Značajno se pisac i akademik Ljubomir Simović zapitao: „A, šta bismo s Kosovom i da nam ga vrate?!“
Vidite, poštovani gospodine Simoviću, i ostali koje ovo „pitanje“ toliko mori, mene, recimo, razdire- šta ćemo ako nam ga ne vrate?!
Šta to od Srbije ostaje, sve i da je tri puta ovolika, ako nam ne vrate tu šaku zemlje koja se raspe linijom života kada je stavite na dlan?
Razdire me još i više: šta ćemo ako nam ga ne vrate jer smo prestali da mu se nadamo, da ga volimo, da mu pevamo, da mu se zaklinjemo, da patimo za njim…ubeđeni da nam je bez tereta korak duži, lakši i brži koračajući u budućnost koja će nas jednom ustaviti i upitati: „A, ko ste vi?“
– Srbi- odgovorićemo ponosito!
– Ako ste Srbi gde vam je Kosovo i Metohija?!- pitaće budućnost.
– Pa, zbacili smo ga s pleća, usporavalo nas je, korak nam je bio spor i trom…- još ponosnije ćemo sasuti budućnosti u brke.
– A, znate li zašto vam je korak sada tako lak i brz, o, Srbi?!- budućnost će na to.
– Znamo, naravno da znamo, zato što…- pokušaćemo da odgovorimo, ali…
– Ne, ne znate! Da znate shvatili biste da vam je korak lak jer ste ništa, koprena, magla što je i goveče može rogovima il repom rasterati. Ništa ste jer usahnete ko rosa kad sunce grane da razbroji ljude… Ništa ste jer se rasplinete u pustahiji verujući da ste u večnosti! Ništa ste jer slavite dan kada vam nije vraćeno ono što je vaše, ono što ste; umesto da ponosito prizivate dane isceliteljske patnje za onim što je u bahatom nemanju kojim se zorite jedino imanje koje i ako nemate može biti jedino vaše! Tuđe zemaljsko imovanje njim ništavno je spram vašeg božanskog nemanja!
Dok god ga drugi imaju a vi istinski patite za njim- nije ničije do vaše…
– Ali, budućnosti…- brecnućemo se, naravno!
– Vidite, da išta znate- znali biste i to da ja nisam budućnost, već prošlost koja je ovim teškim i tromim koracima uvek za tri ispred vašeg brzog i lakog…
Znate, gospodine Simoviću, nije pitanje: šta ću sa srcem ako mi ga vrate?
Šta ću s dušom ako mi je vrate?
Šta ću s korenom ako mi ga vrate?
Šta ću s kolevkom ako mi je vrate?
Šta ću s grobom ako mi ga vrate?
Šta ću s kostima ako mi ih vrate?
Šta ću s plačem ako mi ga vrate?
Šta ću s osmehom ako mi ga vrate?
Šta ću s prvim udahom ako mi ga vrate?
Šta ću poslednjim izdisajem ako mi ga vrate?
Šta ću s patnjom ako mi je vrate?
Šta ću s nadom ako mi je vrate?
Šta ću s vekovima ako mi ih vrate?
Šta ću s kandilima ako mi slobodni zamirišu?
Šta ću za zvonima kad zaječe uz Prokletija ako ih čujem?
Šta ću s precima?
Šta s potomcima?
Šta s krštenjima?
Šta s opelima?
Šta sa suštinom?
Šta sa jevanđeljima ispisanim na kori zavetnih dudova?
Šta s Drimom, Ibrom, Sitnicom, Labom, Bistricama…ako me pozovu da ih se s vrela napijem?
Šta s verom?
Šta s neverom?
Šta sa sobom ako sam se pitao šta ću s Kosovom i Metohijom ako mi ga vrate?
Pitanje je, gospodine Simoviću: šta ćemo kada se čovek vrati u nas, a mi svikli da smo niko, bez ikoga i ičega svog?!
Šta da mu kažemo, gospodine akademiče, zašto smo se pitali šta ćemo ako nam u živote vrate ono vredno umiranja, da bi pokolenja imala za šta da žive, jer ako ne vaskrsavamo na Kosovu i Metohiji, ne hodamo ni ovuda…
Nije muka, gospodine Simoviću, imati svoju Golgotu, naprotiv, blagoslov je!
Muka je doveka nositi krst a nemati ga gde pobosti jer se zemlja vazda pretvori u blato, blato u vodu, voda u maglu, a magla u ono što i goveče repom očas otera…
Mihailo Medenica
dvaujedan.wordpress.com
Problem je sto komentatori Srbo i Dejan nit poznaju Simovicev knjizevni opus o Kosovu, nit su shvatili Simovicevo pitanje koje glasi :
„Nekoliko puta sam ponavljao jedno jednostavno pitanje: Ako bi vam SAD ili Evropska unija, ili bilo ko, vratili Kosovo, kako biste ga integrisali u Srbiju? Da li je ta integracija, posle svega što se desilo, moguća?“
Posteno bi bilo da Srbo i Dejan (pa i Mihailo Medenica) makar pokusaju da odgovore na ovo pitanje.
Šta nije jasno?
Kako srpsko integrisati u Srbiju?
Oteto integrisati u Srbiju?
Prosto.
Kome se ne sviđa širok mu je drum, ko i dalje misli da je oteto njegovo moraće da vrati i da odgovara za otimačinu.
Rat, ako treba i rat. Naši su preci ginuli za ovu Srbiju pa ćemo i mi. Ili smo mi postali tetke bez korena, iskorenjeni, kukavice i simovići?
https://zekaonica.blogspot.rs/2013/10/blog-post_23.html
evo odgovora.svoj posed,nemam šta da integrišem.naveo sam genezu razbijanja srpske države od 1945,po instrukcijama sovjetske kp,a po dogovorima kp u drezdenu.čak je mogao da se napravi presek stanja i da se kako tako podeli kosovo,za šta se bar zvanično zalagao ćosić,a po dogovoru sa lordom ovenom pošao u brisel,ali su ga udbaši po naređenju miloševića vratili sa aerodroma.pokušava da nešta uradi đinđić,sa namerom podele kosova,ali ga udbini kriminalci ubijaju.da li je ubijen zbog podele kosova ili zbog toga što je na tribini u mladenovcu rekao da će pustiti one koji su opljačkali srbiju da unesu pare a onda da im istraži poreklo novca,koje već decenijama i EU traži da se istraže sporne privatizacije,ne znam ali će i to izaći na videlo.činjenica je da je danas ista garnitura na vlasti iz vremena haosa,samo im fale tito i milošević,za kojima uporno kukaju kako im nedostaju.činjenica je da osim srpskih patriota,koje su komunisti nazivali pežorativno nacionalistički elementi,niko nije ustao da se pobuni,kada su tito i njegovi komunisti iz srbije,a i poltroni akademici,niko nije javno ustao da se pobuni.prema tome,ne branite poltrone.
da nisam nešta pogrešio pa mi komentar čeka odobrenje.
a gde je to simović bio i ostali davno pre,da misli i komentariše kosovo.uljuljkani u beogradizaciji.plašili se tita,njegovih komunista,kosovaca i udbaša.ma ko da napusti zajebanciju i da ide u zatvor,za šta,šta nas briga za kosovo.mi smo komunisti jugosloveni u srbiji,nismo mi zatucani vernici.kad su mogli krcun i ranković da nagrađuju janaćija što zapišava kosovske manastire i da ga nagrađuju,da pretvaraju dečane u partijsku školu,što bi se mi busali za kosovo.kad su komunisti u srbiji pevali,mi imamo tri naj veća sina,enver hodžu i staljina,onda i mi bolje da ćutimo,jer ovi što su pevali srpska se truba s kosova čuje su budale,koje su ovi jugosloveni komunisti,prebili i oterali na robiju.da nisu i za to krivi amerikanci,koje uzgred ne branim,svi oni gledaju svoj interes.
Bravo Medenica! Veoma dostojanstveno si odrzao lekciju i predavanje piscu i akademiku Ljubomiru Simoviću. Šta je briga gospodina Simovića šta će biti sa Kosovom (i Metohijom) i ako „nam ga vrate“ i ako nam ga ne vrate? Isto toliko je bio „zabrinut“ glumac B. Lečić oko tog istog Kosova dok je umišljao da „obnaša“ ulogu ministra kulture!…