Srpski mazohizam ili velikodušnost

0
949

srb-ayilanti-bogovadja_620x0

Da li Srbi uopšte dobro razumeju svet u kome žive? Da li su oni uopšte svesni pred kakvom se katastrofom Srbija nalazi? Većina izgleda nije. Lepo je biti humanista i brinuti se o drugima, ali to može da bude tako sve do onog momenta u kome je vaš vlastiti opstanak ugrožen. U nastavku Koreni vam prenose jedan od brojnih članaka u kojima se srpsko društvo poziva da prihvati potencijalne islamske ratnike, odnosno sirijske, iračke, avganistanske i druge muslimanske „dezertere“ koji planski naseljavaju Srbiju. Prelazi se granica u kojoj se još može sprečiti da Srbija ne postane kalifat, to jeste, baza IDIL-a za dalji prodor u Evropu. Konačno, naivnost nije vrlina, niti se naivnošću čovek može spasiti od propasti.

DAN SA MIGRANTIMA: Gest OVE ŽENE objašnjava zašto je Srbija jedina prihvatila izbeglice

20345-dnevnopetar-markovic-580x0

Svakodnevna slika pored Glavne autobuske stanice u Beogradu, Foto: Petar Marković

Razmere migrantske krize sve su veće. U Srbiju svakodnevno pristiže hiljade izbeglica, najvećim delom iz Sirije, Avganistana, Pakistana i Irana, ali i drugih zemalja Bliskog istoka. Svi oni borave maksimum dva dana u srpskoj prestonici, a snalaze se, kako znaju i umeju, u parku kod Glavne autobuske stanice.

Dok nekim žiteljima Beograda oni smetaju, drugi se trude da im pomognu na sve moguće načine. Uslovi u kojima čekaju dalji „transport“ na ivici su izdržljivosti, a higijena na zabrinjavajućem nivou.

Ekipa portala Dnevno.rs je posetila je migrante koji su u utorak tokom dana boravili u našoj prestonici. Šetali smo između šatora posmatrajući nesrećne ljude i tražeći neko lice iole raspoloženo za razgovor. Mnogi nisu želeli da se slikaju, što su nam objasnili povicima „no photo“ i žustrim odmahivanjem ruku. Kada su videli da ne želimo da ih uznemiravamo, smirili su se, pa čak i sami prilazili da prozbore koju. Doduše, na pomešanom arapskom i engleskom, ali vapaje i reči tuge iste su na svakom jeziku. Svaki od njih ima svoju muku, svoje strahove, ali u jednom su ujedinjeni: žele samo mir i bolje sutra, jer to ne mogu da imaju u svojoj zemlji. I ne žele nikada više da čuju za rat.

Da Vas podsetimo:  Dnevnik Diane Budisavljević – vidi li se svetlost istine?

Jutros smo stigli vozom iz Đevđelije, a nadamo se da ćemo već večeras nastaviti dalje do Nemačke ili Austrije – počinje priču u ime tri porodice Muhamed (25) za Dnevno.rs.
Muhamed govori u ime tri porodice sa kojima je preko Turske, Grčke i Makedonije stigao u Srbiju. Put do Beograda, kaže, traje već četiri dana a mahom su putovali autobusom. Ipak, neke deonice mogle su se preći samo po mraku i kolima.
Na sve moguće načine se snalazimo, putujemo već četiri dana i svesni smo da nam tek predstoji najteži deo puta. Zabrinuti smo jer smo čuli da je loša situacija na granici sa Mađarskom i bojimo se da nas neće pustiti puste – priznaje Muhamed koji je ostavio porodicu i krenuo sa mlađim bratom u potragu za boljim životom.

Kaže da je u Srbiji naišao na dobre ljude koji su mu mnogo pomogli. I baš u tom trenutku, pored nas prolazi žena iz Beograda držeći pune kese hrane i garderobe, koju je namenila ženi iz Avganistana u poodmakloj trudnoći.

I sama sam izbeglica i razumem kako je ovim sirotim ljudima. Ovo nije prvi put da dolazim da im pomognem, ali sada sam namenski donela stvari za ovu dragu ženu koja ima troje dece i četvrto na putu. Donela sam joj hranu, čist veš, nekoliko majica, sredstva za ličnu higijenu, vitamine i igračke za decu – priča humana žena koja je potom povela tri dečaka za ruku do obližnje trafike da im kupi sladoled.
Najmlađima je osmeh jedino sredstvo komunikacije

Iako je u Beogradu pakleno vruće, zatekli smo nasmejane razigrane dečake kako šutiraju pohabanu fudbalsku loptu, koju su od nekoga dobili na poklon. Oni loše barataju engleskim jezikom, ali osmeh im je glavno sredstvo za komunikaciju – a on je isti na svim jezicima!

Da Vas podsetimo:  Konačno dostupan potpuni prevod Zakonopravila Svetog Save

Razdraganu dečiju igru i osmehe prekinuo je dolazak cisterne Gradske čistoće, pa su tu priliku neki iskoristili da se okupaju, popiju vodu i natoče malo u svoje flaše, a najmlađima je i ovo bio poziv za igru, pa su iskoristili momenat da se bezbrižno prskaju vodom i na taj način osveže. I uspeli su, bar na nekoliko minuta, da okupiraju pažnju većine ljudi iz parka koji su ih posmatrali sa osmesima. A svima njima osmeh trenutno možda najviše treba.

Odlazeći od parka prepunog ljudi, nije se moglo otrgnuti misli da je život pravo čudo, i da zaista ne možemo da znamo šta nas čeka sutra. Ovi ljudi, među kojima ima mahom visoko obrazovanih – profesora, naučnika, pravnika i ekonomista, ali i onih sa nižim obrazovanjem, samo su imali tu nesreću da se rode na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Mislite o tome sledeći put kada prođete pored Autobuske stanice, ili kada pomislite da ne bi trebalo da budu tu…

Dnevno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime