Srpski glasovi na Kosovu: od priželjkivanih do nelegitimnih

0
416
Foto: printscreen

Srpski glasovi, koji prema konačnim rezultatima Centralne izborne komisije čine oko 7% ukupnih glasova na proteklim vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu, jedna su od glavnih kontroverzi koja je, pored ubedljive pobede opozicionih partija, obeležila poslednji izborni proces na Kosovu.

Brojni presedani, koje su kosovske vlasti prihvatile u vezi sa glasanjem unutar srpske zajednice, a čiji je cilj bio da pospeši izlaznost i da legitimitet ranijim kosovskim izbornim procesima na Kosovu, danas se polako označavaju i odbacuju kao nelegitimni.

Zabrana glasanja sa srpskim ličnim kartama nakon pet izbornih ciklusa, zdravstvene tegobe albanskih službenika CIK-a posle kontakta sa glasovima putem pošte pristiglih iz Srbije, potonja verifikacija glasova iz centralne Srbije u zaštitnim odelima, žalbe na „ustavnost“ glasova iz Srbije i zahtevi za njihovim odbijanjem.

Najzad, optužbe koalicije Fatmira Ljimaja i Bedžeta Pacolija (NISMA-AKR-PD) da nisu prošli cenzus upravo zbog prihvatanja „nelegalnih“ glasova iz centralne Srbije teme su koje su držale glasove kosovskih Srba u žiži kosovske javnosti u protekla dva meseca najnovijeg izbornog procesa.

Na biračkom spisku, ali bez prava glasa

U jesen 2013. kosovska Centralna izborna komisija (CIK) ažurirala je birački spisak na kom će se po prvi put naći i birači registrovani u srpskom biračkom spisku za gradove na teritoriji Kosova, a koji istovremeno nužno nisu posedovali i kosovska dokumenata.

Kako bi ostvarili pravo glasa, tim biračima pristup glasanju je bio omogućen sa srpskim dokumentima. Ove godine, 6 godina nakon spajanja kosovskog i srpskog biračkog spiska, CIK je, međutim, doneo odluku da, po prvi put, nedeljama unapred najavi odluku o zabrani upotrebe srpskih dokumenata pri glasanju.

Ovog 6. oktobra, na vanrednim parlamentarnim izborima za Skupštinu Kosova pojedini birači upisani u birački spisak više nisu mogli da ostvare pravo glasa sa srpskim dokumentima budući da se dokumenta i matični brojevi pod kojima su registrovani u spisku 2013. od ove godine smatraju nevažećim.

„Kosovske institucije 2013. zažmurile na jedno oko“

Odlukom CIK-a od 9. septembra, naloženo je Opštinskim izbornim komisijama i Biračkim odborima za identifikaciju birača da je identifikacija birača na predstojećim izborima moguća samo uz dokumenta koja izdaju kosovske institucije.

Na pitanje kako je došlo do toga da osobe uvrštene 2013. u kosovski birački spisak sada ipak neće moći da ostvare pravo glasa, Špend Emini (Shpend Emini), izvršni direktor nevladine organizacije koja se bavi nadgledanjem izbora i reformom izbornog procesa Demokratija za razvoj, navodi da se radilo o političkoj, ne pravnoj odluci.

„Kosovske institucije su 2013. zažmurile na jedno oko kako bi ohrabrili srpske glasače da izađu na izbore“, objašnjava Emini za CBS.

Prvi lokalni izbori na čitavoj teritoriji Kosova su organizovani 2013. godine. Kao deo paketa Briselskog sporazuma, ovi izbori su organizovani 3. novembra 2013. i u opštinama na Severu.

Do tada su se u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku organizovali samo srpski lokalni izbori. U tom trenutku je bila i najizraženija kampanja za bojkot kosovskih izbora.

Iako odziv birača na Severu nije bio veliki (od 17% do 31%), izbori su proglašeni legitimnim a politički predstavnici koji su tada izabrani, oformili su opštinske strukture u kosovskom sistemu, u prvom redu lokalnu skupštinu i kabinet gradonačelnika.

Kosovski birački spisak je poslednji put ažuriran 2017, ali osobe koje su upisane 2013, a koje nisu posedovale kosovska dokumenta nisu uklonjene sa tog spiska, te su se i na ovim izborima našli na listi registrovanih birača, ali bez mogućnosti da glasaju. To je moguće zato što je procedura za uklanjanje osoba sa biračkog spiska komplikovana, objašnjava Emini.

Da Vas podsetimo:  Zašto je mišljenje Venecijanske komisije nepovoljno po Montenegro

„Teško je ukloniti birače sa spiska, čak i ako vi prijavite, na primer, smrt člana porodice opštinskoj službi za civilni registar, zbog nedostatka komunikacije između lokalnih organa i centralne Agencije za civilne registre, ova informacija možda ne stigne do CIK-a kada dođe period za ažuriranje biračkog spiska i ta osoba neće biti uklonjena sa spiska“, kaže Emini za CBS.

„Porodici onda jedino preostaje da se obrati prvostepenom sudu čije su odluke obavezujuće za CIK“, dodaje on i objašnjava da će se mali broj ljudi opredeliti za takav birokratski proces radi uklanjanja člana porodice sa biračkog spiska.

Pored toga, nejasno je po kom kriterijumu bi ovi glasači uopšte i mogli biti uklonjeni sa biračkog spiska.

Ovom odlukom obustavljena je dosadašnja praksa po kojoj je pravo glasa bilo moguće ostvariti i uz srpska dokumenta, a prema proceni srpskog predsednika, Aleksandra Vučića, usled ove odluke, najveća partija kosovskih Srba, Srpska lista, izgubila je oko 3.500 glasova.

Upravo ova partija se i najviše protivila ovakvoj odluci, te su uložili žalbu i Izbornom panelu za žalbe i predstavke a kasnije i Vrhovnom sudu, ali su obe instance potvrdile odluku CIK-a otvorivši pitanje da li su pređašnji izborni procesi od 2013. bili regularni.

Ipak, odluka nije imala uticaja na odziv birača koji su glasali za srpske političke opcije, te su ove godine za sedmi saziv kosovske skupštine, srpske partije kumulativno prikupile čak 60.358 glasova, od čega je preko 57.000 glasova otišlo Srpskoj listi.

Ovo je ujedno i najbolji rezultat Srpske liste na parlamentarnim kosovskim izborima na kojima su učestvovali i 2014. i 2017.

Problem u pristupu kosovskim dokumentima

Odluka CIK-a je na kratko, ponovo, pokrenula pitanje pristupa kosovskim dokumentima, ali je vrlo brzo pala u zaborav.

Problem za jedan sloj građana koji pokušavaju, ali ne uspevaju da se registruju u kosovski civilni registar i dobiju identifikaciona dokumenta se nastavlja. To je najizraženije za osobe koje nisu poreklom sa Kosova, a koje su udate, ili oženjene na Kosovu i ovde stanuju.

Iako je jula 2018. kosovska vlada omogućila kasnu registraciju smrti i rođenja sa srpskim izvodima iz matičnih knjiga, kao i ono što naziva registracijom „ilegalnih srpskih brakova“, ta odluka je i dalje ograničena samo na promene civilnog statusa koje su se dogodile do 14.09.2016.

Istovremeno, ova mogućnost naknadne registracije važi samo do 31. decembra ove godine, nakon čega će njen produžetak zavisiti od političkog raspoloženja unutar nove kosovske vlade.

EU pre izbora: Ima dovoljno vremena da birači izvade kosovska dokumenta

Da Vas podsetimo:  Pokretni arsenal smrti: NATO svoj vojni otpad iskrcava kraj obala Jadranskog mora

Nažalost, ovaj problem srpske zajednice nije ozvaničen, ni od strane najpozvanijih da ovaj problem kandiduju kao takav – srpskih političkih predstavnika – ali ni stranih, nezavisnih posmatrača.

Odgovarajući na pitanje novinara o problemima srpske zajednice u pristupu kosovskim dokumentima, glavna posmatračica Izborne posmatračke misije EU (EOM), Viola fon Kramon-Taubadel, objasnila je da je stav ove misije bio da „svi ljudi koji su na glasačkom spisku treba da imaju pravo da glasaju“.

Ipak, kako je dalje dodala, iz CIK-a je predstavnicima ove misije objašnjeno da osobe koje se nalaze na biračkom spisku ali nemaju kosovska dokumenta, imaju dovoljno vremena da podnesu prijave i izvade kosovska dokumenta.

Do kraja posmatračkog procesa Izborna misija EU došla je do zaključka da nema „opipljivih dokaza da ima ljudi koji ne mogu da dobiju kosovske lične karte“.

Drugačiji nalazi EOM 2017. godine

U suprotnostima sa ovogodišnjim nalazima, EOM i njen tim, 2017. godine, zabeležili su najave kosovskih zvaničnika da bi u sledećem izbornom ciklusu moglo doći do zabrane korišćenja dokumenata izdatih van Kosova i izneli sledeći zaključak:

„EOM je dobijao izveštaje, naročito, ali ne isključivo, iz četiri severne opštine, o poteškoćama za pripadnike nevećinskih (naročito kosovske srpske i romske, aškalijske i egipćanske) zajednica da potvrde status stanovnika i da dobiju kosovske lične karte.

Ovo je istina za povratnike, a takođe i za ljude koji nikada nisu imali (kosovsku ili) ličnu kartu UNMIK-a, što i nije bilo neophodno do sada za mnoge kosovske Srbe koji žive u severnim opštinama, niti za pripadnike zajednice RAE kojima je bilo lakše da se registruju u srpskom sistemu“.

Problematično i glasanje putem pošte

Glasanje sa srpskim identifikacionim dokumentima nije jedina odluka kosovskih vlasti proistekla iz prakse sprovođenja prvih lokalnih izbora na Severu 2013. koja je ove godine dovedena u pitanje.

Mnogo veću kontroverzu izazvali su glasovi koji bi putem pošte trebalo da pristižu iz Srbije. Dok je biračima sa pravom glasa koji žive u Srbiji omogućeno da se, ukoliko žele, registruju putem pošte i glasaju na kosovskim izborima, zbog izostanka zvanične saradnje između Pošte Srbije i Pošte Kosova, transport ovih glasova ne obavlja Pošta, već njihovu dostavu oraganizuju druge institucije.

Do ove godine, glasanje putem pošte iz centralne Srbije, organizovao je OEBS i to tako što su se svi glasovi prikupljali u nekoliko kolektivnih centara u Srbiji, a kasnije, u organizaciji ove misije, prevezeni na Kosovo. Ove godine, međutim, prema navodima u kosovskim medijima, transport glasova bio je obaveza srpske Kancelarije za vezu u Prištini.

Zbog specifičnog načina na koji glasovi putem pošte iz Srbije pristižu, brojni politički subjekti na Kosovu smatraju da ne bi trebalo da budu prihvaćeni. Među njima je ranijih godina prednjačio pokret Samoopredeljenje, a ove godine legalnost tih glasova dovela je u pitanje i koalicija NISMA-AKR-PD koja je predala i žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke. IPŽP odbio je ovu žalbu kao nepravovremenu.

„Od 2013. aplikacije iz inostranstva iz Srbije i Crne Gore dolaze ilegalnim kanalima, nisu došli ni poštom, ni faksom, ni putem e-maila … Oni dolaze organizovano fizički, u kolektivnom paketu, bez poštanskog faha CIK-a, nema sumnje u to. To je bio još jedan aspekt nelegitimnosti ovih birača, ali ovo je još jedna tema koju treba naglasiti da se ne ponavlja sledeći put.“

Da Vas podsetimo:  Sjećanje na djevojčicu koju su silovali, pa ubili mudžahedini

Bile su zamerke člana Samoopredeljenja u CIK-u, Adnana Rustemija, iznete na sastanku CIK-a još 2017. godine, a u vezi sa posebnom praksom CIK-a kada su u pitanju glasovi iz centralne Srbije.
On je ukazao da su to legitimni birači, ali da moraju ispuniti kriterijume za legitimaciju koji, prema njegovom mišljenju, ne uključuju samo izbegličku legitimaciju.

„Dodatni dokumenti su potrebni da biste dokazali da ste živeli na Kosovu, da imate roditelje sa Kosova i tako dalje. Kriterijumi su definisani i oni su isti kao kriterijumi za državljanstvo“, rekao je Rustemi.

Način transporta ovih glasova, zasenjen je nerazjašnjenim okolnostima pod kojima je 11 službenika CIK-a iskusilo zdravstvene tegobe, nakon kontakta sa istima, a tokom njihove verifikacije.

Uprkos izostanku zvaničnih informacija o tome šta je mogao biti uzrok alergijskih reakcija koje su iskusili pojedini službenici CIK-a, kosovski mediji ubrzano su izveli zaključak da se radilo o „trovanju“ na šta su se nadovezali politički predstavnici koji su za navodno trovanje okrivili direktno Srbiju.

Par nedelja nakon toga, glasovi iz Srbije ipak su prebrojani i uvršteni u konačan rezultat što je odluka koja je koaliciju NISMA-AKR-PR, kako sami tvrde, koštala prelaska cenzusa.

Kosovski birački spisak najveći izazov izborne reforme

Kosovski birački spisak kontroverzan je i zbog činjenice da se na njemu nalazi više birača, nego stanovnika registrovanih na Kosovu tokom popisa 2011. Sređivanje ovog spiska, veliki je problem za izborne procese a blokira ga opet, politička volja.

Kako pojašnjava Emini, sa ovih spiskova još uvek nisu uklonjeni svi pripadnici kosovske dijaspore, koja se procenjuje na oko 700.000 ljudi, a koji su se protekle dve decenije odrekli kosovskog državljanstva. Ukupan broj osoba koje su to učinile nije poznat, ali su kosovski mediji izvestili da se od 2009. do 2018. godine preko 40.000 ljudi odreklo kosovskog državljanstva, dok je u prvih osam meseci ove godine to učinilo još 3.500 ljudi.

Isto tako, prema informacijama EU posmatrača koji su 2017. analizirali kosovski birački spisak, tada je na 100.000 upisanih birača bilo čak 164 osoba starijih od 100 godina.

Zbog mrtvih birača ali i onih koji žive van Kosova, kosovski birački spisak došao je do brojke od 1,9 miliona osoba što je za nekoliko stotina hiljada više od stanovnika upisanih na popisu 2011.

Predlog organizacija civilnog društva kojim bi se rešio problem biračkih spiskova jeste automatizacija odjave mrtvih birača, uvođenje kazni za neprijavljivanje preminulih članova porodice ali i razdvajanje biračkog spiska, pri čemu bi jedan, konačni birački spisak obuhvatao osobe koje žive na Kosovu, dok bi se poseban spisak pravio za glasače koji žive van Kosova, navodi Emini.

Milica Andrić Rakić
Izvor: Crno beli svet

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime