Srpsko selo sa „Putinovom crkvom“ čeka ruskog predsednika

0
685

Meštani Banstola kod Inđije uputili su poziv i molbu predsedniku Srbije Aleksandru Vučić da zajedno sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom poseti to naselje prilikom njegove zvanične posete Srbiji u januaru.

Malo ko od meštana veruje da će Putin zaista i doći u Banstol, ali kako za Tanjug navodi inicijator izgradnje i član Odbora za gradnju crkve Branko Simonović, smatraju da u ovom trenutku ne postoji mesto sa većom simbolikom u Srbiji gde bi trebalo dočekati Putina.

U Banstolu se, inače, gradi Hram Blage Marije, koji je posvećen srpskim žrtvama ratova devedesetih, prvenstveno žrtvama hrvatske akcije „Oluja“, u naselju poznat kao „Putinova crkva“.

„To je prva crkva koju Srbi prave po uzoru na neku rusku crkvu i predstavlja vertikalu srpsko-ruskih odnosa, od Romanova pa danas do Putina, kojeg mi očekujemo“, kaže Simonović i dodaje da je njihov poziv ujedno i poruka ruskom predsedniku da je dobrodošao u Srbiju, kao i to da li će do te posete doći najvećim delom zavisi od njegovog domaćina — predsednika Vučića.

„Da li će predsednik Putin doći ili ne, to u ovom trenutku zavisi od našeg predsednika Aleksandra Vučića, kojem smo uputili molbu da u protokol posete predsednika Putina predvidi i obilazak ovog mesta. Ne zato što nezvanično u narodu hram koji se gradi nosi Putinovo ime, nego zato što je to hram u kojem će biti ispisana imena svih žrtava ’Oluje‘ i koji će simbolično predstavljati spomenik rušenja jedne države i stradanja ne samo našeg naroda, nego mnogo ljudi na ovom prostoru“, kaže Simonović.

Dolazak dvojice predsednika u Banstol značio bi mnogo za meštane i samo naselje, navodi Simonović i objašnjava da su većinom meštani tog naselja prognanici — deca „Oluje“, a da ih i nakon 23 godine i dalje tretiraju kao „vikendaše“.

„Nekada je ovo bilo vikend-naselje, ali nakon ’Oluje‘ postalo je avetinjsko naselje i prognani su kupovali vikendice za male pare i nastanili se. Prema zvaničnim procenama, ovde živi negde oko 3.000 ljudi. Tu živimo, nismo ’vikendaši‘. Ovo mesto je odlično i za turizam“, kaže Simonović.

Da Vas podsetimo:  Veliki povratak zadruga u Srbiju - mogu li one oživeti selo

Dodaje da bi dolazak dvojice predsednika značio i u tom smislu što bi na taj način bila odata počast žrtvama, kao i da bi to mesto oživelo uz pomoć te posete.

Otac Siniša Hrvačević, sveštenik u Banstolu, kaže za Tanjug da bi bili radosni i da bi im veliku čast predstavljala poseta predsednika Putina, kao što takva poseta predstavlja čast i za celu Srbiju i Evropu.

„Bila bi čast za ovo naše malo naselje i to bi dalo na značaju mnogo i mi se nadamo da će ovo postati jedan krajiški centar za sve Srba iz celog sveta, jer su oni donatori i ktitori ovog hrama. Ne bismo se bunili ni kada bi predsednik Putin bio jedan od njih, to bi bila velika čast za hram, za našu eparhiju i parohiju i to bi nas sve radovalo“, kazao je otac Hrvačević.

Naveo je da jedan hram može biti samo hram Srpske pravoslavne crkve i Božiji, te da je razlog za to što je narod prozvao Hram Blage Marije „Putinovom crkvom“, volja naroda da daje određene epitete koje vole.

Osim što se gradi po uzoru na rusku crkvu Svetog Nikolaja iz Sofije, to što je narod prozvao „Putinovom crkvom“, kaže otac Hrvačević, ima veze i sa vezama sa ruskim narodom.

„Mi smo uvek bili bratski narod i pre nego što je Putin postao predsednik, još za vreme Oktobarske revolucije, mnogi ugledni Rusi nastanili su se u predelu Srema, Sremskih Karlovaca, gde je osnovana i zagranična ruska crkva i tu su znatno pomogli i našem monaštvu i kulturi i privredi… tako da mi ostajemo bratski narod i to niko ne može da ospori“, navodi otac Siniša.

Simonović je objasnio da je Hram Blage Marije u narodu poznat kao „Putinova crkva“, jer je Putin, kaže, najveći pravoslavni brend.

Da Vas podsetimo:  Vučiću nedamote

Putin je simbol nove Rusije, novog vremena, mislimo da jači brend nismo mogli naći. Nadamo se da nam neće zameriti što smo samovoljno upotrebili njegovo ime, ali i njemu može biti na ponos”, navodi Simonović.

Ideja za izgradnju crkve na Banstolu javila se pre tri godine, u godini kada je obeležavano 20 godina od akcije „Oluja“, ispričao je Simonović i dodao da su krenuli od ideje da naprave simbol naselja, koji će biti posvećen žrtvama.

Kako je ispričao, prva zamisao je bila da to bude drvena crkva — crkva brvnara, koja bi bila crkva optužnica, odnosno koja će optuživati za zločin u kojem je stradalo oko 2.000 ljudi.

„Došli smo na ideju da zatražimo pomoć od ruske Ambasade i poslali smo im pismo u kojem smo zamolili za građu, a ideju za to nam je dalo što je projekat te crkve bio po uzoru na crkve brvnare iz Rusije“, kaže Simonović i dodaje da je ta ideja doživela nakon toga evoluciju, te da je vladika Vasilije želeo da se napravi pravi hram, ozbiljniji nego što je brvnara.

„Dao nam je katalog da izaberemo po kojoj ruskoj crkvi ćemo praviti ovu crkvu. U katalogu je bila i Crkva Svetog Nikolaja iz Sofije, kojoj je zvona lično darivao Nikolaj Drugi Romanov i mi smo se svi složili da nam ta crkva bude uzor za ovu“, kaže Simonović.

Crkva u Banstolu se prostire na oko 200 kvadrata, a za razliku od crkve u Sofiji, neće imati kriptu.

„Crkva govori o stradanjima, ali i o prijateljstvu srpskog i ruskog naroda i o vezi koja traje vekovima i ovo bi mogao da predstavlja jedan novi temelj srpsko-ruskih odnosa”, zaključuje Simonović.

Izvor: sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime