Na skupu Atlantskog saveta, održanog 25. septembra 2020. godine, koji se bavio „Pokušajem razumevanja anti-zapadne propagande u Srbiji“ moglo se čuti veliko otkriće o glavnom uzroku naših nesuglasica sa Zapadom. „Koreni svih nesuglasica sa Zapadom su na Kosovu, gde su i koreni zbližavanja sa Istokom“ stoji u prvim redovima izveštaja sa ovog skupa objavljenog u listu Danas. Očigledno je da su predstavnici Atlantskog saveta i učesnici ovog okupljanja, podržanog od ambasade SAD, požurili da daju svoju bezrezervnu podršku američkom pristupu rešavanju problema Kosova i Metohije, naglašavajući zbližavanje sa Istokom (očigledno se misli prvenstveno na Rusiju i Kinu) kao najvećom preprekom za potpisivanje konačnog obavezujućeg pravnog sporazuma, kojim bi bilo rešeno pitanje Kosova. Da nema Kosova, kao izvorišta svih nesuglasica sa Zapadom, Srbija bi se, u tumačenju naših Atlantista, konačno oslobodila pogubnog anti-amerikanizma i definitivno se udaljila od Rusije i Istoka.
Neizbežni promoter i tumač evro-atlantskih interesa novinar Boško Jakšić „ obogatio“ nas je još jednim izuzetnim „otkrićem“. Na ovom skupu izneo je stav „Da se anti-zapadno raspoloženje uvuklo u pore našeg društva sa negativnim posledicama po geostratešku poziciju Srbije, kao i po unutrašnji politički život. Stav prema Americi određen je floskulom – oni su nas bombardovali, a pitanje je ko je zaslužan da se ta formula toliko žilavo održava već dve decenije. Zašto jedan, svakako mučni period prošlosti nije prevaziđen potrebom za saradnjom sa najmoćnijom državom sveta“. Samo, Boško Jakšić ne kaže na kojim principima bi se odvijala ta iznova pronađena potreba za saradnjom sa moćnim SAD. To je verovatno način na koji je potpisan tzv. Vašingtonski sporazum, kao izraz američkog vođenja pregovora koji je samo pokazao da se od predstavnika Srbije očekuje da budu izuzetno kooperativni i spremni da potpišu sve ono što , pre svega, odgovara američkim trenutnim političkim interesima i predsedničkoj kampanji Donalda Trampa. Za Boška Jakšića je agresija NATO pakta izvršena na SR Jugoslaviju, izvršena mimo svih pravila međunarodnog prava, floskula o bombardovanju koje se mi žilavo pridržavamo, šireći hronično anti-zapadnjaštvo, koje se uvuklo u sve pore našeg društva. Da bi ostvarili saradnju sa najmoćnijom silom sveta neophodno je da potisnemo izuzetno živo sećanje na velike žrtve koje su rezultat agresije na našu zemlju. Po Bošku Jakšiću, nema dileme da treba da se pridružimo NATO paktu, kao organizaciji koja će nam doneti mir, osigurati bezbednost i uvesti nas u završnicu evro-atlantskih integracija.
Ni osnivač i odgovorni odgovorni urednik agencije Fo-Net, Zoran Sekulić, nije na ovom opskurnom skupu želeo da zaostane za njegovim kolegom Boškom Jakšićem. On je ocenio „Da je Srbija iz devedesetih izašla kao plodno tle za anti-zapadnu propagandu, koja je permanentno pothranjivana svih ovih godina. Nije bilo teško prodati Srbiji anti-zapadnu propagandu. Ona je korišćena za unutrašnje političke i predizborne potrebe“. Ako je nešto nepatvorena politikantska floskula, onda su to ovako formulisani stavovi Boška Jakšića i Zorana Sekulića o hroničnom anti-zapadnjaštvu, koja se permanentno javlja i po političkoj potrebi obnavlja u Srbiji. Za ovu njihovu tvrdnju, oni ne mogu da nađu ozbiljnu potvrdu u našem svakodnevnom društvenom i kulturnom životu. Upravo je način života u Srbiji duboko prožet zapadnjačkim vrednostima i kulturom. Dovoljno je samopogledati koje se knjige najviše prevode, filmovi koji su najgledaniji i ideje koje se usvajaju i postaju deo naše opšte političke kulture.
Zato pokušaji tzv. razumevanja anti-zapadne propagande u Srbiji, koji su nam plasirani na skupu Atlantskog saveta, samo su jalovo politikanstvo i težnja da se demonstrira otužno dodvoravanje i najamništvo proevropskih i građanističkih Atlantista koji su nam „otkrili“ prisustvo endemskog anti-zapadnjaštva u Srbiji. Posebnu inovaciju na ovom skupu demonstrirao je kolumnista Danasa i programski direktor Demostata, Zoran Panović, da se antiamerički stav kod nas reducira, pre svega na „antiklintonovski stav“ i njegovu administraciju. Međutim, ovaj njegov svedeniji stava ne može da ublaži opšti utisak da je ovaj skup Atlantskog saveta bio, pre svega, pokušaj da se Srbija optuži da predstavlja tamni vilajet anti-zapadne propagande. On se ne može dokazivati pozivanjem na tabloidne manipulacije kojima se služi naprednjački režim, kada je to njima u političkom interesu. Kada je to potrebno, kao što je to slučaj ovih dana, tabloidi će biti prepuni naslova i tekstova koji veličaju istorijsku ulogu Donalda Trampa i izuzetna dostignuća američke administracije, koja po njihovom tumačenju ima razumevanja za poziciju srpske države i Aleksandra Vučića u pregovorima sa Prištinom. Čak se mogu naći naslovi da nam Donald Tramp donosi izlaz na more. Dokle će trajati ova tabloidna idila? Verovatno do onog dana kada će nam američka administracija rezolutno tražiti da naša država pristupi priznavanju kosovske tzv.države i potpiše pravno obavezujući sporazum. Tada će Boško Jakšić i ostali naprednjački analitičari i komentatori ispunjavati svoju najamničku ulogu objašnjavajući nam da moramo da prihvatimo političku realnost i zahteve SAD. Jedino tako možemo dokazati da više ne podležemo anti-zapadnoj propagandi i da ulazimo u američku orbitu u kojoj vladaju „liberalne i demokratske vrednosti“. Tada više nećemo biti večiti remetilački faktor na Balkanu, već dovoljno pacifikovani da možemo prihvatiti da je izvorište svih nesuglasica sa Zapadom na Kosovu, gde su i koreni zbližavanja sa Istokom.
Odricanje od Kosova i Metohije je za ove dežurne Atlantiste jedini uslov da više ne budemo stigmatizovani i optuživani za širenje anti-zapadne propagande i anti-zapadnjaštva. Milan St. Protići, naš nekadašnji ambasador u SAD iz svog diplomatskog iskustva ispisao je veoma važno upozorenje o prirodi američke moći i njihovom načinu vođenja politike „Amerikanci su majstori da zasene prostotu. Svakog svog gosta, neiskusnog i nesigurnog pogotovu, uspevaju da impresioniraju demonstracijom svoje veličine i svoje moći. A od svih američkih simbola veličine i moći, na prvom mestu se nalazi vašingtonska Bela kuća. Nemoj imati nikakvih iluzija, poštovani čitaoče. Amerikanci uvek imaju unapred pripremljen plan i precizno određen cilj šta žele da postignu. Kod njih ne postoji ni trun improvizacije, iako se neukom može lako učiniti da sve teče sasvim spontano u veoma ležernoj atmosferi. U konkretnom slučaju naše turobne realnosti, njihov cilj nije imao nikakve veze sa problemima u odnosima između Beograda i Prištine. To je bila puka fasada. Radilo se, u stvar, o politici SAD na Bliskom istoku (Izrael, Hezbolah). Sve ostalo je, ponavljam, bilo scenski dekor“.
Ovaj zapis nije potekao od diplomate koji je podlegao anti-zapadnjačkoj propagandi. Naprotiv, ovo je uvid čoveka, koji je obavljao diplomatsku misiju u SAD i svakako se ne može svrstati u one koji šire anti-zapadnu propagandu i ne poštuje zapadne liberalne i demokratske vrednosti. Ali, ovo njegovo važno upozorenje, takođe spada u realno sagledavanje vođenja politike u međunarodnim odnosima o kome nam neprestano govore Evroatlantisti, veličajući ulogu SAD u rešavanju kosovsko-metohijskog problema.
Marinko M. Vučinić
Izvor: NSPM
https://youtu.be/hf9VW8JohtQ 10min.
Ni 19 godina od NATO bombardovanja nije utvrđeno koliko je tačno projektila ispaljeno na našu zemlju, a ni kakve su posledice bombardovanja po zdravlje stanovništva. Dok nas jedni upozoravaju da nam preti epidemija raka, drugi tvrde da osiromašeni uranijum nije nešto čega treba da se plašimo. Kome poverovati?
Ako verujemo NATO izveštaju, na Srbiju je 1999. godine izručena 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom. Prema podacima Vojske Jugoslavije bilo ih je znatno više.Celo beogradsko naselje pokosio rak: Straževica umire od posledica NATO bombiSada je već pitanje dana kada će Srbija dobiti Komisiju k Neurohirurg dr Danica Grujičić ne sumnja uopšte da osiromašeni uranijum predstavlja višestruki rizik po zdravlje ljudi.
– Udisanje uranijumske prašine dovodi do pojave malignih bolesti. To se ne dešava odmah, za taj proces je neophodno vreme. Za sistemske malignitete poput leukemije i limfoma potrebno je da prođe od pet do deset godina, dok je za pojavu solidnih malignih tumora kao što su karcinomi pluća ili debelog creva, potrebno od 15 do 20 godina – objašnjava dr Grujičić.
Ona napominje da je, pored osiromašenog uranijuma, za zdravlje pogubno i hemijsko zagađenje do kog je došlo tokom bombardovanja zbog gađanja brojnih hemijskih, naftnih i elektropostrojenja koja inače ne bi smela da buu gađana, baš zbog opasnosti od izbijanja velike katastrofe.
Jer, tokom bombardovanja je uništeno 78 industrijskih i 45 energetskih postrojenja i ispušteno na hiljade tona kancerogenih, mutagenih i toksičnih hemikalija. I to nije sve. Oko 150.000 tona nafte i derivata je zapaljeno, a više od 20.000 zgrada srušeno.
Sa dr Grujičić se slaže i poznati onkolog i predsednik Društa za borbu protiv raka dr Slobodan Čikarić koji objašnjava da je broj obolelih od malignih tumora na na godišnjem nivou povećan za oko 7.000, a broj umrlih za oko 5.000 u odnosu na period pre 15 godina.
– Osiromašeni uranijum je supstanca koja može da izazove mutacije gena i zdravu ćeliju pretvori u malignu. Zbog direktnog uticaja osiromašenog uranijuma iz NATO bombi u Srbiji je od karcinoma obolelo 30.000 ljudi, a umrlo blizu 18.000.
Čikarić kaže da bi bilo manje opasno da je osiromašeni uranijum pao na Srbiju u jednom komadu.
– Problem je što je 15 tona uranijuma 238 pretvoreno u prašinu koju je vetar raznosio po celoj Srbiji, pa je on stizao do drugih gradova, opština i farmi i na taj način ušao u lanac ishrane – kaže dr Čikarić.
Ipak, ima i onih koji, kao dr Zoran Radovanović, epidemiolog i predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, smatraju da u našoj zemlji zapravo nema epidemije malignih tumora i da osiromašeni uranijum ne predstavlja opasnost!
– Osiromašeni uranijum, kojim su bombardovane neke lokacije na jugu Srbije, ne izaziva tumore. Bez obzira da li govorimo o osiromašenom, ili prirodnom uranijumu, on je toksičan hemijski element sa minimalnom radioaktivnošću. Štetni efekti uranijuma prevashodno se vezuju za prodor gelera u telo ili za boravak u krugu od nekoliko desetina metara oko eksplozije, uz udisanje tom prilikom nastalih čestica i para. Bombardovanje municijom sa osiromašenim uranijumom minimalno, obično za manje od pet odsto, povećava ukupnu radioaktivnost – smatra dr Radovanović.
On ističe da čestice koje emituje uranijum ne mogu da prodru kroz list papira, pa samim tim ni kroz površinski sloj kože, dok 99,5 odsto ovog elementa samo prođe kroz naša creva u neizmenjenom obliku.
– Naša zemlja ima jednu od najstarijih populacija u svetu i to je razlog zbog kog se nalazi u vrhu po smrtnosti od karcinoma – objašnjava dr Radovanović.
Dr Radanović je u više navrata u korist uranijuma isticao da on ima široku primenu u svakodnevnom životu. Tako se uranijum koristi u izradi fotografija, u stomatologiji za pojačanje sjaja zuba, a i svaki Boing 747-100 je do nedavno imao tonu uranijuma, što je, tvrdi doktor, više nego što je ukupno bačeno na Centralnu Srbiju 1999.
Zagovornici minimalizovanja uticaja osiromašenog uranijuma kao argument navode i to što je na područje Kosova i Metohije bačeno „samo“ 15 tona ovog teškog metala, dok je na Irak bačeno 54 tone, a na Siriju i duplo više.
Ipak, konce im malo mrse iskustva italijanskih vojnika koji su tokom rata bili stacionirani na KiM. Domeniko Leđero, zastupnik 7.000 italijanskih vojnika koji su boraveći u sastavu KFOR-a na kontaminiranom terenu na Kosovu i Metohiji dobili teške oblike karcinoma, dokazao je da je NATO još 1994. godine znao da osiromašeni uranijum izaziva rak, ali je uprkos tome, svesno i namerno, njime punio bombe kojima je gađao Srbiju pet godina kasnije.
Od 3.000 italijanskih vojnika koji su posle 1999. godine bili na Kosovu od raka je umrlo njih 350. Više stotina porodica italijanskih vojnika koji su preminuli od najtežih bolesti se sudi sa italijanskom državom i traži odštetu, a u šest je sud već dokazao direktnu vezu između obolevanja vojnika i njihovog izlaganja osiromašenom uranijumu iz bombi bačenih na Srbiju.
https://youtu.be/Kx8WZ7j0tyQ 22min.Uranium 238 , Moja priča