Srpsko autokasapljenje

0
1631
Foto: pixabay

Kogod čita ovaj blog zna da ovo piše jedna baba. U sedmoj deceniji, da. I svašta zna, jer su je godine učile šamarima i zagrljajima, pa i da nije htela, morala je da pamti. Dakle, svašta zna… Pa i o sportu. Ali baba nije selektorka. Ne. To je nepristojno biti umesto zvanično izabranog, ma kakav da je. Prosto je to stvar otmene pristojnosti. Ali…. Baba zna samo ono što vidi. A vidi i ono što ne treba da vidi. I, normalno, ne vidi ono što treba da vidi, da udene konac u iglu, na primer. A pojave vidi kao da joj je isključen ton. Gleda. Prosto samo gleda. I onda tu sliku provuče kroz svoj starački, iskustvom oblikovan, misaoni aparat. pa, kad to obavi, stane ispred televizora i sve u lice kaže nemačkom sudiji Feliksu Brihu, koji je sudio na utalmici Srbija – Švajcarska.

Her Brihu, jeste Vi doktor prava, ali ne znate da je Patrijarh Pavle rekao
da je moral iznad zakona i zato, mislim, grešite. A i ne znate pesmu „Nije mala, nije mala…“, a mi svi znamo.

U stvari… Neću da pišem o nemačkom sudiji. Uklapa se, čini mi se, u partizanske filmove… A „Otpisanih“ više nema, pa nema ko da se vrati. Mislim na našu pamet koja je otišla u tu istu Nemačku, Švajcarsku… I kad ovde nema stava, može Feliks da ti radi šta hoće. On me ne interesuje. Mi me interesuje. Mi!

Čitala sam komentare pre utalmice sa Švajcarskom kad je Krstajić odlučio da Ljajića ostavi na klupi, a da utakmicu započne Filip Kostić. To šta je narod govorio o Kostiću, to je bilo razapinjanje na krst kakvo savremeni svet još nije video. I svi ti komentari su puštani! Kao da to nije bilo psihičko ubistvo mladog čoveka. Pa on, bre, da je streljao narod u rodnom Kragujevcu, kao što su Nemci, manje bi ga pljuvali, kao što su manje pljuvali ovog Nemca Feliksa, ovog doktora prava… Kako je moguće da bilo koji portal pusti takve komentare?!!! Kao, nema psovke, pa onda može, udri… Čovek nije važan, važno je da se čita. Pa, bre, prostaci znaju za vudu lutke! Znaju da kad toj lutkici zabiješ iglu kobojagi u predelu stomaka, neko čaaaak tamo  dobije proliv. Nas su vekovima prvo pričom urnisali. Snimani su filmovi o „zlim Srbima“, neprijatelji su ubijali svoje, da bi ih poturali nama… A pre i posle – udri „bandu“ rečima! Nema zla koji nam „Veliki“ nisu pripisivali. A mi? Ranije, prekrstiš se, pljuneš u ruke i kažeš „E, pa da ti… Sa` ću da ti pokažem. Sa`š da vidiš, sunce ti krvovao! Kome ti to?!“. E, sad smo ih mi zamenili, mi pljujemo u vis na sve, a na Boga posebno, te nam se vraća na lice. Kako je mogao, posle svega toga, da igra Filip Kostić?! Da leti i lebdi po terenu?!

Da Vas podsetimo:  Otkrivamo gde se danas nalaze najveće srpske dragocenosti!

Filipe, dušice, Bog ti je dao talenat, a ne ovi pljuvači. Ne zaboravi to!

A čitam i sledeće; ESPN i  portal „whoscored.com“ proglasili su Kostića za najboljeg svetskog igrača u maju mesecu i bio je ispred Ronalda i Mesija! Spasao Štutgart od ispadanja iz Bundes lige. Pa, da l` smi mi onda normalni?!

Sledeće pljuvanje, ali kao da su dovožene cisterne, bilo je posle utakmice sa Švajcarskom. Kao, mi nevaljamo, pa nam je kriv sudija. Kao, igrali smo samo u prvih nekoliko minuta.  Alo, ljudi, a u kom minutu je sudija podelio žute kartone našima?! I kako se osećaju najbolji, ili da kažem odlični igrači, kad budu kažnjeni na početku utakmice? Šta kažnjeni igrač može da misli? On ne sme da se opusti i da igra u punoj snazi i pameti, jer ne zna šta će sudija da mu radi. A ako ga još i izbaci iz igre, ostaće tim bez jednog igrača. I kažnjeni se  umiri. A onda utihnu i ostali. Tako je sudija umrtvio igru srpske reprezentacije. Tako! Tako se to radi. Nisu igrači bez kondicije, pa da ne mogu da trče. Pa ne igraju na nekom našem poljančetu. Igraju po svetu. Ali, to što smo mi pričali i pisali o njima, to ni jedan narod na svetu ne radi sebi i svome. Sećam se da mi jednom jedan Šiptar iz Makedonije pre jedno 40-45 godina rekao: „Vi ste nesložni kao narod. Kad u naše selo dođe policija – niko ništa ne zna.“Jesi vido tog? Nisum! Nisi?! A be, nisum!“. A vi ovde sami trčite da prijavite svog“.  I od Šiptara možeš da učiš, ako si pametan.

I onda kruna svega – držanje Mitrovića i dosuđivanje faula njemu!
Ne vidi baba dobro… Je l` ovo dupla slika kad je Mitrović napravio faul ili…?

Da Vas podsetimo:  Deca sutrašnjice – generacijski jaz

I onda još jedan gol. „Ako!“, povikaše Srbi odavde, a Švajcarci staviše krst na grudi, pa nam se još i rugaju. Je… Onda pročitaš kako žena iz vlade naziva orlove na grbovima – ptičurinama… Kad vidim koliko smo prolupali, zadovoljna sam sobom, Bože me `prosti… A onda videh i ovo. Ne znam da li je tačno, ali što samo ja da gledam…?
U krajnjoj liniji, više me ne brine kako je stvarno bilo. Prošlost je prošlost. Ali kakva nam je budućnost? Hoće li ovo i nama da se desi posle posete migrana? Da klepećemo na grudima, zaboravljajući da nam je to krst? Toliko su nam iskasapili duh, da je malo šansi da nam je išta ostalo od zdrave pameti.

Ali, ako je, pak, i ovo što dole sledi istina, onda mi već ne postojimo. I onda, tako mrtvi, ubijamo pljuvanjem žive koji nas predstavljaju…

Ne bih htela da budem bezobrazna, ali samo u ovakvoj kulturi i Milena Dragićević-Šešić može da postane akademik. Možda vam ovo sad ne znači ništa, ali mi verujte da je to sve jedan jedini i jedinstveni paket-aranžman rada na srpskom autokasapljenju.

Perla

blogfrket.blogspot.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime