Da se ne bi proveli kao bosi po trnju…
Zoran N. (1969) iz okoline Aranđelovca proveo se kao bos po trnju u pokušaju da kao moler i fasader zaradi u Nemačkoj. Zadržao se na gradilištu u Frankfurtu dva dana, a onda je izbačen na ulicu u njemu nepoznatom gradu.
Njegov brat od ujaka na internetu je video oglas kojim je nuđen posao i stupio u kontakt “sa nekim Nešom iz Novog Sada”. Zoran tog posrednika Nešu nije video, sve je organizovano telefonom, pa i putovanje kombijem od Srbije do Nemačke. Krenuli su 18. avgusta, a nakon tri dana obreli su se na gradilištu Frankfurtu.
– Kad su nas odveli na gradilište za šefa su nam postavili nekog Poljaka koji nas je sve vreme vređao najgorim nemačkim psovkama. Rekli su nam i da treba da školujemo na gradilištu od 1.000 kvadrata, a niko od nas nije bio tesar. To ne bi bio problem da su nas uveli u posao, ali niko nam ništa nije govorio. Nisu nas doveli da radimo posao za koji smo kvalifikovani, već su nam dali da prenosimo 20 tona cevi za skele sa jednog na drugo mesto i da čistimo gradilište – priča nam Zoran.
Prema njegovim rečima, glavni čovek za dovođenje radnika iz Srbije je “neki Ferhan rodom iz Novog Pazara”.
– On je valjda i vlasnik hostela Sej Sandžak u Majntalu gde smo bili smešteni, 20 kilometara od Frankfurta. Ne mogu da grešim dušu, smeštaj u trokrevetnim sobama je bio solidan. Sve drugo je smuti pa prospi. Otišli smo tamo da nas vređa nekakav šef Poljak. Tako smo se našli na ulici posle dva dana – nastavlja Zoran čija supruga povremeno uspe da dođe do nekog sezonskog posla u Srbiji, dok troje dece očekuju da im roditelji obezbede redovno školovanje i odrastanje bez materijalnih teskoba.
U ovoj nemiloj situaciji, koja se sve češće dešava radnicima iz Srbije, srećna okolnost po Zorana bila je što mu je otac godinama na radu u Nemačkoj. On je došao po njega, pa je Zoran još nekoliko dana proveo u Nemačkoj pre nego što se vratio u Srbiju.
Tu sreću nisu imala petorica Nišlija, koji su takođe izbačeni sa gradilišta i ostavljeni bez ičega na ulici.
– Čuo sam da su kasnije iz naše grupe još dva Srbina izbačena, mislim da su bili od Kraljeva. Neki su ostali, armirač Makedonac i kranista koji je morao da radi kao zidar – priseća se sagovornik “Vesti”, zamolivši nas da mu ne objavljujemo u potpunosti identitet.
Ne zato što se on plaši za sebe, kako kaže, već zato što ne želi da rizikuje bezbednost svoje porodice.
– Vidim ja da je to mafija, ali ja ih se ne plašim. Ali mogli bi da potplate neku narkomansku barabu da mi podmetne bombu u kuću – kaže Zoran.
Njegov primer dobar je nauk za sve one koji preko neproverenih agencija ili anonimnih pojedinaca, oglašenih na internetu, traže posao u inostranstvu. Njih je, nažalost, sve više, jer je u rođenoj zemlji sve teže naći posao od kojeg bi mogli da obezbede pristojnu egzistenciju za sebe i porodicu.
Naši zemljaci nastradali i u fabrici Samsunga: Radni logor u Slovačkoj
Nedavno je srpska javnost uznemirena svedočenjem novinara “Nedeljnika” koji je ispričao sopstveno iskustvo pečalbara u Slovačkoj. On je tretiranje sezonskih radnika iz Srbije u Samsungovoj fabrici uporedio sa radnim logorom. Čula su se i drugačija iskustva, ali je reagovalo i resorno ministarstvo u Slovačkoj. Ministar rada Jan Rihter je tada ustvrdio da su srpske radnike prevarile posredničke agencije. Na kraju je slovački parlament usvojio izmene Zakona o strancima kojima se ubrzava postupak izdavanja radnih dozvola. Takođe, radnici će u određenom vremenskom periodu moći da traže posao kada im istekne ugovor.
Bez zaštite i od uvreda
Zorana su najviše pogodile uvrede na nemačkom Poljaka Mareka.
– Od one da smo “čmarovi”, izvinite, ali samo ga citiram, pa do “obrijete mi zadnjicu”. Kada sam Poljaku rekao da razumem nemački, on je odmah zvao Ferhana i tražio da nas izbace. Tako smo se obreli na ulici – kaže Zoran.
Zoran bi tužio Poljaka samo kada bi bio siguran da slovenačko osiguranje koje su imali nije bilo falš. Posle ovakvog iskustva on više nije siguran da su imali uredne papire, pogotovu kada se priseti svojih ranijih odlazaka na rad u Nemačku, kada mu je u pasošu bila upisana radna dozvola na devet meseci.
– Ovog puta uveravali su nas da evropski propisi sada papirologiju za sezonske radnike regulišu drugačije i da nam je dovoljno slovenačko zdravstveno osiguranje za legalan rad – priča Zoran.
webtribune.rs
