Srpske sudije bez državljanstva Srbije?

0
590

zakletva-siptarimaOni koji se budu prijavili za sudije na Kosovu, kad-tad moraće da se odreknu srpskog državljanstva i prihvate kosovsko, tvrdi Dragana Boljević, predsednik Društva sudija. Ne može niko biti nateran da se integriše u neki drugi sistem koji nije pravosudni sitem Srbije, smatra Nikola Kabašić, v.d. predsednika Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici.

Vest prištinskih medija, koja se brzinom vetra proširila među zaposlenima u srpskom pravosuđu na Kosmetu, posebno na Severu, da će im u martu prestati radni odnos na dosadašnjim funkcijama, u razgovoru za „Sputnjik“ oštro demantuje Nikola Kabašić, vršilac dužnosti predsednika Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici.

Srpski sudovi i dalje rade

„Ne znam u čijem su interesu ovakve dezinformacije! Sudovi koji rade u sistemu Republike Srbije koji su osnovani Zakonom i Ustavom Republike Srbije nastavljaju da funkcionišu i dalje po istom sistemu i istim tempom kao i do sada. Nije mi poznato da je donet Zakon, niti promenjen Ustav Republike Srbije koji bi drugačije definisao status sudova Republike Srbije na Kosovu i Metohiji“, kaže Kabašić.

Kabašić podseća da je opštepoznato da je Vlada Srbije u Briselu postigla, kako kaže, takozvani sporazum sa Prištinom o integraciji srpskih sudija i pravosudnog osoblja u pravosudni sistem republike Kosovo, ali da vreme, datum i uslovi kada bi to trebalo da se desi za njega nisu poznati.

„Čini mi se da se sve sada nalazi u fazi pregovora i dogovora između Brisela, Beograda i Prištine — oko metodologije i dinamike realizovanja tih dogovora. Faze po kojima će se to odvijati mislim da još niko ne zna. Položaj sudija i tužilaca je definisan Zakonom i Ustavom Srbije. Ne može niko biti nateran da se integriše u neki drugi sistem koji nije pravosudni sitem Srbije“, napominje Kabašić.

Da Vas podsetimo:  Na čijoj su strani bili?

Mediji u Prištini objavili su da se sa integracijom u sistem kosovskog pravosuđa počinje od 25. marta i taj će proces trajati do 1. septembra ove godine.

Po medijima, zainteresovani za rad u pravosuđu na Kosovu moraće da konkurišu za buduća radna mesta, a oni koji ne žele da nastave rad na Kosovu, nudi im se penzija u iznosu od 60 odsto od proseka plate za 2014. godinu i dodatak od dva odsto po godini radnog staža.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević za Sputnjik kaže da sudije u Srbiji imaju ustavom zagarantovanu stalnost sudijske funkcije i nepremestivost.

„Ustavom Republike Srbije je propisano da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven. Prema tome, na području cele teritorije Srbije treba da važi pravni poredak Republike Srbije. Zbog toga, niko, ako postupa u skladu sa Ustavom, ne može naterati sudije Republike Srbije da se prijave da budu sudije u sudovima koje su van pravnog poretka države Srbije“, objašnjava Boljevićeva.

Poštovati Ustav Srbije

Boljevićeva kaže da je stvar pojedinca, to jest njegove volje da li će se neko od sudija prijaviti da bude sudija u kosovskom sudu.

„Ne može ih niko naterati, i zbog toga što takva odluka za sobom vuče i niz implikacija na položaj te osobe. Možda se u prvo vreme neće tražiti da se sudija odrekne državljanstva, ali nijedan pravni sistem nijedne države ne dozvoljava posedovanje dva državljanstva. Tražiće se da se sudije opredele za državljanstvo ili Srbije ili Kosova. U tom smislu, oni koji se budu prijavili da budu sudije na Kosovu, kad-tad moraće da se odreknu srpskog državljanstva i prihvate kosovsko“, tvrdi Boljevićeva.

Ona podseća da će onima koji postanu sudije kosovskog suda prestati sudijska funkcija u Srbiji, a time sve garancije koje prema Ustavu Srbije imaju; stalnost, nepremestivost itd.

Da Vas podsetimo:  Zašto Crna Gora neće “mali Šengen”

„Sudije na Kosovu nemaju instituciju garancije nepremestivosti, što znači da sudija može da bude premešten u bilo koji sud na Kosovu, bez sopstvene saglasnosti. To će se reperkutovati i na penzijska osiguranja, jer na Kosovu, koliko je nama poznato, postoje neke linerane penzije, i to pitanje još nije razrešeno. To su penzije između 60 i 100 evra, što znači mnogo manje nego što je u Srbiji. U svakom slučaju, mi smatramo da pravni poredak Srbije mora da bude poštovan i da se mora poštovati Ustav dok takav Ustav postoji. S druge strane, smatramo da položaj sudije u Srbiji ne može da bude ugrožen bilo kakvim dogovorima i da nijedan sudija ne može, da tako kažem, da bude nateran da prestane da bude sudija u Srbiji, ili da se prijavi da bude sudija u sudovima koji su van pravnog sitema Srbije“, kaže ona.

Na koji će se način onda primeniti Sporazum o pravosuđu postignut između Prištine i Beograda u Briselu, Boljevićeva kaže da to pitanje nije za struku.

„Mi kao sudije govorimo šta je pravni poredak i šta je po Ustavu Srbije. Ako se političari ponašaju na način da se dogovaraju suprotno onome što je napisano u Ustavu, to je već njihova odgovornost. Mi pričamo o onome što je pravo“, zaključuje Boljevićeva.

Brankica Ristić

Sputnik

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime