Srpski evroatlantisti u službi naprednjačke propagande

0
337
Nato bombardovanje / Foto: printscreen

Na skupu Atlantskog saveta, održanog 25. septembra 2020. godine, koji se bavio „Pokušajem razumevanja anti-zapadne propagande u Srbiji“ moglo se čuti veliko otkriće o glavnom uzroku naših nesuglasica sa Zapadom. „Koreni svih nesuglasica sa Zapadom su na Kosovu, gde su i koreni zbližavanja sa Istokom“ stoji u prvim redovima izveštaja sa ovog skupa objavljenog u listu Danas. Očigledno je da su predstavnici Atlantskog saveta i učesnici ovog okupljanja, podržanog od ambasade SAD, požurili da daju svoju bezrezervnu podršku američkom pristupu rešavanju problema Kosova i Metohije, naglašavajući zbližavanje sa Istokom (očigledno se misli prvenstveno na Rusiju i Kinu) kao najvećom preprekom za potpisivanje konačnog obavezujućeg pravnog sporazuma, kojim bi bilo rešeno pitanje Kosova. Da nema Kosova, kao izvorišta svih nesuglasica sa Zapadom, Srbija bi se, u tumačenju naših Atlantista, konačno oslobodila pogubnog anti-amerikanizma i definitivno se udaljila od Rusije i Istoka.

Neizbežni promoter i tumač evro-atlantskih interesa novinar Boško Jakšić „ obogatio“ nas je još jednim izuzetnim „otkrićem“. Na ovom skupu izneo je stav „Da se anti-zapadno raspoloženje uvuklo u pore našeg društva sa negativnim posledicama po geostratešku poziciju Srbije, kao i po unutrašnji politički život. Stav prema Americi određen je floskulom – oni su nas bombardovali, a pitanje je ko je zaslužan da se ta formula toliko žilavo održava već dve decenije. Zašto jedan, svakako mučni period prošlosti nije prevaziđen potrebom za saradnjom sa najmoćnijom državom sveta“. Samo, Boško Jakšić ne kaže na kojim principima bi se odvijala ta iznova pronađena potreba za saradnjom sa moćnim SAD. To je verovatno način na koji je potpisan tzv. Vašingtonski sporazum, kao izraz američkog vođenja pregovora koji je samo pokazao da se od predstavnika Srbije očekuje da budu izuzetno kooperativni i spremni da potpišu sve ono što , pre svega, odgovara američkim trenutnim političkim interesima i predsedničkoj kampanji Donalda Trampa. Za Boška Jakšića je agresija NATO pakta izvršena na SR Jugoslaviju, izvršena mimo svih pravila međunarodnog prava, floskula o bombardovanju koje se mi žilavo pridržavamo, šireći hronično anti-zapadnjaštvo, koje se uvuklo u sve pore našeg društva. Da bi ostvarili saradnju sa najmoćnijom silom sveta neophodno je da potisnemo izuzetno živo sećanje na velike žrtve koje su rezultat agresije na našu zemlju. Po Bošku Jakšiću, nema dileme da treba da se pridružimo NATO paktu, kao organizaciji koja će nam doneti mir, osigurati bezbednost i uvesti nas u završnicu evro-atlantskih integracija.

Da Vas podsetimo:  PISMO JEDNOG OCA: A za čiju decu, Aleksandre?

Ni osnivač i odgovorni odgovorni urednik agencije Fo-Net, Zoran Sekulić, nije na ovom opskurnom skupu želeo da zaostane za njegovim kolegom Boškom Jakšićem. On je ocenio „Da je Srbija iz devedesetih izašla kao plodno tle za anti-zapadnu propagandu, koja je permanentno pothranjivana svih ovih godina. Nije bilo teško prodati Srbiji anti-zapadnu propagandu. Ona je korišćena za unutrašnje političke i predizborne potrebe“. Ako je nešto nepatvorena politikantska floskula, onda su to ovako formulisani stavovi Boška Jakšića i Zorana Sekulića o hroničnom anti-zapadnjaštvu, koja se permanentno javlja i po političkoj potrebi obnavlja u Srbiji. Za ovu njihovu tvrdnju, oni ne mogu da nađu ozbiljnu potvrdu u našem svakodnevnom društvenom i kulturnom životu. Upravo je način života u Srbiji duboko prožet zapadnjačkim vrednostima i kulturom. Dovoljno je samopogledati koje se knjige najviše prevode, filmovi koji su najgledaniji i ideje koje se usvajaju i postaju deo naše opšte političke kulture.

Zato pokušaji tzv. razumevanja anti-zapadne propagande u Srbiji, koji su nam plasirani na skupu Atlantskog saveta, samo su jalovo politikanstvo i težnja da se demonstrira otužno dodvoravanje i najamništvo proevropskih i građanističkih Atlantista koji su nam „otkrili“ prisustvo endemskog anti-zapadnjaštva u Srbiji. Posebnu inovaciju na ovom skupu demonstrirao je kolumnista Danasa i programski direktor Demostata, Zoran Panović, da se antiamerički stav kod nas reducira, pre svega na „antiklintonovski stav“ i njegovu administraciju. Međutim, ovaj njegov svedeniji stava ne može da ublaži opšti utisak da je ovaj skup Atlantskog saveta bio, pre svega, pokušaj da se Srbija optuži da predstavlja tamni vilajet anti-zapadne propagande. On se ne može dokazivati pozivanjem na tabloidne manipulacije kojima se služi naprednjački režim, kada je to njima u političkom interesu. Kada je to potrebno, kao što je to slučaj ovih dana, tabloidi će biti prepuni naslova i tekstova koji veličaju istorijsku ulogu Donalda Trampa i izuzetna dostignuća američke administracije, koja po njihovom tumačenju ima razumevanja za poziciju srpske države i Aleksandra Vučića u pregovorima sa Prištinom. Čak se mogu naći naslovi da nam Donald Tramp donosi izlaz na more. Dokle će trajati ova tabloidna idila? Verovatno do onog dana kada će nam američka administracija rezolutno tražiti da naša država pristupi priznavanju kosovske tzv.države i potpiše pravno obavezujući sporazum. Tada će Boško Jakšić i ostali naprednjački analitičari i komentatori ispunjavati svoju najamničku ulogu objašnjavajući nam da moramo da prihvatimo političku realnost i zahteve SAD. Jedino tako možemo dokazati da više ne podležemo anti-zapadnoj propagandi i da ulazimo u američku orbitu u kojoj vladaju „liberalne i demokratske vrednosti“. Tada više nećemo biti večiti remetilački faktor na Balkanu, već dovoljno pacifikovani da možemo prihvatiti da je izvorište svih nesuglasica sa Zapadom na Kosovu, gde su i koreni zbližavanja sa Istokom.

Da Vas podsetimo:  Da li će 27. juna biti potpisano priznanje nezavisnosti Kosova?
Vučić sa Trampom u Beloj kući / Foto: YouTube Screenshot

Odricanje od Kosova i Metohije je za ove dežurne Atlantiste jedini uslov da više ne budemo stigmatizovani i optuživani za širenje anti-zapadne propagande i anti-zapadnjaštva. Milan St. Protići, naš nekadašnji ambasador u SAD iz svog diplomatskog iskustva ispisao je veoma važno upozorenje o prirodi američke moći i njihovom načinu vođenja politike „Amerikanci su majstori da zasene prostotu. Svakog svog gosta, neiskusnog i nesigurnog pogotovu, uspevaju da impresioniraju demonstracijom svoje veličine i svoje moći. A od svih američkih simbola veličine i moći, na prvom mestu se nalazi vašingtonska Bela kuća. Nemoj imati nikakvih iluzija, poštovani čitaoče. Amerikanci uvek imaju unapred pripremljen plan i precizno određen cilj šta žele da postignu. Kod njih ne postoji ni trun improvizacije, iako se neukom može lako učiniti da sve teče sasvim spontano u veoma ležernoj atmosferi. U konkretnom slučaju naše turobne realnosti, njihov cilj nije imao nikakve veze sa problemima u odnosima između Beograda i Prištine. To je bila puka fasada. Radilo se, u stvar, o politici SAD na Bliskom istoku (Izrael, Hezbolah). Sve ostalo je, ponavljam, bilo scenski dekor“.

Ovaj zapis nije potekao od diplomate koji je podlegao anti-zapadnjačkoj propagandi. Naprotiv, ovo je uvid čoveka, koji je obavljao diplomatsku misiju u SAD i svakako se ne može svrstati u one koji šire anti-zapadnu propagandu i ne poštuje zapadne liberalne i demokratske vrednosti. Ali, ovo njegovo važno upozorenje, takođe spada u realno sagledavanje vođenja politike u međunarodnim odnosima o kome nam neprestano govore Evroatlantisti, veličajući ulogu SAD u rešavanju kosovsko-metohijskog problema.

Marinko M. Vučinić
Izvor: NSPM

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime