Slušam i gledam sinoć na srpskoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom g. američkog senatora Džona Mekejna. Dao američki intervju „Glasu Amerike“. Veli g. senator, zavaljen u američku senatorsku fotelju, da će i „Srbija i Sjedinjene Države“ morati da se suprotstave Putinovom velikom prtisku na Srbiju“! Kaže još, „mi, Amerikanci, mi ne želimo ništa od Srbije, samo hoćemo da postane zemlja održive demokratije, dok Rusija, ona želi da ima dominantan uticaj, što znatno otežava stvari“.
Zaista, da se svaki Srbin u Srbiji rasplače! Amerika, znači, ne traži ništa od nas, ona nam samo velikodušno daje. Za razliku od Rusa. Koliko samo brige za Srbiju, koliko ljubavi, koliko roditeljske tj. senatorske nežnosti, koliko dobrote, koliko pažnje upućene svakome od nas pojedinačno! I, kako je samo jedno pismo dovoljno da zabludeli Srbin utuvi neke stvari. Da shvati.
O, g. senatore Mekejn, kako da vam se odužimo?
Kako da vam uzvratimo ljubav? Šta da učinimo, svako od nas Srba pojedinačno da vas još više volimo i cenimo? I šta da uradimo, da mi zabludeli, okajemo grehe prema vama, što vas nismo dovoljno voleli? Šta da uradimo da nam vaš lik, oslobodioca i branioca Srbije i srpstva non – sto stoji pred očima kao zvezda vodilja?
Da li će biti dovoljno da vam svako od nas Srba, i svaka Srpkinja, pojedinačno, napišemo po jedno ljubavno pismo?
Da vam zahvalimo na svemu što ste za nas učinili, trudeći se, evo već godinama, ulažući ogromne napore da od nas načinite „zemlju održive demokratije“ i da nas odbranite od Putina.
Ganut vašom očinskom ljubvlju, g. senatore, pošto sam sinoć na televiziji video i čuo vašu poruku, a zatim je više puta pročitao, da je što bolje utuvim u ovu srpsku ludu glavu, ja vam. g. senatore, mada nevešto, tražeći birane reči, i pišem ovu zahvalnicu, sada svestan a do juče nesvestan vašim dobrih namera.
Zahvalan sam vam, uvaženi, najpre, što nam oteste Kosovo. Šta će Srbiji njena rodna kuća, kad u novom svetu koji vi pravite poreklo, istorija, tradicija, nisu ni važni. Samo opterećuju. I, istina je, g. senatore, kao što velite, niste nam ga ni tražili, uzeli ste nam ga sami. Vi, zaista, kao što kažete, ništa „ne želite od Srbije“ vi dođete i uzmete šta vam treba. A, sve za našu dobrobit.
Zahvalan sam vam, uveženi, i za one bombe, jer, spram ruskog pritiska koji trenutno trpi Srbija, one su ništa. Humanitarna pomoć. Ja, g. senatore, evo, sad dok ovo pišem, i dok čitam vašu novu prostosrdačnu izjavu, nisam više siguran jeste li vi ono nas uopšte bombardovali 1999. godine, ili je to samo ruska propaganda koja se ugnjezdila u ovu moju ludu srpsku glavu.
Ako više znam jesu li ono zaista vaše bombe padale na naše glave, ili je to ruski spin, evo, bog me ubio… Možda bombardovanja nije ni bilo, nego, ubedili nas Rusi svojom poganom propagandom, samo da poremete ljubav Srba i senatora Mekejna. Izvinite g. senatore što sam uopšte sumnjao u vas.
Prebiram po glavi mister senator, i, sve mi se nekako pomešalo i sećanja na ’99, i vaša bliska ljubav koju jutros osećam jače no ikada ranije, i vaša briga za moju i budućnost moje familije koju ćemo imati tek, kada uz vašu pomoć postanemo zemlja „održive demokratije“.
Prosvetljen vašim pismom i porukom ljubavi Srbima, sad nešto razmišljam, mora da su i one priče o uranijumu ruski spin. Pa vas zato, g. senatore, molim da nas, zajedno sa nama Srbima, zaštite od prljave ruske propagande. Tek jutros shvatam da je vaša ljubav prema Srbima jača i od osiromašenog uranijuma. Kako ste vi dobar čovek g. Mekejn…
I koliko vas Srbi malo razumeju. Verovatno bi se vaša briga, vaša ljubav, vaša pažnja pre primila kod Srba da nije Rusa. Raduje me što ste pre mene propoznali problem, dakle, potrebno je samo ukloniti rusku propagandu i Putinov pritisak, a onda će vaša, senatorska ljubav preplaviti polja i livade Srbije, poništiti učinak onog osiromašenog uranijuma koji na nas niste ni bacili, onda će Srbija postati jedna velika cvetna livada „održive demokratije“.
Hvala vam g. senatore! Evo, još bih vam pisao, nego, ponestaje mi probranih reči…
I, da, evo, utuvio sam u ovu moju ludu srpsku glavu vaše reči „da su Sjedinjene Države uklonile Bašara el Asada s vlasti i održale kontrolu nad situacijom u Iraku, ne bismo se suočavali sa aktuelnom izbegličkom krizom“.
Hvala vam dobri i pošteni g. senatore! Možda, da ste 1999. uklonili nas Srbe ne biste sad morali da nas branite od Putina i trošite vaše dragocene američke resurse?
Zoran Šaponjić
iskra.co
Dokle više saginjanje,puženje před američkim i zapadnim ambasadorima i senatorima.Nekada smo bili dostojanstven narod a sada samo protektorat koji poslušno izvršava sve što mu se naredi, bez obzira da li je to u skladu sa našim ustavom ili ne.Mislim da prijašnje, sadašnje i buduće marionete(DOS i do DOS) neće ništa dobro donijeti Srbiji.
Nije problem Srbije zlo u stavu, akciji i obličju Mekejna. Naš problem je servilna i izdajnička politika Vučića i Nikolića. Na Mekejna ne možemo da utičemo. Na Vučića bi morali. Ako smo odlučili da izgradimo budućnost za našu decu, moramo marginalizovati uticaj Vučića i Nikolića.
Dosta mi je kada vidim ovu sliku. Koja srdacnost, koji osmeh,koji licemeri? Niko nas do sada, kao narod, nije toliko ponizio koliko to Vucic cini iz dana u dan.