Srpski jezik ubijaju, zar ne

1
890

srbija-cirilicaTo što je pri­spe­ćem ta­ko­zva­nih me­đu­na­rod­nih sna­ga, srp­ski je­zik, ume­sto da slu­ži ko­mu­ni­ka­ci­ji, po­stao sred­stvo iden­ti­fi­ka­ci­je lju­di s ci­ljem nji­ho­vog kid­na­po­va­nja, iz­go­na i ubi­ja­nja, „po­spre­ma­če” tu­đih isto­ri­ja i kul­tu­ra ni naj­ma­nje ni­je za­bri­nu­lo, na­pro­tiv, ne­po­či­ni­te­lji su re­dov­no na­gra­đi­va­ni.

Vest da Evrop­ska uni­ja ne­će re­a­go­va­ti na zva­nič­no po­ni­šta­va­nje srp­skog je­zi­ka u Vu­ko­va­ru sa­mo po­tvr­đu­je se­lek­tiv­nu na­me­nu i pri­me­nu sva­ko­ja­kih po­ve­lja i de­kla­ra­ci­ja o ljud­skim i je­zič­kim pra­vi­ma ko­ji­ma su se za­pad­ne „de­mo­kra­ti­je” obi­la­to snab­de­le, ne bi li po­ka­za­le vla­sti­tu su­per­i­or­nost, iz­me­đu osta­log, i u po­gle­du za­vid­nog ni­voa sve­sti ko­ja pod­ra­zu­me­va bri­gu i od­go­vor­nost za dru­gog. One tu na­vi­ku de­kla­ra­tiv­nog utvr­đi­va­nja jed­na­ko­sti me­đu na­ro­di­ma ra­do prak­ti­ku­ju i u sva­koj po­ko­re­noj obla­sti, gde su na­re­če­ni ak­ti oba­ve­zan de­kor „hu­ma­ne mi­si­je ci­vi­li­za­to­ra”.

Ta­ko se i jed­na od pr­vih ured­bi Ci­vil­ne ad­mi­ni­stra­ci­je UN na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji od­no­si­la na rav­no­prav­nu slu­žbe­nu i jav­nu upo­tre­bu al­ban­skog i srp­skog je­zi­ka, u ne­kim do­me­ni­ma i en­gle­skog.

To što je pri­spe­ćem ta­ko­zva­nih me­đu­na­rod­nih sna­ga, srp­ski je­zik, ume­sto da slu­ži ko­mu­ni­ka­ci­ji, po­stao sred­stvo iden­ti­fi­ka­ci­je lju­di s ci­ljem nji­ho­vog kid­na­po­va­nja, iz­go­na i ubi­ja­nja, „po­spre­ma­če” tu­đih isto­ri­ja i kul­tu­ra ni naj­ma­nje ni­je za­bri­nu­lo, na­pro­tiv, ne­po­či­ni­te­lji su re­dov­no na­gra­đi­va­ni.

U ko­lek­tiv­nom ju­ri­šu na srp­ski na­rod i nje­gov je­zik – go­vor­ni, pi­sa­ni, zna­kov­ni… toj naj­va­žni­joj „pa­tri­ot­skoj ak­tiv­no­sti” ogrom­nog bro­ja al­ban­skih eks­tre­mi­sta, po­red Sr­ba, stra­da­li su i dru­gi, ako su se ovim ili nje­mu srod­nim je­zi­kom neo­pre­zno po­slu­ži­li. Bu­ga­rin ko­ji se ogla­sio na ma­ter­njem je­zi­ku ubi­jen je „naj­ve­ro­vat­ni­je zbog to­ga što su mi­sli­li da je u pi­ta­nju Sr­bin” – oprav­da­va­ju­će je sa­op­štio ta­da­šnji šef Ci­vil­ne mi­si­je Ber­nar Ku­šner (Po­li­ti­ka, 13. ok­to­bar 1999, str. 15).

To da je Sr­be bi­lo bez­ma­lo nor­mal­no ubi­ja­ti, im­pli­cit­no sa­dr­že i iz­ja­ve po­je­di­nih no­vo­bo­šnjač­kih pred­stav­ni­ka sa Ko­sme­ta ko­ji ak­te al­ban­skog na­si­lja nad svo­jim su­na­rod­ni­ci­ma da­nas ob­ja­šnja­va­ju ne­sreć­nom slu­čaj­no­šću da nji­hov – „bo­san­ski” je­zik, eto, „li­či na srp­ski”. Na­sil­ni­ku se za­pra­vo upu­ću­je pre­kor što ni­je pa­žlji­vi­je oslu­šnuo je­zik žr­tve, jer da je­ste, uočio bi „vaj­ka­da­šnju za­seb­nost bo­san­skog”, pa – su­šti­na je po­ru­ke – za­slu­že­na smrt Sr­bi­na ne bi ne­za­slu­že­no kat­kad sna­šla i Bo­šnja­ka.

Da Vas podsetimo:  Konačno dostupan potpuni prevod Zakonopravila Svetog Save

A da je pre­i­me­no­va­nje je­zi­ka po­če­sto pred­sta­vlja­lo sa­mo pre­la­znu fa­zu ka br­žoj al­ba­ni­za­ci­ji, ilu­stru­je sve­do­če­nje Ife­te Ja­ku­pi: „Đa­kov­ča­ni su naj­vi­še stra­da­li. Za­to što im je, pret­po­sta­vljam, sme­tao naš je­zik (…) Šef­ćet Ca­no­vić, uti­caj­ni član SDA na ni­vou Ko­so­va, uze­li ga i još se ni­šta ne zna o nje­go­voj sud­bi­ni (…) Na­stra­da­la je još jed­na Bo­šnja­ki­nja ko­ja ni­je zna­la al­ban­ski. Nju su li­kvi­di­ra­li. Tu­kli su Ali­ju Ko­lje­no­vi­ća na­kon ra­ta mi­sle­ći da je Sr­bin (…) Sme­ta­lo je svi­ma da se go­vo­ri na bo­san­skom upo­re­đu­ju­ći ga sa srp­skim. De­ša­va­lo se da na­stav­ni­ci pra­te đa­ke do ku­će. Dvi­je go­di­ne su dje­ca uči­la na ma­ter­njem. Sa­da ne­ma na­sta­ve na bo­san­skom. Uče­ni­ka ima, ali su se nji­ho­vi ro­di­te­lji opre­dje­li­li za na­sta­vu na al­ban­skom” (Alem, 24. ja­nu­ar 2004, br. 119).

U ta­kvim okol­no­sti­ma, Sr­bi su, na­šav­ši se iz­nim­no na uli­ci, pri­vre­me­no po­sta­ja­li ne­lin­gval­ni, ili su svo­ju na­ci­o­nal­nu pri­pad­nost skri­va­li upo­tre­bom ka­kvog dru­gog, naj­če­šće en­gle­skog je­zi­ka, na­rav­no, uko­li­ko su ovaj po­zna­va­li. No, ka­ko ni­šta ni­je bi­lo pre­pu­šte­no slu­ča­ju, i taj tu­đi je­zik ne­kad je bio od sla­be ko­ri­sti, kao u mo­men­tu jav­nog lin­čo­va­nja pro­fe­so­ra Pri­štin­skog uni­ver­zi­te­ta Dra­go­lju­ba Ba­ši­ća či­ji je iden­ti­tet, upr­kos bes­pre­kor­nom vla­da­nju en­gle­skim i po­ku­ša­ju da nji­me za­šti­ti vla­sti­ti ži­vot, na­ža­lost, ot­krio auto­mo­bil mar­ke „za­sta­va” u ko­jem se za­te­kao.

Da­na­šnju na­vod­nu je­zič­ku so­li­dar­nost po­je­di­nih al­ban­skih zva­nič­ni­ka ko­ju is­po­lja­va­ju u kon­tak­ti­ma sa srp­skim no­vi­na­ri­ma ni­je te­ško ob­ja­sni­ti; po­sao je u naj­ve­ćem oba­vljen i jav­no de­mon­stri­ra­na pri­vr­že­nost mul­ti­je­zič­no­sti sad već mo­že bi­ti od ko­ri­sti. Ovi od­lič­no zna­ju da je srp­ski je­zik, za­jed­no sa nje­go­vim ko­ri­sni­ci­ma te usta­no­va­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma – ško­la­ma, bi­bli­o­te­ka­ma, po­zo­ri­šti­ma, iz­da­vač­kim i in­for­ma­tiv­nim ku­ća­ma – svi­me što pod­u­pi­re pro­ces je­zič­kog raz­vo­ja, iz­u­zev de­la Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce, ne­po­vrat­no iz­gnan iz ko­smet­skih ur­ba­nih cen­ta­ra. Ti­me je, iz­me­đu sve­ga osta­log, li­šen mo­guć­no­sti da se is­ka­že u ne­čem što se zo­ve „je­zik gra­da” pa mno­gi do­ma­ći i stra­ni lin­gvi­sti ko­ji se ba­ve ovim fe­no­me­nom, ov­de sko­ro da ne bi ima­li ni­ka­kva po­sla. Ima li po­ra­zni­jeg po­da­tka od, na pri­mer, či­nje­ni­ce da ukup­no 46 odo­ni­ma (na­zi­va uli­ca i tr­go­va) u se­ver­nom de­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce pred­sta­vlja­ju sve što je osta­lo od srp­sko­je­zič­ke ur­ba­no­ni­mi­je ove vr­ste na pro­sto­ru Ko­so­va i Me­to­hi­je?

Da Vas podsetimo:  Studenti Filozofskog fakulteta: Nije filozofski ćutati – nije srpski uvrede i izdaju trpeti

Dr Mi­tra Re­ljić, Pro­fe­sor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini, 25.10.2015. Kosovska Mitrovica

Pravoslavni nastavnik

1 KOMENTAR

  1. Da li naslov implicira da su Srbi konji? Sigurno je da ima dodirnih tacaka, recimo sto bez dobrog razloga uvek pustamo neku rdju da nas zauzdava i jase. O konjima, naravno, sve najbolje, ali ne ceka nas svetla buducnost ako ne uspemo da prevazidjemo konjski pogled na svet. Sto se tice „nepovratno izgnan“ sa Kosmeta, ne bih bio brz da projektujem buducnonost na osnovu dogadjanja u protekle dve-tri decenje. Ako ista, uci nas da stvari mogu vrlo brzo da se promene.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime