Šta da čini Srbija da preživi moderno doba

0
526

Bez digitalizacije, sa papirologijom, pečatom, potpisom i slanjem kurira koji to raznosi, država će ostati u sredini prošlog veka. To više ne može da funkcioniše čak ni u jednoj maloj korporaciji na svetu.

Estonija sasvim sigurno nije zemlja koja bi prosečnom građaninu Srbije pala na pamet ako biste ga pitali: Sistem koje zemlje biste primenili kako biste jednostavnije plaćali račune, poručivali lekove ili podnosili razne zahteve?

Međutim, oko 1,3 miliona stanovnika te baltičke države mogu gotovo sve poslove sa državom obaviti putem interneta. Sa ličnom kartom i šifrom Estonci mogu glasati na izborima, podnositi zahteve i prijave ili potpisivati ugovore u nekoliko sekundi.

Zahvaljujući tome što su sistem digitalizacije doveli skoro do savršenstva, najveći deo glavnog grada Talina pokriven je besplatnim bežičnim internetom, službeni dokumenti mogu se potpisivati elektronskim potpisom, a recepti se kod lekara mogu naručiti SMS-om.

Srbija je od Estonije, na polju digitalizacije, daleko, ali otvaranje Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije svakako je dovodi mnogo bliže nego što je to bila pre gotovo deset godina, kada je kod nas počeo proces digitalizacije.

Mihailo Jovanović, direktor Vladine Kancelarije, za Sputnjik objašnjava šta će za Srbiju značiti stvaranje moderne elektronske uprave.

„To znači da država mora da pruža savremene usluge građanima i da oni moraju da budu u centru pažnje. Da mogu, u prvom trenutku, samo jednim dolaskom na šalter da završe sve usluge koje se tiču državne uprave i lokalne samouprave, a već u narednom koraku, što očekujemo dogodine, da to rade i bez šaltera, preko interneta. Želimo da omogućimo i usluge plaćanja putem Interneta, jer to stvara preduslov da građani ne moraju da odlaze na šalter već svoje usluge mogu da koriste preko portala elektronske uprave. Veoma je bitna i elektronska arhiva, da se celokupna razmena dokumenata računa i faktura u komunikaciji između građana i pravnih lica ili pravnih lica međusobno, obavlja elektronski“, kaže Jovanović.

Da Vas podsetimo:  Subvencije stranim investitorima, ili bajka o „šest evra zarade na jedan uloženi“

Da digitalizacija umnogome olakšava život običnim građanima ali i privrednim subjektima, tvrdi i Zdravko Janković, stručnjak za internet komunikacije i savetnik Evropske banke za obnovu i razvoj. Prema njegovim rečima, bez digitalizacije Srbija kao država ne zna ni koliko novca ima na računu niti za šta joj taj novac odlazi, jer ne može da se obavi dubinska kontrola državnih službi.

„Ako bismo državu zvali preduzećem, mi onda pričamo o preduzeću od nekoliko desetina hiljada zaposlenih, gde morate da izvršite kontrolu kako ti zaposleni funkcionišu, odnosno, da vam vraćaju povratne informacije da li su i kako rešili neki zadatak koji im je poveren. Sa dosadašnjom papirologijom, pečatom, potpisom i slanjem kurira koji to raznosi, to je stvarno sredina dvadesetog veka. To više ne može i ne funkcioniše ni u jednoj jedinoj, minimalnoj, korporaciji na svetu“, kategoričan je Janković.

On, međutim, dodaje da je Kancelarija samo vrh ledenog brega koji čeka Srbiju, koja, napominje, mora digitalno da se transformiše, ukoliko misli da opstane kao zajednica koja savremeno funkcioniše.

„Čini mi se da bez snažne političke podrške, plus velikih otvaranja investicija od strane same države, neće moći da se sprovede digitalizacija u onoj meri u kojoj je to neophodno. Pri tom ne mislim da oni treba da raspisuju tendere kako će se kupiti hardver za gomilu servera itd. To nije nužno. Nužno je da se pokrene ukupan razvoj rešenja koja su potrebna Srbiji da bi ona funkcionisala kao digitalno i savremeno društvo, a nijedno društvo koje se digitalizovalo nije to uradilo bez snažne podrške države“, napominje Janković.
Srbijo, svi u programere!

Prema rečima Mihaila Jovanovića, bivša Direkcija za elektronsku upravu ali i Sektor za informaciono-komunikacione tehnologije iz Uprave za zajedničke poslove republičkih organa našli su svoje mesto u novoj Kancelariji za IT i elektronsku upravu i to će, kako kaže, biti prvi ljudi koji će je i pokretati. Ali, ne samo oni.

Da Vas podsetimo:  Mir, pobeda, pomirenje ili čemu Srbiji služi Prvi rat

„Naša orijentacija će biti da na razne načine nađemo mesta za mlade stručnjake i inženjere. Želimo da napravimo čvrstu vezu i kontakt sa Univerzitetom, sa mladim stručnjacima koji su spremni da se dokazuju na novim projektima i žele da razvijaju elektronske uprave za Vladu republike Srbije. Mislimo da ako ponudimo dobre radne uslove, dobre reference i mogućnost da se učestvuje u velikim projektima, sigurni smo da će se mladi stručnjaci sa Univerziteta opredeliti da makar neki period rade na tim projektima. Stvorićemo takav ambijent da privučemo mlade stručnjake da ostanu u zemlji i da učestvuju u razvoju elektronske uprave“, poručuje Jovanović.

Da u mladim srpskim stručnjacima leži veliki potencijal smatra i Zdravko Janković. Kako kaže, kada pričamo o digitalizaciji, zaboravljamo da je veći deo digitalizacije u stvari softver, odnosno proizvodnja — ljudski rad, a manji deo je hardver, odnosno mašine.

„Mi još uvek imamo ljude, nismo baš sve izgubili i poslali u Ameriku i na Zapad, a možda neke možemo i da vratimo. Za to je potrebna volja, za to su potrebna sredstva, i za to je potrebno da se tim ljudima ostavi sloboda da nešto samostalno, kreativno proizvedu, što će država i društvo da koriste, a ne da se gura u stranu. Hajde da sednemo i da radimo ono što možemo — da podržimo tu decu, da se razvuku optički kablovi po Srbiji, da imamo internet na „dobrar dan“ od 100 megabita u sekundi, da idemo na to da smo pokriveni. Nismo mi toliko veliki da to ne bismo mogli da ispoštujemo“, ističe Janković.

Da bi se Srbija digitalizovala, kaže direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu, mora se brzo raditi i na zakonskoj regulativi.

Da Vas podsetimo:  Tužan dan za Kuršumliju!?

„Narednih dana očekujemo da Vlada Srbije usvoji Zakon o elektronskom poslovanju i Zakon o elektronskoj upravi, koji će nam omogućiti da građani koriste usluge elektronske uprave ne samo putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata, nego i putem mobilnog telefona ili interneta, što će značajno povećati broj građana koji mogu da koriste te usluge. Želimo brze rezultate i neke ćemo videti već u naredna dva do tri meseca, a sigurno je potrebno dve do tri godine da bismo u potpunosti povezali sve registre i postigli rezultate koje želimo“, zakljujuče Jovanović za Sputnjik.

Sandra Čerin

www.rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime