PRVI kanal ruske državne televizije – u svojoj centralnoj analitičko-informativnoj emisiji Vaskresnoe vremja (Nedeljno vreme) – pozabavio se mogućnostima Srbija da poveća izvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju.
Sa izoštravanjem geopolitičkog konteksta tog za Srbiju značajnog poduhvata i velike izvozne i razvojne šanse.
Evo transkripta te emisije:
„Irada Zejnalova, voditelj dnevnika Vaskresnoe vremja: Prva reakcija Evropske unije na vest o primirju u Ukrajini bilo je podsećanje – u zajedničkom pismu evropskih funkcionera Baroza i van Rompeja – na spremljen novi spisak sankcija protiv Rusije. Ministarstvo inostranih poslova Rusije okarakterisalo je to „dokaz podrške Brisela partiji rata u Kijevu“.
Pripretili sankcijama bez obzira što je EU još pre primirja obećala: ako pomognete Majdanu i antimajdanu da se dogovore – odložićemo nove sankcije ili ćemo na njih zaboraviti.
Još su nerazumljivije izjave iz Pariza koji je prvo najavio da će zamrznuti ugovor o isporuci nosača helikoptera „Mistral”, pa objavio – čim je čuo za penale vredne milijarde dolara za raskid ugovora – tajm-aut do oktobra. To jest: Evropljani su tobože za mir, ali ne onaj sa kojim su se složili pod pritiskom Rusije. Žele da kazne Rusiju, ali im je žao da izgube novac.
Moj kolega Ivan Blagoj otišao je kod onih koji se tek spremaju za Evropsku uniju i trenutno se nalaze pod velikim pritiskom. U Srbiju koju je Rusija branila od NATO napada i branila „srpsko pitanje”. Premijer Primakov je naredio poznato „okretanje aviona iznad Atlantika”.
To je bio protest protiv NATO koji je bombardovao Beograd bez odluke Saveta Bezbednosti OUN.
Sada je Srbija pred izborom: da li da popusti evropskim pretnjama ili ne.
Srpski proizvođači se spremaju da popune tržište Rusije sa koga su otišli evropski prehrambeni giganti koji su potpali pod kontrasankcije.
Na špici piše: Serbom po Nemcam (Srbinom po Nemcima)
Blagoj: Ovo je, verovatno jedno od najneočekivanijih mesta gde možete čuti pesmu „Podmoskovske večeri”. Puštaju je u hali za mužu u fabrici mleka nedaleko od srpske prestonice.
Jovan Antić, radnik u Imlekovoj muzari: Melodija „Podmoskovske večeri” veoma je popularna u našoj zemlji, a opšte je poznato da uz muziku krave daju više mleka.
Blagoj: Više mleka srpskim farmerima je upravo i potrebno. Mnogo više. Ono će uskoro ići na ogromno rusko tržište, tako da se može reći da akordi „Podmoskovskih večeri” nisu slučajnost. Velike srpske mlekare trenutno prolaze proceduru sertifikovanja Rosseljhoznadzora i potpisuju prve ugovore.
Slobodan Petrović, direktor Imleka: U ovom trenutku imamo potpisana dva ugovora – sa Sankt-Peterburgom i Moskovskom oblasti – za isporuku sireva. Naše procene govore da možemo isporučivati 10 miliona litara mleka i mlečnih proizvoda mesečno.
Blagoj: Trenutno se radi o isporuci 120 robnih pozicija mlečnih proizvoda – mladih sireva, jogurta i drugih proizvoda. Možda će se ruskim domaćicama po ukusu dopasti i najpopularniji proizvod u srpskoj kuhinji – kajmak. NJega koriste u svakoj kući i restoranu.
Verica Krivošić, kuvar: Sveže mleko se prokuva i kada se ohladi sa njega skidaju kajmak i nakon toga se može posoliti po ukusu. Kajmak se služ i kao predjelo i kao glavno jelo. Dobar je sa pohovanim mesom ili mesom sa roštilja.
Blagoj: U srpskim prodavnicama većina mlečnih i mesnih proizvoda domaće su proizvodnje. Zato Srbi ni tokom dugih godina sankcija Srbi nisu zavisili ni od koga. Koriste evropske standarde, a i GMO je zabranjen. Stoku hrane domaćim kukuruzom i sojom. Na primer, ovo preduzeće, koje ima svoje svonjogojstvo, snabdeva delikatesima Beograd i želi da se pojavi i na ruskom tržištu.
Ova kobasica se sprema 23 dana i ni dan manje, ovde nema ubrzanog ciklusa.
Preduzeće je ponosno na svoju reputaciju, a za vreme Jovana Pavla Drugog ova roba je čak išla i za Vatikan.
Sada u ovoj fabrici mesa očekuju stručnjake iz Rosseljhoznadzora. Rukovodstvo je spremno da ispuni sve zahteve Carinske unije.
Sve ove naše jabuke idu u bratsku Rusiju.
Blagoj: Iz Srbije s ljubavlju. Srpske kompanije imaju nameru da osvajaju rusko tržište i odnosom prema našoj zemlji.
Ovo preduzeće za proizvodnju i obradu voća u Južnom Banatu, na granici sa Rumunijom, šalje u Rusiju dve trećine ukupnog roda jabuka. Gotovo 20 hiljada tona. Najukusnije savremene sorte su Grejmi smit, Gala golden i Red delišes.
Na našu molbu da uporedi srpske jabuke sa poljskim direktor preduzeća se bezmalo uvredio.
Miloš Milošević, direktor „Južnog Banata”: Jabuke iz Poljske prodaju se po najnižim cenama. To su sorte jabuka koje su pravljene još `70-tih godina: Šampion, Ajdared i … bile su namenjene za obradu i proizvodnju sokova i džemova, a ne za konzumiranje u svežem stanju.
Blagoj: Srbija u Rusiju izvozi hranu čak deset godina, ali njeno učešće na našem tržištu je bilo veoma skromno.
Prošle godine je Srbija u Rusiju isporučila robe u vrednosti svega 270 miliona dolara. Sada žele da udvostruče isporuke.
Čim je to primetila, EU je počela da ucenjuje Beograd.
Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU i navodno je dužna da pokaže evropsku solidarnost i da u Rusiji ne zauzima mesto evropskih kompanija. Međutim, jedino što je Brisel uspeo da izdejstvuje to je obećanje – da neće biti pomoći izvoznicima u vidu državnih subvencija. Ali, to ništa ne menja.
Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta: Srbija ima prednost, jer naši proizvođači mogu koristiti Sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom i na taj način biti konkurentni bez državnih subvencija.
Blagoj: Prednosti Srbije su i dobra klima i geografski položaj i proizvodnja organske hrane.
Ovo je proizvod strogo kontrolisanog procesa proizvodnje. Polivamo ga pijaćom, a ne tehničkom vodom, ne koristimo nikakve preparate za ubrzanje rasta, upotrebljavamo samo organsko stajsko đubrivo.
Blagoj: A kakav značaj za Srbiju ima rusko tržište govori i nedavna poseta ministra poljoprivrede ove zemlje Moskvi.
Snežana Bogosavljević – Bošković, ministar poljoprivrede Srbije: Odmah po dolasku iz Moskve, organizovala sam sastanak sa potencijalnim izvoznicima na rusko tržište i još jednom objasnila da se izvozne procedure moraju strogo poštovati, kao i visoki standardi proizvodnje za zahtevno rusko tržište. Objasnila sam im da država neće trpeti kršenje tih pravila i procedura.
Blagoj: Srbija nema nameru da propusti, kako kaže ministar, svoju jedinstvenu šansu i spremna je da u Rusiju isporučuje onoliko koliko može da proizvede. Republika nema nameru da se pridružuje sankcijama protiv naše zemlje pod pritiskom EU. Da bi se shvatilo zašto, dovoljno je da se samo nekoliko minuta prošetate centrom Beograda.”
Na emisiji radili: Ivan Blagoj, Dmitrij Volkov i Goran Šimpraga Prvi kanal Vaskresnoe vremja
Prevod: Goran Šimpraga
Link originala priloga: http://www.1tv.ru/news/world/267140
