Srpska lekarka posle 20 godina rada odlučila da se odseli u Norvešku

3
404
Foto: Dr Mirjana Tatarević

Doktor Mirjana Tatarević pre 19 meseci preselila se iz Srbije u Norvešku. Kao lekar specijalista psihijatrije, sa užom specijalizacijom iz kliničke farmakologije i magistar psihijatrije, odlučila je da ostavi posao u eminentnoj ustanovi – psihijatrijskoj klinici Laza Lazarević u Beogradu, u kojoj je radila dvadeset godina, i ode put severne Evrope u grad Bergen. U početku je patila od nostalgije, ali se vremenom, kako se širio krug prijatelja, i ona smanjila.

“Prvo sam se preselila ja, a kada je moj sin završio školsku godinu zamnom je stigla i moja porodica. Nismo išli trbuhom za kruhom. Naš dolazak bio je promišljeni izbor kao izraz odgovora na neke lične potrebe za daljim rastom, novim šansama i iskustvima. Odlučili smo se za Norvešku jer je, po onome što smo saznali pre dolaska, najsličnija našoj nekadašnjoj domovini Jugoslaviji..I po sistemu vrednosti i unutrašnjoj uređenosti. I nismo se prevarili”, priča doktorka Tatarević u razgovoru za portal Nova ekonomija.

Posao našla preko agencije

Posao je našla preko “head huntera”, agencije koja pronalazi poslove i radnike. Pre toga su joj obezbedili kurs jezika, što je bila velika pomoć, ali i obaveza.

“Norveški jezik sam učila sedam meseci svakog dana po najmanje tri sata. Uz sve druge obaveze koje sam imala, postigla sam nivo B2, ali tu nije bio kraj. Nastavila sam da učim i dalje, pa i danas, jer osim što iza sebe imam diplomu za 1000 sati jezika, prava stvar je kada sa Norvežanima počnete da razgovarate, a oni pričaju na hiljadu dijalekata koji se dosta razlikuju . I to je izazov za sebe. Dijalekti mi i dalje predstavljaju muku, što me sprečava da u opuštenim razgovorima uživam kao što bih mogla, ali na poslu je daleko lakše jer se radi o frazama i stručnim izrazima, bez obzira što ih ima mnogo i što su apstraktni. A ako nisam sasvim sigurna tražim da mi se ponovi, što će svako uraditi sa puno strpljenja”.

Norvežani su, kako navodi, u skladu sa svojom viskom tolerancijom i poštovanjem različitosti, sve svoje dijalekte proglasili ravnopravnim.

“U zemlji dugoj 2000 kilometara, zemlji hiljada zatona, ostrva, zaliva, fjordova, brda i udaljenih mesta, svako selo je sačuvalo svoj lokalni dijalekt, koji može biti težak i nerazumljiv i samim Norvežanima sa drugog kraja zemlje. Tako se, osim povremene frustracije što ne mogu uvek da ispratim novijalne teme i kolokvijalni govor, desilo da sam bila tumač osobi iz bergenske regije, koja nije mogla da razume zemljake, sagovornike koji su došli sa Severa Norveške…Ova anegdota me uvek osokoli kad se nađem u situaciji da ne mogu sasvim detaljno da propratim neku temu ili rečenicu”, priča sagovornica Nove ekonomije.

Teško se privikla na klimu

U početku joj je bilo teško da se privikne na klimu u Bergenu. Prilagođavanje je bio još jedan izazov za nju.

“Kada vam kažem da ovde 300 dana godišnje pada kiša, da su sunčani dani retki koliko i snežni, neće vam biti čudno što je smatram izazovom. Bergen se nalazi na zapadu zemlje i drugi je po veličini grad u Norveškoj. Zbog blizine Atlantskog okeana i čuvene Golfske stuje, klima je zapadno-atlantska, što znači nalik na englesku klimu, sa puno padavina, blagim zimama,i mlakim, kišnim letima…Sezonske varijacije u svetlim satima dana i satima mraka su vidljivije nego kod nas, ali daleko od onih ‘6 meseci dan, 6 meseci noć’ na krajnjem severu ili Svalbardu. Ipak, svakako je neobično kada u maju shvatite da nikako da padne noć, a već je 23 časa. Ili da je svanulo u 2 časa iza ponoći. Ili da zimi sunce ponekad vidite tek oko 9 časova i to negde nisko na obzorju, i da brzo zađe…Ali, ako padne sneg, sve izgleda daleko lepše, i vedrije, pa i mrak ne bude baš mrkli. Srećom, malo iza naših bergenskih bregova počinje ona Norveška kakvu znamo sa razglednica, te se ne osećamo baš isfrustrirani”.

Hrana po ekološkim standardima

Za razliku od klime, na hranu su se brzo navikli. Iako je kuhinja možda nešto slađa i monotonija od naše, ona je pravo bogatstvo zdravih i poverenih – ekoloških namirnica…

“Jabuke, trešnje, mleko i mlečni proizvodi jako liče na one divne, zdrave ukuse mog detinjstva. Ovde se domaće životinje odgajaju u prirodnim uslovima. I stoka i živina, hrane se biljkama po livadama, pa sam jako mirna što se tiče kvaliteta mesa i jaja…”, priča.

Priznaje da je došla sa predrasudama da je ovaj severni narod hladan, a ispostavilo se da su daleko od toga.

“Ljudi se drže rezervisano u smislu da vas ne zapitkuju radoznalo ili bezobrazno, ali žele da znaju koga imate od familije, treba li vam pomoć, da li vam se sviđa u Norveškoj, da li vam smetaju klima, hrana…Na poslu će vas kolege pozdraviti, srdačno zagrliti, na primer pri nekom dužem rastanku ili posle odmora, za praznike, ispričati vic, šalu, ili će vas pozvati u goste na druženje…Ovde nema mnogo dramatizacije ili prenaglašavanja u izražavanju ili emocijama”.

Norvežani su prijateljski nastrojeni

Norvežani su se pokazali kao veoma prijateljski nastrojeni. Od starta su nju i njene lepo prihvatili i pružili im podršku.

“Oni su na poslu jako srdačni i brižni, ali i zahtevni. To je sasvim dobra kombinacija, jer sam ovde došla kao ekspert i jako mi je drago kada vidim koliko doprinosim, koliko utičem na promene i napredak i koliko je moje iskustvo bogato i korisno. S druge strane, znači mi što to prepoznaju i saradnici i kolege i uprava”, priča dr Tatarević.

Važno im je da su zaposleni srećni na poslu

Kada je počela da radi, zapazila je koliko su uslovi na poslu izuzetni jer se vodi računa ne samo o radnoj atmosferi, nego i o tome da zaposleni budu srećni na poslu.

“Imaju i naziv za radost na poslu – arbeidsglede. Za to koriste reč trivsel, koju ne mogu doslovno prevesti, a odnosi se na užitak i zadovoljstvo, ‘cvetanje’ na poslu, i to im je jedan od prioriteta. Timsko rešavanje problema, uvažavanje mišljenja, koliko god različito i usamljeno bilo, kao i druženja van posla, samo su neke od metoda kojima se to postiže. Važni dogadaji u životu: venčanja, rođenja, jubilarni rodendani zaposlenih, pa i onaj moj, prošlogodišnji, jubilarni 50-ti, obeležavaju se svečano, uz tortu, cveće, poklone”, prica Mirjana i ističe:

“Ovde je jako bitno da neko ne bude oštećen, bilo da je korisnik ili zaposleni koji pruža odredene usluge. Radna klima je prioritet, kao i psihološka i fizička bezbednost za sve koje se nalaze u okruženju. To znači da se prate i uspesi i problemi, sa idejom da se stalno nešto može popraviti. Pre svega, u skladu sa zakonom. Ovde se dosledno i iskreno poštuju pravila, smernice, zvanične preporuke, a tek zakoni i ljudska prava, prava pacijenata, ali i prava zaposlenih. Sam način lecčnja na psihijatriji je ovde drugačiji u smislu da se lečenje lekovima ne smatra jedinim, a kamoli prioritetnim pristupom”.

Bolnica miriše na domaće kolače i podseća na ‘topli dom’

Akcenat je na prepoznavanju i zadovoljenju posebnosti svakog individualno. Uzima se u obzir ne samo medicinsko/psihijatrijsko stanje, već i sve druge okolnosti, kao na primer lični prioriteti, stambene i materijalne, duhovne potrebe, ukus, navike, lične želje pacijenta. Ukoliko neke metode ne mogu baš da se zadovolje, onda je na raspolaganju pomoć armije dobrovoljaca, običnih gradana koji se angažuju u humanitarnim aktivnostima, koji će se se družiti i pomagati obolelima.

“U samoj bolnici, vodi se računa o bezbednosti, ali i estetici, muzikterapiji, ishrani…Tako su obroci u kantini za zaposlene ukusni i relativno jeftini. A tek oni za pacijente, naročito u ovoj našoj bolnici, su izvanredni. To su sve sami specijaliteti i po ukusu, izgledu i kvalitetu. Ideja je da u bolnici zamiriše domaća kuhinja, kolači i sve što podseća na topli dom, kako bi se i time olakšao boravak pre svega naših pacijenata”.

Foto: Dr Mirjana Tatarević

Najvažniji međuljudski odnosi i sreća na poslu

“Na poslu nema ogovaranja, seksualnih ‘pošalica’, nabacivanja, niti prozivanja oko nečega. Na pauzi ima puno vedrine, razgovora, smeha, ali i ličnih tema i otvaranja duše…Ovde se malo ko hvališe ili dominira, a osobe koji su odsutne se ne komentarišu. Takođe, niko neće osuđivati vaš izgled ili ponašanje, koliko god da ste ekstravagantni, elegantni ili naprotiv-nemarni u odevanju ili manirima, jer i vi poštujete druge osobe, kao i radnu disciplinu i savesno radite. U slučaju propusta, ako ga primetite i sami ćete prijaviti neki svoj propust, ili učestvovati u rešavanju problema i nalaženju sistemskog uzroka, a ne isterivanju pravde i proganjanju krivca”, opisuje Norvežane dr Tatarević.

Na pitanje koliko su slični nama Srbima odgovara da je jako nezahvalno i netačno generalizovati. Ljudi su svuda slični, ono što ih definiše i, možda, razlikuje, je ponašanje u razlicitim situacijama, kaže.

“Ono što je ovde upadljivo je odsustvo buke, larmanja, agresivnosti i nestrpljenja u komunikaciji. Nema divljanja automobilima. Vozači će Vas propustiti uvek, neće trubiti na semaforu iz nestrpljenja…Sve ima svoje mesto i vreme, pa i provod i pesma. Ovde mnogo ljudi svira neki instument, a mnogi jako lepo pevaju… Norvežani su jako privrženi svojoj domovini i njenim tekovinama-poštovanju i etičnosti,” priča lekarka.

Zemlja socijalnog blagostanja, reda i poštovanja

Zemlja u kojoj sada živi je zemlja socijalnog blagostanja, zemlja prava, reda i poštovanja. Uređen sistem u kome nema improvizacije i neizvesnosti.

“To ne znači da uvek sve ide lako. Na primer, veliki problem su zakonske odrednice koje Srbiju prepoznaju isključivo kao zemlju van EU i to ume da bude baš komplikovano oko nekih privilegija kojih smo mi lišeni. Na primer, vozačka dozvola iz Srbije se ne priznaje, i to je posebna glavobolja i prepreka na koju nismo računali, pa morate izdvojiti ozbiljan novac i vreme za ponovni kompletni kurs. To je nešto za šta ja još nisam našla vremena, jer sam morala da odgovorim na druge prioritetnije zakonske obaveze i edukaciju o norveškim zakonima i smernicama u mom poslu. Za utehu je dobro organizovan javni saobraćaj, za koji se država potrudila da ima prednosti u odnosu na lične automobile u nekim situacijama”.

Norveška je zemlja bez sirotišta, pasa lutalica, razbojništva, bez beskućnika, priča ona. Na ulicama se, doduše, mogu videti prosjaci, ali oni nisu domaći, vec su došli iz nekih, Srbiji susednih zemalja, pošto tu nije zabranjeno prosjačenje.

Besplatno školovanje, besplatno bolničko i hronično lečenje

Za njih je politika ono što im uređuje život i imaju svest o tome koliko je važno kako se upravlja zemljom.

“Politika ima jedan drugačiji, ponajmanje negativan prizvuk. Na primer, mene je skoro ganulo kada sam u okviru državnog ispita, čitala šta je prioritet u zdravstvenoj politici zemlje. Između ostalog i to da Norveška postane vodeća zemlja u svetu što se tiče kvaliteta lečenja karcinoma, da bude vodeća zemlja bez zagađivača, zemlja minimalne upotrebe antibiotika, najniže stope smrtnih ishoda u saobraćajnim nesrećama. Da, to je ono što politika treba da bude. Ili, politika vrlo uslovnih i udobnih zatvora, koji se smatraju ustanovama u kojoj će se osoba ispoštovati, eventualno obrazovati, a time i popraviti, čini Norvešku, naizgled paradokalno, zemljom sa najnižom stopom povratnika u zatvore”..

Ova bogata zemlja mnogo ulaže u obrazovanje i u zdravlje svojih građana. Tako je kod njih školovanje besplatno, kao i svako bolničko i/ili dugotrajno lečenje.

Visoke cene, a plate u skladu s njima

Zbog poreza i dažbina kojima se obezbedjuju resursi za penzije i ostale stavke koje zemlja blagostanja teži, zemlja Vikinga je veoma skupa, pa su i plate u skladu sa tim.

“Za velike projekte, kao što je kupovina stana, baš i nemam izgleda, zbog mojih godina, i prevelikog učešća za kredite koji su povoljni što se tiče kamata, ali treba vremena da se skupi novac za učešće, a cene nekretnina su astronomske…Ali, stan koji iznajmljujemo je sasvim sladak i odgovara svim našim potrebama, u centru je, prostran, ima balkon, lepo je opremljen i topao i prozračan”.

Neće da se vrati u Srbiju

Ne planira da se ikada vrati u Srbiju jer, kaže, za sada ne vidi razlog da napusti Norvešku.

“Nismo planirali da se skoro vraćamo u Srbiju. Možda, ako, da citiram moju drugaricu, ponovo vrate školski program na TV, kao znak da su se vratile stare vrednosti na scenu, ali za sada, ovde živimo. A Srbija je naša rodna zemlja, i moram reći da smo ovde odjednom izrasli u još veće patriote, nego što smo ikada bili…Ponosni na ono najbolje što je naš narod iznedrio, svoju kulturu, književnost, umetnost, muziku, jezik, naučnike…U skladu sa tim nasleđem, nadamo se da i mi ovde predstavljamo našu zemlju u njenom najboljem izdanju”, završava svoju norvešku priču dr Tatarević.

—————————————

Predivni predeli Norveške i čarobni fjordovi

Na pitanje da li je obišla fjordove i divne predele Norveške kojima se divi ceo svet odgovara:

“Bila sam tek u obilasku okolnih predela, planinskim skijaškim stazama, obližnjem fjordu i na par ostrva oko grada, u nekim varošima na istoku, i naravno, u Oslu. Mi smo takoreci nedavno došli, nemamo još ni auto, ali se nadamo da nam to nece biti prepreka da vidimo još više od ove lepote…Avio saobracaj je sasvim razvijen, možete stici avionom do bilo kog veceg mesta. Meni je želja da vozom odemo do Osla, kažu da je to najlepša tura, da vidim Lillehammer, čuveni ribarski Lofoten i naravno, sever i polarno svetlo, auroru..”

———————————————————–

U slobodno vreme skijaju, idu na bazen, roštiljaju

Slobodno vreme provodi aktivno. Ide na skijanje zimi, kao i na bazen, druži se s prijateljima kod kuće ili, kao i Norvežani, roštiljaju i idu u šetnje po gradu ili po prirodi i obližnjim ostrvima.

“Loše vreme ne sme biti prepreka za aktivnosti napolju. A ovde kažu da ne postoji loše vreme, već samo loša odeća, te, iako nema one gradske vreve i atmosfere, pijace i žamora po ulicama, jer klima to ne dopušta, u šetnji možete sresti polovinu svojih poznanika, a i onih koje ne poznajete, a koji će vas uredno pozdraviti…”

—————————————–

Božić i Dan državnosti su im najvažniji praznici

Nova godina se obeležava u senci Božica, koji je jedan od najvažnijih praznika.

“Predbožićna atmosfera, takozvani advent počinje 1. decembra kada se polako kupuju pokloni, ukrašava grad, kače svakojake sveće i svetiljke po prozorima i ulicama. Ipak, skromnost, kao odlika ovdašnjeg sveta je vidljiva, nema rasipanja i besmislenog glamura i kiča, ali ima svečarskog raspoloženja…Na poslu svako malo neko donese domaće kolače,ili vrhunske čokolade, kafe, slatkiše, te je svaki dan ispunjen tim iščekivanjem najradosnijeg praznika…Božić je porodični praznik i tada se okupe sve generacije, uz tradicionalnu trpezu, koja se sastoji ili od ribe ili barene dimljenje jagnjetine, kelerabe i krompira. Nova Godina ovde dođe kao antiklimaks, ali i to se proslavi, žurkom, druženjem sa prijateljima i vatrometom. Ludim, raskošnim, kao da se svi sa svima takmiče u bogatstvu boja i figura, ali, u stvari, ćiji god da je najbolji, svi uživaju u njemu… Još jedan dan u godini je od izuzetnog značaja za Norvežane, a to je dan državnosti/ustavnosti, 17.maj, koji se obeležava svečano i javno..Tada svi, u svečarskoj atmosferi, odeveni u bunad, nacionalnu nošnju, krenu u grad, i uživaju u tome što su to što jesu, tu gde jesu…”

Nataša Stojanović

novaekonomija.rs

3 KOMENTARA

  1. Mala ispravka, Norveska je duga preko 5000 km. Od krajnjeg juga do najsevernije tacne Svalbarda ima 5.250 km. To je kao Oslo – Beograd otprilike a granica Norveske ako bi se precizno merila sa svim otocima i Fjordovima, iznosi otprilike koliko 8 puta oko sveta.
    Norveska je podeljena u pokrajine a Bergen je glavni grad 14-te pokrajine, najveca luka Norveske a 14-pokrajina poznata je po bakalaru. To je kako norvezani kazu, pokrajina bakalara.
    Jedan od skupljih gradova Norveske.

  2. Није трбухом за крухом, него “тражећи Југославију”. Србија се негде успут загубила, није битно – зашто би ико бринуо о њој? Али одласком су “израсли у веће (српске) патриоте” – то толико Вучићевски звечи, да је непријатно. Отишли сте јер вам Србија није добра, и могло вам се. Имајте основног поштовања према нашој интелигенцији, и не покушавајте то да нам продате као родољубље.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime