to još jedan razlog više za podozrenje prema njenim namerama.

Najbitnije od svega je da sve protekne mirno, bez incidenata. Dve grupe mitingaša ne bi smele da udare jedna na drugu, jer najveći poraz bi bio da Srbi udare na Srbe. Razumne glave i u SDS, koji snosi najveću odgovornost u opoziciji, i u SNSD trebalo bi da urade sve što je u njihovoj moći da spuste tenzije i da obe strane mirno izraze svoje stavove. U ovakvim situacijama, mogući su ubačeni provokatori na svim stranama, koji bi pokušali da izazovu nerede, koji posle ne bi mogli da se kontrolišu.

SRPSKA POLICIJA NE SME DA POGREŠI

Na MUP RS je da sve učini da takve provokacije spreči. Prilikom otvaranja Ferhadije pokazali su da i izuzetno tešku situaciju mogu da reše mirno, i sve je prošlo bez incidenata. Na eventualne provokacije opozicije ne bi trebalo da nasedaju i da odgovore silom, jer bi mnogi to jedva dočekali. MUP RS, kao jedina potpuno samostalna oružana formacija isključivo u nadležnosti Srpske, koja ima i svoje specijalne jedinice SJP mesecima je na udaru negativne kampanje. Tome je dodatno doprineo i slučaj pljačke koju su izveli neki specijalci MUP. MUP se u javnosti pokušava predstaviti kao kriminogen i kao nekakav lični Dodikov MUP, a ne kao institucija koja štiti RS. Kriminogenih pojedinaca ima u svakoj instituciji, pa i policiji sveta, i bilo kakvi pojedinci koji su narušili ugled ne smeju poslužiti za generalizaciju kakva se sprovodi. I ministar Lukač lično je bio na meti mnogih napada iako, za razliku od ostalih policijskih jedinica BiH – a njihovu smo delotvronost videli u letos Potočarima – MUP RS važi za najprofesionalniju. Osim što je jedina samostalna srpska oružana formacija u BiH, MUP je možda trn u oku i zbog uspostavljana obuhvatne saradnje sa MVD Ruske Federacije. Stoga je jako važno da svoj posao u subotu urade krajnje profesionalno.

Slike navodne torture tzv. Dodikove policije možda bi obradovale strance, Sarajevo ili neke uticajne blogere i tviteraše poput Slobodana Vaskovića i Srđana Puhala, ali bi bile pogubne po Srpsku. Bilo kakvi fizički obračuni i nemiri bi bili velika mrlja i nešto čemu bi se radovali Morin Kormak i Bakir Izetbegović, a nikako bilo koji dobronamerni srpski političar ili građanin, ma koju stranu podržavao. Zato u pamet se, Srbi, i vi koji protestujete za i vi koji protestujete protiv vlasti. I jedni i drugi želite bolju i snažniju Srpsku, a ne ono što žele oni koji koriste vašu naivnost. Budimo pametniji od svojih neprijatelja i ne dozvolimo da nas zavade. Ne radi se ovde o Dodiku, nego o Srpskoj. Ako je čak i Dodik u neku ruku problem, daleko od toga da je najveći. Srpska ima mnogo urgentnije probleme, koje bi trebalo pravilno identifikovati i hijerarhijski razdvojiti. Problemi se rešavaju redom, a Srpskoj je i dalje najakutniji problem da obezbedi opstanak i stabilnost.

Uroš Nikolić

Novi standard