Ko nam iskreno pomaže – Zapad ili Rusija?

1
778

dr-demineriU donjem tekstu, videćemo, nemačke novine tvrde da su, kada su Srbiju zadesile katastrofalne poplave, nemački (i EU) spasioci došli u isto vreme kad i ruski, što, naravno, kao što svi znamo, nije istina.

Nemci, izgleda, zaboravljaju koliku su štetu naneli Srbiji zločinačkim i ničim izazvanim NATO bombardovanjem. Diskutabilno je i to, koliko uistinu iznosi pomoć Zapada Srbiji od početka novog milenijuma do danas. Ona se svela, reklo bi se, samo na ono što je Evropska unija obavezna da daje (u skladu sa svojim zakonima) zemljama koje žele da se tom evro-savezu pridruže. Dakle, da nije takvih fondova (koje je EU sebi nametnula), Srbija bi teško dobila ijedan cent. Što se, pak, SAD tiče, dobro se zna za kakve projekte u Srbiji oni daju novac, a to nije nikakva pomoć, nego je to delovanje u skladu sa evroatlantskom doktrinom političke infiltracije i „nacionalnim interesom“ Sjedinjenih država.

U svemu je krajnje nekorektno, na primer, da se nemačka štampa ne seti (kada se već hvali onom pomoći koju Zapad daje Srbiji), da ruski demineri uklanjaju godinama eksplozivne naprave, koje su i Nemci i NATO divljački razasuli uzduž i popreko i širom srpske zemlje. Do danas je uklonjeno preko 11000 takvih paklenih naprava. Koliko to košta? Može li se to uporediti sa američkom lažnom pomoći? Sigurno da ne može, jer Rusi nam iskreno pomažu. Znaju li mediji u Nemačkoj da  eliminisanje samo jednog avionskog neeksplodiranog projektila može da košta i do 250.000 evra? Naravno da znaju, kao što dobro znaju da sav taj posao na deminiranju finansira Vlada Rusije, samo što Rusima (za razliku od Nemaca) ne pada na  pamet da svoju ogromnu pomoć (pomoć od srca) oglašavaju na sva zvona.

Da Vas podsetimo:  Handke deli sudbinu Kosova i Metohije

Svakom dobronamernom je jasno, da Srbija, danas, u nevolji, može da računa na značajnu rusku pomoć? Ali, to ne znači da su Rusi spremni da podržavaju vlast u Srbiji, koja je otvoreno prozapadno orijentisana.

D. Gosteljski

__________________________________

Srpska „špaga“ na Vučićev način

Od svrgavanja autokrate Miloševića, Kremlj je rado retorički podržavao Srbiju, ali je skupu pomoć još radije prepuštao Evropskoj uniji i Vašingtonu, piše Zidojče cajtung povodom srpske politike u ukrajinskoj krizi.

0,,17875221_303,00

Nemačkim medijima poslednjih sedmica sve je zanimljivija pozicija zvaničnog Beograda tokom krize u Ukrajini. Tu poziciju – verbalno poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali istovremeno uzdržavanje od sankcija Rusiji – najbolje opisuje fraza špaga između Brisela i Moskve. Varijaciju fraze koristi i magazin Fokus u podnaslovu intervjua sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Naslov glasi: „Krim nije deo Rusije“, što je doduše ponešto uprošćena interpretacija Vučićevog odgovora. On je zapravo rekao: „Ne možemo da prihvatimo Krim kao deo Rusije. To bi značilo istovremeno priznavanje Kosova kao nezavisne države.“ Na pitanje novinara da li je Putin kritikovao ovakav stav Beograda, Vučić kaže: „Da, nezvanično.“

Predsednik srpske vlade je – osim pomena tradicionalnog prijateljstva sa Rusijom – priznao da uvođenje sankcija Moskvi ne bi bilo oportuno: „Srbija je u političkoj i ekonomskoj krizi. Zavisimo od ruskog gasa, najveći poreski platiša je većinski ruski koncern NIS. Kako Srbija da preživi ako uvede sankcije Moskvi?“ Na opasku novinarke da Srbija manevriše između Rusije i EU, Vučić kaže: „Ne manevrišemo. Jasno sam rekao Putinu i Medvedevu da Srbija ide kao EU. Kada sam se u Moskvi raspitivao za licence za izvoz Fijatovih automobila iz Srbije, rečeno mi je da je to moguće ako postanemo deo Evroazijske unije. Ali to mi nećemo!“ Mini-intervju na pola strane završava se pozivom nemačkim investitorima, posebno u automobilsku industriju i poljoprivredu.

Da Vas podsetimo:  Žive svetinje u kojima se služi liturgija

Više prostora srpskoj špagi posvetio je danas ugledni dnevnik Zidojče cajtung. Tekst počinje opisom kafića Putin u Novom Sadu, ruski predsednik pozdravlja posetioce sa jedne slike u natprirodnoj veličini, iza njega je zlatna kupola pravoslavne crkve. „Putin je jedan od retkih političara koji su se suprotstavili američkoj hegemoniji. I on je prijatelj Srbije – kao i svi Rusi. Oni su nam vekovima uvek dolazili u pomoć“, kaže za minhenski list Radivoje Miljanić, vlasnik kafića i jedan od lidera Ruske partije. Dodaje se da Miljanić ima mnogo istomišljenika u Srbiji, da polovina Srba prema jednoj anketi vidi Rusiju kao najvećeg prijatelja (ubedljivo ispred pratilaca Grčke i Kine), da Rusija dominira energetskim sektorom i sanira uništenu železnicu… „Ipak, supstancijalna pomoć iz Moskve izostaje. Od svrgavanja autokrate Slobodana Miloševića, Kremlj je rado retorički podržavao Srbiju, ali je skupu pomoć još radije prepuštao Evropskoj uniji i Vašingtonu“, piše list, uz podatak da je EU (i njene članice pojedinačno) do sada dala Srbiji 3,6 milijardi evra, a SAD još 643 miliona.

„Ne čudi raskorak između osećaja i realnosti“, piše list i navodi jedan primer: „Simptomatični su bili izveštaji televizija i drugih medija koje kontroliše vlada o pomoći nakon katastrofalnih poplava: naspram nekoliko desetina pomagača iz Rusije stajalo je 360 spasilaca iz zemalja EU. Ipak, televizija pod državnom kontrolom i drugi mediji izveštavali su uglavnom o Rusima, pa je i većina Srba bila uverena da su Rusi najviše pomogli. (…) Ta diskrepanca nije slučajna. I posle svrgavanja Miloševića je Srbija sebe prikazivala kao jedinu žrtvu NATO, SAD, Evrope i Nemačke – to su najviše radili populisti i nacionalisti. Upravo oni vladaju u Beogradu od leta 2012, ali se, doduše, nisu vratili otvoreno nacionalističkoj retorici.“

Da Vas podsetimo:  Šveđani vladine službenike i političke predstavnike tretiraju kao obične građane

Dopisnik Zidojčea beleži da pred konferenciju o Zapadnom Balkanu ( u četvrtak u Berlinu) Brisel polako gubi strpljenje sa beogradskom taktikom i jare i pare, i EU i Rusija. Prenosi se izjava jednog visokog funkcionera EU za Balkan insajt. On je rekao da se od Srbije očekuje potpuna primena spoljne politike EU, što u ovom slučaju znači uvođenje sankcija Rusiji. „Kafedžija Miljanić iz Novog Sada ogorčen je zbog takvih zahteva. Kao rusofil i funkcioner Ruske partije on je striktno protiv pristupanja EU. Ali rusofili su usamljeni sa tim zahtevom, nema ih ni u srpskom parlamentu. Prijateljstvo ili ne, tek 12 odsto Srba vidi Rusiju kao model za svoj zemlju. Uzori su mnogo više Švajcarska (26 odsto), Nemačka (19) i Norveška (14).“

Nemanja Rujević

DW

1 KOMENTAR

  1. Hm,hmm…daleko je,celishodnije,utvrditi,ko nam unutar zemlje,svojim posredovanjem,i agenturom odmaze, uklanjanjem protuva,stavljanjem istih “ pod mere“, normalizovale bi se,okolnosti i “ ambijent“ za razgovore sa stranim faktorima,na ravnopravnim osnovama,i miroljubivom,koegzistencijama medju narodima.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime