Srpski sokoli u Podgorici

0
964

 

sokoliGrupa čeških sokola je posle sleta u Zagrebu 1906. došla u Crnu Goru. Na Cetinju su 24. avgusta 1906. na Obilića polјani izvodili sokolske vježbe. Pred dvorcem kneza Nikole 300 čeških sokola održalo je javni čas. Posle vežbe svi češki sokoli su zajedno sa stanovništvom Cetinja pred poslanstvom Rusije pevali slovensku himnu “Hej Sloveni”. U oficirskoj školi uvedene su sokolske vežbe. Češki gimnastički savet poslao je u Crnu Goru mladog prednjaka Vilјema Kukeca, Slovenca, koji je održao dva kursa za oficire učeći ih sokolskim vežbama. Osnovano je sokolsko društvo „Cetinjski soko” 1906. Praški prednjak Vilјem Kukec došao je na Cetinje i organizovao tečajeve za prednjake za vojsku i za članove Cetinjskog sokola. U bašti kneževe palate održana je septembra 1907. Javna vežba. Za uspeh vežbe Kukec je odlikovan Danilovim ordenom. Osnovana su sokolska društva u Podgorici, Nikšiću, Baru, Beranama…. (1)

Sokolsko društvo u Podgorici osnovano je 1907.(2) Po Statutu društvo je radilo na telesnom, umnom i moralnom vaspitanju svojih članova u narodnom duhu. Takođe je preko gimnastike i viteških igara radilo na očuvanju u mladih Crnogoraca viteškog duha njihovih junačkih predaka. Vežbalo je 120 članova Dušanovih Sokolova. Sokolsko društvo „Dušan Silni“ iz Podgorice je u pismu Srpskom Sokolu u Geri molilo za pomoć : „Molimo vas, draga braćo, da naše društvo preporučite svima Srbima, na prvom mjestu onima iz Crne Gore, da nas po mogućnosti pomognu kojim prilogom ili stupanjem u članstvo“. (3)

List “Soko” iz Nјujorka preneo je vest srpskih listova da je policijska vlast u Podgorici zabranila dalјe delovanje Srpskog sokola, navodeći samo toliko : “tako hoće viša vlast”. (4) Sokoli iz Crne Gore učestvovali su na sletu u Pragu 1912. Prvi javni čas sa vežbanjem Srpskih sokola održan je na Vidovdan 1914. na Cetinju. (5) Rad sokolskog društva u Podgorici obnovio je 1920. dr. Nikola Škerović, sa brojnim prijatelјima sokolstva. (6)

Posle Prvog svetskog rata obnovlјeno je delovanje sokolskih društava na Cetinju i Podgorici. Društva su radila u okviru Sokolske Župe Mostar sve do osnivanja Sokolske župe Nјegoš. Delegati Sokolske župe Mostar obišli su 1926. Crnu Goru. Iz Cetinja delegati su otputovali u Podgoricu na okružni slet. Na ulasku u Podgoricu kod Vezirovog mosta pozdravio ih je dr. Škerović. Doček u Podgorici bio je sličan dočeku na Cetinju. Svečana povorka na čelu sa župskom zastavom, zastavama kulturnih društava iz Podgorice, zatim društava iz Cetinja, Mostara, Podgorice, Danilovgrada i Nikšića uz mnogobrojno građanstvo krenula je glavnim, a zatim sporednim ulicama Podgorice pred opštinski dom gde ih je pozdravio predsednik N. Šćepović. (7) Sokolski slet Zetskog okruga počeo je 3.5.1926. u 15 sati. Za uspeh sleta bio je zaslužan okružni načelnik Frano Žic, načelnik cetinjskog društva. U veče je održana akademija u bašći Oficirskog doma. (8)

Da Vas podsetimo:  Srbija je na drugom mestu po broju smrtnih slučajeva od karcinoma dojke

U Opštinskoj Vijećnici u Herceg Novom 3. marta 1928. delegati svih društava Zetske Oblasti, doneli su odluku, da predlože župskoj skupštini, osnivanje „Nјegoševe“ župe. Na župskoj skupštini 4. marta 1928. uvažen je predlog. U Kotoru 22.aprila 1928. konstituisala se župska uprava : starosta Gavro Milošević, podstarosta Jovo Sekulović, Juraj Zgorelec, dr. Kralјević, tajnik inžinjer Bouček Vojta, blagajnik Filip Martinović, prosvetar Zagarčanin, odbornici: general Todorčević, dr. Petar Popović, Savo Marinović, Mihailo Bajić, Jovo Petković, načelnik Kovač i načelnica Mozetićeva, zamenici Ligutić i Vicković. Krajem juna 1928. crnogorska društva su zajedno sa društvima iz Boke Kotorske, osnovala rešenjem župske skupštine svoju župu „Nјegoš“. Župa je 1928. proslavila u svim mestima desetogodišnjicu ujedinjenja. Prvi slet župe „Nјegoš“ održan je juna 1929. u Kotoru. (9)

soko1Sokolsko društvo Tivat priredilo je za učesnike sokolskog tečaja župe Cetinje izlet u Dubrovnik 21. avgusta 1932. brodom Morava. Bilo je oko 200 sokola na brodu. Tečajci su želeli da svrate u Cavtat zbog Račićevog mauzoleja, ali su zbog vremena morali odustati od posete Cavtatu. U Dubrovniku masa naroda i sokola slegli su se na obalu da dočekaju sokole iz Tivta. S obale su se uputili u sokolanu. Do podne goste iz Tivta su dubrovački sokoli vodili u obilazak grada. Pregledali su muzej, veći broj crkava, državne škole, kralјevski dvorac, gde su se slikali i sokolanu. Za tečajnike je bio serviran u restoranu obed i večera. Posle podne bio je izlet na Lokrum, gde su ostali na kupanju. Povratili su se u Dubrovnik gde su nastavili posećivanje njegovih znamenitosti. Brodom su se vratili u Tivat. Tečajci sa Cetinja, iz Budve, Podgorice, Andrijevice, Bara, Plava, Novog Pazara, Kosovske Mitrovice, Berana i Boke bili su očarani lepotama Dubrovnika i okoline i želeli su da još jednom posete Dubrovnik. (10)

Starešina Sokolskog društva u Podgorici 1934. bio je dr. Nikola Škerović, prvi zamenik bio je Nešo Šćepović, drugi zamenik Linus Dekaneva, sekretar Ilija Popović, blagajnik Branko Lainović, načelnik Cano Galičić, zamenik Ananija Nenezić, načelnica Olga Marčetić, prva zamenica Darinka Spahić, druga zamenica Olga Šošić, prosvetar Niko Marčetić, lekar dr. Bulajić, dr. Radivojević. Članovi uprave bili su Mitro Nenezić, Predrag Mijović, Ananije Žarić, Stevan Mišolić, Špiro Kapuci, Jako Lainović, Smajo Bibezić, Ilija Pejanović, Buto Pokrklić, Milovan Vuković, Mitro Pavićević. Zamenici su bili Todor Ostrolučanin, Đorđija Bogićević, Aleksa Klikovac, Miloš Ulić, Aleksa Ivanović, Ilija Vujović i Ljubomir Mijović. Revizori su bili Srdan Marković, Mustafa Abdomerović i Ilija Vukčević. U Sudu časti bili su Vukašin Vukašinović, Ahmet Đečević, Mileta Popović, Nikola Terzić i Milisav Milačić. (11)

Da Vas podsetimo:  Stop - otimanju penzija

Sedište I okružja Župe Cetinje bilo je u Podgorici. Okružje je imalo 8 društava i 56 četa. U sastavu okružja bila su sokolska društva Podgorica, Cetinje, Danilovgrad, Nikšić, Šavnik, Ulcinj, Budva i Bar. Načelnik okruga bio je Ananije Žarić a načelnica Đorđina Škerović. Sokolsko društvo u Podgorici živelo je u najtežim prilikama u župi. Društvo je imalo 468 vežbača i vežbačica i 11 seoskih četa. U avgustu 1935. društvo je održalo jednomesečni prednjački tečaj sa 21 slušaocem. Po završenom tečaju polagani su prednjački ispiti. Ispit je položilo 3 prednjaka. Sokolsko društvo Podgorica imalo je 1936. 6 prednjaka sa položenim društvenim ispitom, 4 prednjačka pomoćnika, 2 prednjačke pomoćnice. Društvo je priredilo 1936. javni društveni čas i 5 akademija : 4 akademije u Podgorici i 1 u Nikšiću. Učestvovalo je na sletu u Subotici sa 25 vežbača. Sokoli u Podgorici priredili su 3 izleta sa svojim članovima 1936. Održali su 2 konferencije sa četama i 3 sastanka četa. Održan je prednjački tečaj za 11 učesnika. Zahvalјujući Polјoprivrednom odelјenju Banske uprave iz voćnog rasadnika u Podgorici četama je podelјeno voćnih sadnica : 60 jabuka, 70 krušaka, 60 šlјiva, 10 trešanja, 60 oraha i 60 kajsija. Iz rasadnika u Nikšiću : 70 jabuka, 20 krušaka, 70 šlјiva i 10 trešanja. Iz rasadnika u Danilovgradu : 55 jabuka, 80 krušaka, 30 šlјiva, 30 trešanja, 10 višanja i 50 oraha. Jedna od četa koja je dobila sadnice bila je Srpska iz društva Podgorica. (12)

sokoSokolsko društvo u Podgorici je na Đurđevdan 1937. izvršilo osvećenje svoje zastave i polaganje kamena temelјca za svoj sokolski dom. Zastavu je darovao član društva Božo S. Rogošić, kafedžija iz Podgorice, koji je istovremeno kumovao zastavi. Ujutro je izvršena smotra sokola u sokolani, kojoj su prisustvovali delegati Sokolske župe Cetinje. Nakon smotre sokoli su na čelu sa sokolskom muzikom pošli iz sokola ne povorci do ulice Marka Milјanova gde je trebao da se podigne sokolski dom. Pre početka svečanosti govorio je starešina društva dr. Nikola Škerović. Potom je muzika svirala himnu i izvršeno je polaganje kamena temelјca sokolskom domu. Obavlјen je crkveni obred. Govorio je dr. Škerović. Darovatelј i kum zastave Božo Rogošić razvio je zastavu uz prigodan patriotski govor. U podne je gostima priređen ručak u hotelu “Imperijal”. Posle podne održana je javna vežba, a uveče sokolska akademija. (13)

Proslava 25-godišnjice oslobođenja Stare Srbije juna 1937. počela je sokolskim V pokrajinski sletom u Skoplјu. U Narodnom pozorištu održana je svečana sokolska akademija. Na akademiji tačku „Nјegošev spomenik” od Miloševića izvelo je 9 članova i članica društva Podgorica. (14)

U Podgorici je na Dan Ujedinjenja 1939. osvećen sokolski dom. Brojni sokoli i ostali građani su posle blagodarenja u sabornoj crkvi, pošli do novog doma. Tu je izvršen defile i pozdrav članstvu pred generalom J. Pribićem, izaslanikom kralјa Petra. Zatim je govorio sokolski i nacionalni radnik dr. Nikola Škerović. U ime bana Zetske banovine govorio je Bošković, u ime župe Cetinje starešina Gavro Milošević. Govorili su još Ljumović i predsednik opštine Begović. Hor pevačkog društva “Branko” otpevao je “Hej Sloveni” … .Svečanosti su nastavlјene posle podne, izvođenjem predviđenog programa pred brojnim gledaocima. Uveče je održan svečani skup članstva i građanstva. Dr. Nikola Škerović govorio je o značenju Prvog decembra kao i osvećenju sokolskog doma koji je podignut u okviru Petrove petolјetnice. Svečanosti su završene manifestacijama za kralјa i Jugoslaviju. (15)

Da Vas podsetimo:  Zašto građani Srbije najviše vole da letuju u Grčkoj?

Posle Aprilskog rata 1941. okupatori su zabranili rad sokolskih društava. Sokoli su prešli u ilegalu. Posle Drugog svetskog rata nove vlasti su umesto sokola osnovale Savez za telesno vaspitanje Partizan. Posle uvođenja višestranačja pokušano je obnovlјanje rada Srpskog sokola u Podgorici.

Saša Nedelјković,
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

________________

Napomene:

1. Br. Gavro Milošević, starešina Cetinjske župe, „Sokolska župa Cetinje”, „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 98, 99; Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007, str. 47; Dragan Klarić, “Sokolstvo u Budvi i Paštrovićima”, Paštrovski Almanah I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 385;
2. „Osvećenje doma u Podgorici”, „Sokolski glasnik”, ,Beograd, 7 decembar 1939, br. 49, str. 5;
3. L. I. Brkić, „Srpskom Sokolu“, „Soko-list srpskih sokolova u Americi“,Nјujork, 1. Jun 1912, br. 6, str. 88–89;
4. „Ukidanje Srpskog Sokola u Crnoj Goru”, „Soko-list srpskih sokolova u Americi“, Nјujork, 1 avgusta 1912, br. 7 i 8, str. 117;
5. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007, str. 47;
6. „Osvećenje doma u Podgorici”, „Sokolski glasnik”, ,Beograd, 7 decembar 1939, br. 49, str. 5;
7. Dr. P. Mandić, „Iz Sokolske župe Alekse Šantića – Mostar”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 1. septembar 1926, br. 15-16, str. 157-160;
8. Dr. P. Mandić, „Iz Sokolske župe Alekse Šantića – Mostar”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 15. septembar 1926, br. 17, str. 175, 176;
9. „Župa Cetinje“, „Sokolski glasnik“, Ljublјana 1. jula 1929, br.13, str.11;
10. „Izlet Tivatskog Sokola i tečajnika u Dubrovnik”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 8 septembra 1932, br. 36, str. 4;
11. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd, 1934, str. XXIX;
12. „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 93, 101, 104, 111;
13. „Osvećenje zastave i polaganje kamena temelјca domu Sokolskog društva Podgorica”, „Sokolski glasnik”, ,Beograd, 15 maj 1937, br. 14, str. 4;
14. B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplјu jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 3, 7;
15. „Osvećenje doma u Podgorici”, „Sokolski glasnik”, ,Beograd, 7 decembar 1939, br. 49, str. 5;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime