Šta biste sa Crnom Gorom bez Srba?!

Šta biste sa Crnom Gorom bez Srba?!

Da, evo, svak do jednog ustane i pođe, šta biste…?
Da za Srbinom pođe kuća; za kućom, livada; za njom šuma; za šumom reka; uz reku pritoke… šta biste?
Pođe Srbin, pođe zemlja, krene koren, zakorači nebo, prenu se crkvišta, crkve, manastiri, grob dojavi grobu… šta biste?

Uprti Lovćen sve vekove minule i pođe za prahom svojega kamena…

Za Lovćenom pohita Durmitor, za njim Komovi, Bjelasica, vascela Morača, Sinjajevina, Pej, Ključ, Zeta, Crmnica, Korita Kučka…

Što će nahije do u zbegove, katuni, savradaci, guvna…
Što će more bez obala, valne bez hridi, barke u pusta korita…?

Šta biste sa Crnom Gorom kad pojure kose i otkosi, vodijeri i bilegije, srpovi i kosijeri, naviljci i plastovi…?

Kad svenu kruške divljake, lijeske, kad se loze okamene ko okovi, padnu maslinjaci po putevima ko zapreke…?

Kad putev pođu za Srbima?

Kojima ćete?!

Kad svak ponese ikonu što će vam od boja ostati da se razaberete u sivilu?

Kad ponesu pesme, suze, smeh, lelek, veru, sujeverje…

Kad odu Srbi a za njima i glas.

Ne o njima no njihov, što ćete s nemom pustahijom?
Vetrom što se ne čuje kad zaljulja bukve ko praporce; sunce pod kojim mrznete; vodom što beži niz dlanove; dlanove što uteknu s obraza, obraza koji nemate…

Što ćete s Crnom Gorom da, evo, ni jednog Srbina ne bude u njoj?

Što ćete kad će i vaše livade poći?

Grobovi!
Pragovi!
Korenje!

Kad vam se gusle ko suvarak prelome napola, jer kome da pevaju…?

Što ćete kad postojite ko opsena puka, laž da niste ono što jeste, laž da ste nešto što biti ne može…?

Biste li postojali da nestane Srba?

Kojim bi se to imenom odazvali, kojim Bogom pozdavljali, kojom krvlju zaklinjali, kojim licem prepoznali?

Znate li šta je Crnogorac?!
Nikad to vi biti nećete, nikada!

To je Srbin – graničar na razmeđi neba i zemlje!
Božji – posilni!
Ratnik i monah.

Crn od jada koji salomili nisu Srbina u njemu i gorostasan od vekovnog podvižništva!

Niste vi Crnogorci no gori crni da crnji ne možete biti!

I, što ćete na kraju da svi Srbi pođu iz Crne Gore?

Šta bi ostalo za Srbinom?

Nit zemlje, nit neba, nit imena crnogorskog.
Ništa do vi ni na čemu, bez ičega, bez ikoga.
Ništa do puka mržnja da poreknete da niste ono što jeste i jeste ono što biti ne možete.

Niti zemlje da zastanete, niti neba da se dohvatite… ničega do bezličja što će vas progoniti ko zveri!

Besno ćete kidati meso s kostiju ne poznajući da sebe rastržete.

Slavićete poraze jer pobede su sa Srbinom uzmakle.

Što biste sa Crnom Gorom bez Srbina kad je bez Srbina biti ne može…?

Mihailo Medenica
Izvor: in4s.net