Ljubovija ima svoju deponija na Drini, a Nova Varoš, Priboj i Prijepolje na Limu. Na Velikoj Moravi smetlišta su svuda gde se reci može prići kolima, što znači u najvećem delu njenog toka.
Srpske reke, opevane i u pesmama, više ne mogu biti izvor nadahnuća jer su sve ugroženije otpadom. Širom Srbije građani bacaju sve što stignu u reke ili na rečne obale, pa je prizor kojekakvog smeća koje pluta površinom više pravilo nego izuzetak na vodotokovima.
Da sve bude gore, ne bacaju samo pojedinci đubre u najbližu vodu, već su čitave varoši napravile svoje gradske deponije na rečnim obalama. Deponija Ljubovije nalazi se na Drini, a Priboj, Prijepolje i Nova Varoš imaju smetlišta na Limu.
DRINA – preko 50 divljih i gradskih deponija na obali bisera Srbije
Već petu godinu smeće iz Ljubovije deponuje se pored Drine. Po površini Drine, osim mora plastičnih flaša i kesa, plivaju i špricevi iz ljubovijskog Doma zdravlja, ambalaža od ulja i maziva, automobilske gume, ali i ambalaža od kreozana i drugih otrovnih supstanci. Pored same Drine otpad ne deponuje samo komunalno preduzeće, već i građani daju veliki doprinos zagađenju reke, na čijim obalama je mnogo malih divljih deponija.
– Pokušali smo sve što je u našoj moći da sklonimo smetlište sa Drine.Obavestili smo nadležna ministarstva, ali niko ništa ne preduzima. Ovo što se radi na Drini je za zatvor. Pričaju o turizmu, a smeće sipaju u jednu od najlepših reka u Evropi – rezigniran je Miloš Belić, predsednik OOSR „Drina“.
Obećanja da će deponija biti premeštena na drugo mesto lokalna vlast nije ispunila, a Ljubovija nije potpisala ni ponuđeni ugovor o priključivanju regionalnoj deponiji koja se gradi kod Užica. Opština je dobijala i novac za saniranje deponije, koji je potrošen, delovi lokacije su sanirani, zatravljeni i zasađeni topolama, ali smeće se sada odlaže samo dvadesetak metara dalje.
LIM zagađuju i u Crnoj Gori i u Srbiji
Nekada jedna od najčistijih evropskih reka, Lim je danas praktično deponija. Limom plivaju ogromne količine najrazličitijih vrsta otpada, pošto se kompletan otpad iz ekološke države Crne Gore, iz svih gradova kroz koje Lim prolazi – Plava, Andrijevice, Berana i Bijelog Polja, ali i iz onih u Srbiji – Brodareva, Prijepolja, Nove Varoši i Priboja, i bosanskog grada Rudo, baca u Lim. Ekolozi iz Priboja kažu da je Lim jedna od najugroženijih reka na Balkanu. Uz Lim je na stotine strugara, pa piljevina koja se baca u reku uništava riblji fond.
Najugroženije je Potpećko jezero. Deponije Priboja, Nove Varoši i Prijepolja nalaze na obalama jezera i Lima. Otpad rekom stiže do jezera, a onda i do hidrocentrale.
– Ugrožen je rad Hidrocentrale „Potpeć“. Turbine često koče ogromne gume, automobilske olupine, uginula stoka, razni plastični otpad. Zastrašujuće deluje i ušće reke Uvac u Lim u samom Priboju, jer se ušće ove dve reke u stvari i ne vidi od miliona plastičnih flaša – navode članovi ekološke radne grupe iz Priboja, koji upravo završavaju studiju o ekološkoj ugroženosti Lima. Oni upozoravaju da će, ukoliko se nešto hitno ne preduzme, Lim ubrzo biti potpuno mrtva reka.
Do sada nije bilo inspekcijskih prijava za deponovanje otpada u Lim u prijepoljskoj i pribojskoj opštini, pa čak ni kada se u ovu reku nedavno nepažnjom izlilo četiri i po tone nafte. Čelnici u opštinama Prijepolje i Priboj kažu da su u toku radovi na izgradnji sanitarne deponije u Čelicama, koju će pored ove dve varoši koristiti i Nova Varoš i Sjenica.
VELIKA MORAVA – „Kičma Srbije“ zagušena otpadom gotovo u čitavom toku
– Velika Morava, skoro da više nije reka već kilometarska deponija! Čak 90 odsto njenog toka pod đubretom i smetlištem – tvrdi Goran Đurđević, direktor preduzeća „Riversgard“, korisnika ribarskog područja „Srbija centar“, koji već osam godina sa 20 ribočuvara gleda laganu smrt reke, nemoćan da bilo šta učini.
– Ljudi sve što im ne treba bacaju na obale ili u vodu, pa imamo sve, od hemijskog do biološkog zagađenja. Ne postoji stvar koju nećete moći da nađete pored obala Velike Morave ili u reci, od starih automobila, nameštaja, plastike, do pernate živine i drugog otpada iz klanice, a nailazili smo i na mrtve ljude. Vulkanizeri pored obale spaljuju stare gume.
Na svakih 200-300 metara je deponija. Ima ih na hiljade od spoja Zapadne i Južne Morave do ušća. Prave ih najviše moravska sela, ali i gradovi u blizini reka – rezigniran je Đurđević.
Deponije su praktično svuda gde reci može da se priđe kolima, tako da su zaštićena ostala samo nepristupačna mesta, a to je jedva desetak odsto toka. Jagodinski ribočuvari vodili su nedavno i ministra ekologije Sašu Dragina da mu pokažu par divljih deponija dugih više od kilometar. Za sat vremena, koliko su sa ministrom proveli na obali reke, došla su dvojica da izbace đubre. Na pitanje zašto to čine, rekli su: „Pa, reka je velika, sve nosi.“
– Staratelj vodotokova su „Srbijavode“, a ja za osam godina nisam video nijednog njihovog čoveka na terenu! Za pražnjenje prikolica sa otpadom zadužene su komunalne inspekcije, ali ne verujem da je ikad ijedna prijava napisana! Ribočuvari su kao građani ranije prijavljivali poneki slučaj inspekciji, ali nikakvog rezultata nije bilo – objašnjava Đurđević.
Veliku Moravu zagađuju i komunalne industrijske vode, koje su u nju ulivaju preko direktnih ispusta ili preko manjih vodotokova.
IBAR – školjke starih automobila „krase“ obalu
I Ibar ali i druge reke na području Kraljeva su ugrožene i čvrstim otpadom koji meštani izručuju na obale, ali i otpadnim vodama koje se neprečišćene ispuštaju u reke. Upravnik ovog ribolovnog područja Milan Milosavljević Mida kaže da je svest građana o zaštiti životne sredine vrlo niska.
– Reke ugrožavaju i meštani, ali i vlasnici radnji, kasapnica, proizvodnih pogona koji svoj industrijski otpad istovaruju na obale. Na obalama i u rekama ima kućnog nameštaja, automobila, iznutrica i čitavih mrtvih životinja, strugotine…
Taj čvrsti otpad bode oči, ali je još opasniji onaj koji se ne vidi, a menja fizičko-hemijske karakteristike vode. Zakoni i praksa nam ne idu na ruku. Mi nismo ovlašćeni da kažnjavamo, a kad naši ljudi prijave nekog ko je izručio đubre i pristanu da svedoče, onda teško nađemo slobodnog inspektora koji bi sproveo čitavu proceduru – kaže Milosavljević.
Izvor: PRESS
Inspekcije su smanjene brojcano i marginalizovane na nivou Republike. Zakonom se prebacuje juresdikcija na lokalne samouprave. Pre dvadeset godina je konstatovano da je losa ideja o resavanje problema na nivou lokalnih samouprava. Vecinom zbog nezameranja, nekompetentnosti i straha od posledica-gubitkom posla. Pa se preslo na Republicku inspekciju. Sada je na delu stvaranje opsteg haosa. Zakoni su u opstoj koliziji……..tako da smo tu gde jesmo. NIKO NE RADI SVOJ POSAO CEKA DA mu naredi Bog……ili funkcioner. STRUKA je zaboravljena, dobro dosli kadrovi sa brzopoteznih fakulteta tipa menagment, inzenjeri za zivotnu sredinu i druga izmisljena zanimanja.