Filip je dobio sina i dao mu ime Viktor.
Nasuo je malo domaće rakije u flašicu za bebe i odneo u svoju firmu Vector u španskom delu Majamija, okupio je svoje radnike, listom Kubance i svečanim glasom rekao:
-Po srpskim običajima za sretno rođenje deteta, moramo da popijemo po jedno piće.
Šestorica složnih drugara su se primakla slavljeniku, podmećući spremljene plastične čašice. Na rubovima polupunih čaša već su se ocrtavali venčići kao dokaz stare dobre šljivovice. Filip je pažljivo točio svima približno istu količinu alkohola i još sporije pričao na skromnom španskom.
-Kada se rodi prvo muško dete u srpskoj familiji, običaj je da se naše tradicionalno piće…
Već su sve čašice bile popunjene i društvo je veselo nazdravljalo, ili bolje reći imitiralo kuckanje sa svojim omiljenim šefom.
-Naš toliko priznat i cenjen brend u svetu, pravljeno od šljive….
Opet Filip namerno oteže zdravicu praveći značajnu pauzu, pa odlučnim pokretom nagne i iskapi svoju čašicu. Bez razmišljanja složno nagnuše još četvorica Španaca tu specijalnu žestinu iz Srbije. Dvojica su odmah zarežala sa odobravanjem uz iskrivljeni smešak, treći se se uhvatio za grudi, a četvrti protrljao stomak jednom, a uvo prstom druge ruke. Dok je peti degustator još sumnjičavo mirisao rakiju, šesti je iskusno ispitivački držao malo dragocene tečnosti u ustima kolutajući očima.
-Dakle, ono se izmeša sa mokraćom novorođene bebe i sve lepo sačuva tri dana da odstoji u frižideru!
Tajac?!
Dvojica od one prve četvorice se zgledaše, a druga dvojica okrenuše oko sebe za 180 stepeni. Onaj što je imao piće u ustima glasno ispljunu sadržaj na pod, a šestom koji se mislio, ali nije predomislio, veći deo tekućine se već slio niz grlo, pa se glasno zagrcnu i nakašlja. Opet se javi ona tišina od malopre. Prekida je sporadično krkljanje i poneka prigušena psovka na Španskom šestorice vrednih radnika na pauzi za ručak. Onda je krenuo najpre tihi, pa sve glasniji smeh srećnog tate, koji eto kao što je red časti društvo. Smehu se pridružuju jedan po jedan drugar, srećni što ipak pored domaće rakije nisu popili i malo onoga žutog.
Nenad Simić – Tajka
