Šta fali Srbiji da bi bila Evropa – iz ugla gastarbajtera

5
1849
Beograd Foto: Mitar Mitrović / Noizz.rs

„Lako je njima, oni nisu mi“, ili „sunce tuđeg neba ne greje kao ovo ovde“… Čujem često kao odgovor kad se nekome od „velikih“ srpskih patriota pomene da biste otišli preko. Napisaše se hiljade romana i tekstova o odlivima mozgova, i mi tu ne možemo ništa da učinimo osim da se pomirimo i pitamo šta nam to nedostaje da bismo ličili na civilizovanu evropsku zemlju?

Pošto su takva pitanja postavljana prolaznicima širom Srbije, ili u nekim anketama, nas je zanimalo šta imaju da kažu ljudi koji su otišli trbuhom za kruhom i raštrkali se po celoj Evropi.

„Prvo: uslovi rada i plate, drugo: bezbednost i treće: razvoj“, priča mi 31-godišnja Danijela koja radi kao menadžer hotela u Beču. Ona se takođe žali i na ekstremno neuredne i zaprljane ulice kojih, kako kaže, u Austriji gotovo da nema. Tri uslova koje je navela su po njenom mišljenju glavni razlozi koji pospešuju mlade ljude da grade svoj život van Srbije.

„U Austriji, ako si na trudničkom ili si ostala bez posla – država ti pomaže na taj način što će ti plaćati 70% mesečno, narednih godinu dana dok se ne snađeš. Naravno, takse su ogromne ali niko ne sme da ti da otkaz ako si trudnica„, objašnjava mi Danijela povišenim tonom kako bih shvatio koliko su majke u Srbiji nezaštićene.

Takođe, ona dodaje da niko u toku intervjua za posao ne sme da te pita da li planiraš porodicu, i kaže kako taj zakon svi poštuju, bez izuzetka.

„E, da, kultura. Seljačine će nas ubiti! Kao i ona narodna ‘da komšiji umre krava’. Vrlo verovatno je da, ako želiš nešto da promeniš, moraš prvo sebe da menjaš. Na šta nažalost naši ljudi nisu spremni, jer, zašto? Srbin uvek zna najbolje“, zaključuje u razgovoru za NOIZZ majka maloletnog sina.

Za Milana (40) iz Ciriha, Srbija ima dosta potencijala koji uzaludno propada. On tvrdi, tačnije siguran je da od naše zemlje nema boljeg mesta za uživanje i provod, ali da je to posledica pogrešno iskorišćenog vremena.

„Mogao bih mnogo toga lepog da kažem, ali potrebna nam je ravnoteža. Mentalitet, sve shvatamo olako, vođeni mišlju ‘ma biće’. Onda disciplina: „Što sad kad može kasnije?“, takav nam je ceo sistem. Više rada i truda, a manje kukanja i žaljenja. Toga naravno ima i ovde ali mnogo manje, jer ti zakoni i država ne dozvoljavaju da imaš previše vremena. Radna terapija i doza ozbiljnosti i stvari već izgledaju drugačije“, objašnjava Milan.

Moj sagovornik iz Švajcarske je naveo i drugu mogućnost koja se ne bi toliko svidela prosečnom Srbinu. Milan predlaže da dođu „ovi“ sa zapada, prvo da uvedu red, ali onda bi moralo da se beži jer se samo radi i nema se vremena ni za šta.

Prilično rečiti sagovornici nisu mi ostavili mnogo prostora za potpitanja, jer očigledno i sami prate sva dešavanja u našoj državi. Naravno, imaju tu sreću da, za razliku od mnogih, uživaju u lepotama Srbije jer ovde dolaze tek jednom ili dva puta godišnje.

Pošto sam u početku teksta namerno prozvao patriote, upravo jednog takvog sam ostavio za sam kraj. Miloš iz Čačka ima 28 godina, a već deset provodi radeći u Nemačkoj, Austriji i Velikoj Britaniji. Tvrdi da je kamionom obišao Evropu bar tri puta i da nema lepših žena nego u Srbiji. Međutim, žao mu je što baš te žene nemaju sigurnost, a muškarci njegovih godina nisu u stanju da im to pruže.

„Para vrti gde burgija neće, nema tu velikog mudrovanja. Zato sam i otišao, između ostalog. Ne mogu da se oslonim na jedan posao, pa sam ponekad radio čak tri! Kada bi dan trajao 40 sati možda bih uspeo da zaradim, ali ni blizu koliko zarađujem ovde“ priča bez skrivene empatije kamiondžija, i kao da mu je žao, ali ne bih smeo da garantujem da bi se vratio.

„Ono što pokušavam da ti kažem je da šljam brzo ispliva na površinu, a u Srbiji ga je više nego dok sam ja bio tamo. Oni uspeju da nakupe dovoljno za tri života i onda se ja pitam da li sam zdrav i šta mi fali. Došao sam u Nemačku i shvatio da hvala bogu nije do mene. I ne, ne bih se vratio“, zaključio je Čačanin.

Slušajući ljude koji duže vreme nisu u Srbiji, počeo sam da se pitam da li je vreme da se osvestim i ono što pričaju shvatim krajnje ozbiljno? Jer, bez obzira sa kolikom rezervom i nostalgijom pričali o svojoj zemlji, činjenica je da nam do Evrope fali mnogo. A, sa mentalitetom koji je pomenuo Milan – kaskaćemo još dugo.

Stefan Milenković

noizz.rs

5 KOMENTARA

  1. Evropa je stari kontinent osvajača…ljudi plemića, kraljeva i svih onih koji svoja dvorišta popunjavaše sa otetim tudjim
    Srbi kao i svi drugi Balkanezi su motivisani novcem….prelaze i idu trbuhom za kruhom.
    Djeca Radnika iz Švajcarske ili drugih EU zemalja kad odu dole u maticu ili se žene ili lumpuju do zore i kroz piče se vidi šta ljudima fali.
    Srbija i druge zemlje koje nisu u EU
    Te zemlje su embarzima dotjerane do tog nivoa…4

  2. Мислим да је ЈЕДАН разлог главни: у Србији их нико неће понижавати како и колико воле. А ВОЛЕ ПОНИЖЕЊА, како би, ваљда, могли да ПСУЈУ. Наслушао сам их се на улицама Беча, као и у згради аустријске академије наука док хоблују паркет и крече… И мајку, и оца, и проклети Запад, и дивна наша земља… И СВЕ ТО док не дође малецки предрадник који им и ту мајку, и оца, и ту дивну земљу. И СВЕ ТО за мање од 1000 евра, док најобичнија пачавра у Бечу није испод 700 евра месечно, ако и има намештаја. Једноставно, ВОЛЕ да буду понижени, а тога у Србији нема – баш као ни пара.

  3. A tuzna cinjenica je da kada odu u inostranstvo Srbi rade kao i svi drugi. Tudju zemlju izgradjuju, postuju pravila, ne bacaju djubre po ulici. Sve mogu ali nece u svojoj zemlji. I naravno na Zapadu nemate vladavinu poslusnih mediokriteta, iz prostog razloga jer im nesposobni ne donose profit. A kod nas kumovi, svastike, surnjaje, svi pre strucnjaka ( da ne pominjem da je svaki Srbin strucnjak za sve na ovom svetu). Sve bi moglo, ali bi moralo da se radi, ne krade i nagradjuje po sposobnosti, a ne po vezama i poslusnosti.

  4. Da….. tako jednostavno. Sve je u nama i oko nas. Imao sam sefa koji je bio najlosiji inzenjer ali je bio slihtara prve vrste i ne radnik. Kako je doslo do toga? Sefovog sefa je postavila cuvena Mira, a glavni sef je postavio slicnog sebi. Coveka koga mozes lako da kontrolises i da je odan kao pas i da trpi batine. Tada je krenulo da se urusava autoritet struke……dobro je kako moze da bude. Jos ima vrednih i samosvesnih ljudi. Nije sve u novce ima dosta toga i u ….samom coveku. Dobro i lose.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime