Šta god da je, bojim se

11
975

Dok posmatram prizore gužve i redova ljudi u Jagodini, ne mogu da se otmem utisku da je, bez sumnje, beda najveće zlo. Ništa ne kvari moral i duh čoveka kao teško siromaštvo. Kad nemaština pritisne, tope se karakter, moral i stid – sve se briše. To je poput devičanstva – kad čovek jednom pristane da se savije i unizi, pa skrušeno pruži ruku da primi novac (ili uslugu) od osobe upitnog morala, nejasnih motiva i izvora zarade, uz to moćne i beskrupulozne – prodao je dušu đavolu. Savijaće se i za mnogo manje.
Za sve.
Onaj ko može da pomogne, može i da naudi.
Kad ‘kontroverzan’ i ‘biznismen’ daje, uvek gleda da otme neku veću vrednost zauzvrat, pre ili kasnije.

Postoji tu i onaj momenat da je ruka koja daje uvek iznad one koja prima.
Gadim se humanosti koja je javna, pred kamerama, od koje se pravi predstava. Nije dosta što je narod u siromaštvu već ponižen, nego to treba snimiti, emitovati, vrteti… još više ih ponižiti. “Darodavac“ , nesrećnik, se tako ne uzdiže, nego sebe srozava u oblast psihopatologije i čak sadizma.
Onaj ko zaista želi dobro čoveku, neće ga dovoditi u ponižavajući položaj. Neće od njega praviti prosjaka, već će mu omogućiti da zaradi. Svaka sloboda a i osećaj lične vrednosti i samopoštovanja mnogo zavisi od toga koliko čovek može sam da zaradi, stvori i da li može da obezbedi svojoj porodici iole pristojan život.

Zamislite dete koje gleda ispruženu ruku svog oca ili majke dok prima milostinju od funkcionera, šta ono vidi i šta razume? Mene je otac, dok sam bila dete, vodio dok je sređivao menjač ili menjao gume da mu ‘pomažem’. I dan danas skidam točak, sama menjam gume i ima tu još nekoliko stvari koje radim sama. Učila sam od roditelja i na to sam ponosna, najviše zato jer se to od mene ne očekuje. Koliko puta su me gledali otvorenih usta dok baratam dizalicom i skidam gumu s točka i na isti stavljam novu, ni sama ne znam.
Deca oponašaju roditelje. Ne želim društvo poniznih prosjaka, već ponosnih, sposobnih ljudi koji neće živeti od milostinje već od svog rada.
Šta ostaje našem osiromašenom običnom čoveku sem tog obraza i dostojanstva? Ništa. Ako mu, dajući mu pare iz svog ćemera, i njih uzimaš i to javno, pred decom, pitanje je, da li možemo da govorimo o dobročinstvu?
Tim činom ode kičma. Ode ono najbolje, što je opevano u našim epskim pesmama, o čemu su majke šaputale deci u kolevkama i u najtežim vremenima a što je od njih napravilo one ljudine koje su se izborile za dostojanstven život u slobodi; slobodi da se bude (Srbin, pravoslavac, nizak, visok, sitan, krupan, plav, riđ, ali pošten i hrabar), da se kvalitetno školuje (da mu se duh obrazuje u duhu slobode, pravde i časti), pa tek onda da se stručno osposobi za rad, od koga bi mogao dostojanstveno da živi. Pravi se otklon prema svemu tome i započinje se slavljenje ispružene ruke i povijenih vratova. I to je vid konvertitstva, odricanje od onog što si bio da bi postao neko drugi, izgrađen na nekim drugačijim (često i suprotnim) vrednostima, spreman ne da proliješ krvcu za slobodu zlatnu, već za prvog gazdu koji bi ti udelio nešto novca.
( Kako za bune i ustanke niko ne deli novac, smeši nam se dugotrajno ropstvo).
Od tog materijala ni borca ni slobode nema.

Da Vas podsetimo:  Stotine crvenih cipelica ostavljeno u centru Beograda - s jednom porukom

Dakle krećemo se retrogradno – u ropstvo. Prosjačenje na ulicama Kalkute ili, još ranije, Aleksandrije, kao jedini dozvoljeni zanat prosečnog lokalnog stanovništva. Sve ostalo je rezervisano isključivo za pripadnike partijaško – kolonijalne kaste.
Priznajem dobročinstvo koje će mom narodu to i omogućiti.
Ne mogu da zamislim Kraljevića Marka, Hajduk Veljka, Stevana Siđelića, Karađorđa ili Malog Radojicu, pa i Milicu, Majku Jevrosimu i Čučuk Stanu kako stoje u redu ispružene ruke.
To je jasan pokazatelj koliko smo se odrodili i udaljili od svojih arhetipskih uzora.
Darivanje kao sinonim za poniženje čoveka, gaženje ponosa i dostojanstva sa sve prenosom uživo na ekranima Velikog SBB brata.
Petreus sigurno uživa.
Nekad ponosan, očogoran narod koji je strasno ljubio slobodu, uspešno je pretvoren u bednu rulju.

,,Šta god da je to, bojim se Danajaca i kad darove nose.“ – Prema Vergiliju, te reči je izgovorio trojanski sveštenik Laokon kao upozorenje Trojancima da budu oprezni s konjem koga su Grci ostavili kao dar

Grey Carter
kishad.wordpress.com

11 KOMENTARA

  1. @ Pitagora i B.M : Ko ce to znati… da li je starija kokoska ili jaje… ali potpuno ste u pravu. Jovan Cvijic je jos pre 120 godina opisao nas mentalitet to jest psiholoski profil, i govori upravo to o cemu vi pisete (Pitagora). On je to nazvao „rajinski mentalitet juznih slovena“ i vrlo slicno opisuje tu pojavu: „Sindrom osobina rajinskog karaktera čine crte: plašljivost, fatalizam, potuljenost, pakost, nepoverljivost, pragmatizam, lukavstvo, egoizam, čulnost, slepa odanost gospodaru, poniznost prema moćnima i surov odnos prema nemoćnima, kao i moralna mimikrija .“ On takodje tvrdi, da je takav mentalitet, nastao usled vise vekovnog tlacenja, ratovanja, izrabljivanja naroda i prosto, borbe za goli zivot na ovim prostorima. I to je razumljivo. E sad, slazem se sa vama (B.M) da ovi Narcisti kako ih Vi nazivate, koji nemaju empatiju, a cesto su i odlicni manipulatori, odlicno poznaju ove stvari o kojima pise Pitagora, i naravno to iskoriscavaju! To se vidi iz naseg svakodnevnog zivota, i najvise po medijima. I da, mora doci do okrutnosti, i odstupanja od „normi“ ovog nakaradnog sistema, da bi se iskorenili Narcisti. Medjutim ko ce to da uradi? A i ako se kojim cudom i oformi neka rodoljubiva organizacija, koja bi to odradila, pitanje je za koga to uraditi? Ne kazem, ima jako kvalitetnih ljudi u ovom narodu, ali su u manjini. I ponovo ce ova vecina, koju i Cvijic opisuje prevladati nakon nekog vremena, ponovo trazeci nekog novog Gospodara, kome ce moci da se divi i ulizuje. Kako pomoci nekome ko ne zeli da mu se pomogne? A ovaj narod ocigledno to ne zeli, to dokazuje skoro 800.000 clanova SNS-a. Ili smo prosto mazohisti, pa volimo da nam rade sve ovo… Uglavnom da bi doslo do prave promene, mora osim te okrunosti, paralelno razvijati nove generacije u jednom novom duhu (ili obrazovanju kako god). Da se promeni nacin razmisljanja i obrazac ponasanja, a za to je potrebno bar nekoliko generacija i decenija, i naravno ni to nema ko da uradi. Zato ponovo kazem, nazalost, mislim da nema spasa. Ali, ko zna, mozda se nakon „propasti“ , oformi jedno novo i zdravo jezgro Srba, koji ce to biti zato sto to jesu, a ne zato sto imaju koristi od toga. Pa da se na tim novim i zdravim temeljima, ma koliko malobrojni bili, izgradi neko novo i bolje drustvo. Mi to svakako necemo doziveti, ali mozemo biti zacetnici toga. Pa da makar damo neki smisao ovim nasim besciljnim zivotima. Da nas ne pamte samo po marki automobila i destinacijama letovanja.

    • Господине Перићу, могуће је. Почнимо од нас двојице, разговорима, идејама. Приметио сам да сте интелигентна и образована особа, у себи носите здрав српски дух. Ја сам нажалост одрастао на западу, те сам том несрећом подлегао преобликовању мог менталитета из српско православног у западни. Међутим нисам дозволио да се мој ум за 180 степени преокрене, јер сматрам да бих тиме постао трабант безмисленог система, а убио превредне корене православља у себи. Ви буквално спашавате Вашим начином размишљања и артикулисања мој српски менталитет и има још много тога да научим од вас како бих се ретроградно уобличио у искреног родољуба, чисту српску душу. Ако већ на мене утичете, који није рођен у дивној Србији, шта мислите колико младих би повели на прави пут деловањем. Кључ у свему томе јесмо ми, мањина. Но ствар је у томе што се сви понашамо као неактивне ћелије, сви чекамо на неког спаситеља, окрећемо се око своје осе и умиремо у безнађу, како се ништа нећемо променити. Међутим комлексна бића као ми не би постојали, када би се све ћелије нашег организма понашали као ми Срби, једна ћелија сама за себе је осуђена на смрт, то је необориви факт! Интелигентни сте, молим вас, пробајте да схватите шта Вам покушавам пренети. Ако се и та мањина састави попут олигопотентних ћелија, могао би настати организам који функционише офанзивно и дефанзивно, како би преживео. Потребно је да разменимо искуства, знања, идеје да би почели стварати, почнимо од нас двојице, па нека нам се придружи господин Питагора, додатно искуство и знање које може бити од користи за глобални план промена. Што нас више утиче у стварању плана промена у Србији, то ће ефекат бити опипљивији, за преклапање и безнађе нема се времена. Млади су попут омнипотентних ћелија, дају се обликовати но зато је потребан перфидан и здрав психолошки план, како не бисмо изазвали контраефекат. У нашој и ван земље постоје сјајни психолози, лекари, научници, уметници, архитекти, туризмолози, привредници, историчари, геолози, иноватори итд. Кључ је ујединити такве људе и од заједничког знања израдити планове за ревитализацију земље, промене закона, структуре, културе. Када зарад планираног деловања промене донесу прве значајне плодове, пробудиће се воља и мотивација дијаспоре да подржи побољшавање целокупног државног стања, до тренутка када ћемо на крају створити мање више здравију средину у држави. Успон Јапана у епохи империјализације сведочи о таквом далеко позитивном преокрету. Имамо за кога да се боримо, итекако имамо. Ја сам покретач, нисам нобеловац, носилац награда са гимназијских олимпијада, нити било која значајна или посебна личност, обичан депресиван патриотски нарциста који има смисао и за друге, који ипак има неке своје таленте. Да бих покренуо потребни су ми умови оштрији од моје у разним областима, који би ме надоградили. Као што сте индиректно рекли, не постоји егективна родољубива организација, постоје засада потенцијали, потенцијали попут велике влажности на до 12`000 надморских метара, која чега да се појаве језгра око којих ће се кулминирати у промену са висина Божијих. Не би сте волели да промените нешто у нашој земљи, господине Перићу? Мислим да је управо обратно. Па кулминирајмо већ једном за почетак, а колико промена ћемо донети и за кога, то ћемо тек видети након вишесталих окупљања и рада. Са поштовањем, Б.М.

    • „Kako pomoci nekome ko ne zeli da mu se pomogne? A ovaj narod ocigledno to ne zeli, to dokazuje skoro 800.000 clanova SNS-a. Ili smo prosto mazohisti, pa volimo da nam rade sve ovo…“ Одузмите маси скоро све опције за преживљавање под притиском и оставите јој само једну, избезумиће се и узеће оберучке ту преосталу да би преживела. Срби колективно болују од „штокхолмског синдрома“, то је једино објашњење. Стојим иза тога да су нарцисти, да требају бити смењени али не изостављам један феномен као резултат прекомплексног система: Када човек изгуби контолу и преглед над системом који је без проблема аналитички ексактно могао да оцени, поћиње да греши у својим анализама, систем се губи у непрегледности. У том непрегледном систему лажи се уплећу и стварају митове и неспоразуме. Ова влада јесте манипулативна али губи се из вида да чине и раде свој посао, иако се многи са мном у овој тачки неће сагласити, то је чињеница. Ствар је само, што је ова влада преоптерећена и недовољно потентна да реши многа горућа питања, а то оставља погрешан утисак, да нам је влада ултимативни непријатељ. Прави наши непријатељи су страни и домаћи нарко криминалци, страни шпијуни и привредници, као и домаћи тајкуни и утваре зване бунило и депресија. Александар Вучић је подељена личност, заслепљени опортуниста, који хода кроз мрачан лабиринт завезаних очију нарцизмом без свеће у рукама мислећи, да види обасјан пут до излаза. Госпођа председница Брнабић је далеко од Вучићевог нарцизма, она је супротно од њега, искрена, само нема довољно спретности да ову државу извуче из многих проблема. Мора бити смењена. Ову државу једино могу спасити скуп високо интелигентних прагматичара, јер СРбија је јако сложен проблем. Они се могу назвати само делимично издајницама, јер су њихови просечни капацитети и слаби карактери узрок заказалог система. Нарцисти не виде грешку у себи док систем око њих пропада, а управо пропада њиховом кривицом. Њихова умишљена супериорност их заслепљује. Нарцизам је одговорном највећи непријатељ. Са поштовањем.

  2. Onaj osecaj kada vam je neka misao na vrh jezika, ali ne uspevate tacno da je definisete, e to je uspela autorka ovog teksta recenicom „da se kvalitetno školuje (da mu se duh obrazuje u duhu slobode, pravde i časti)“ … Ovde se duh od malena obrazuje recenicama „bezi sto dalje odavde“ , “ cuti i gledaj svoja posla“ , „ma sta te briga uglavi se za platu“ i slicne stvari. I tako vec generacijama. Nema tu vise pomoci.

    • А ја мислим да су често неки коментари бољи од текста на који се односе. На пример, Ваш коментар. Не бих рекао да је ауторка успела да изведе преко прага свести неке ствари које су само чекале на то. Просјачки менталитет има дугу традицију и дубоке корене, почевши од Византије, на чијем смо тлу. Говорим о култури у којој је рад био и остао срамота. Говорим о културном обрасцу где се негује лојалност а не способност, и сујета а не стваралаштво. Велико је питање да ли је беда произвела просјачки менталитет, или је управо обрнуто. Шта је узрок, шта последица?

    • Има помоћи, господине Перићу, и то кроз елиминисање лоших нарциста, психопата у нашој земљи без имало гриже савести, јер је то у оквиру самоодбране народа. Са поштовањем од доброг нарцисте, Б.М.

  3. Камо среће да се неко школовао, па да кажемо – ето власт нам је мафијашка, али школована мафија, еј!
    Сли није тако, главни мафијаш, тај од кога ови траже милостињу, он има само средњу школу ученика у привреди.

  4. Fantastičan tekst,govori o istini,gde se Srbi nalaze.Srbija je pod okupacijom od 1941 do 1944,bila pod nacistima,da bi se nastavila pod komunistima.Po pričanju starih,i onda je imalo ljudskog dostojanstva.Ovi su gori,od svih ostalih.Ova fotografija je slika i prilika mlevenja Srba od 1944.Samo da se ima u vidu,ovi u redu su zbog onih koji sebe smatraju školovanim i pismenim,nemojmo to zaboraviti.Ovi u redu su žrtve onih koji su se školovali,da bi ovi u redu bolje i dostojanstvenije živeli.Kako su im školovani vratili,vidi se po ovome,a tako je svugde u Srbiji.

    • Господине Србо, подсетио бих Вас, да су школовани зли нарцисти довели остале да стоје у реду (Да, постоје добри и лоши нарцисти). Образовани честити су побегли из земље, видећи у напред, да не могу да промене пуно у својој земљи после толико напора и покушаја, а завађени са не образованима и претворени у егоисте кроз лажи, манипулације итд. образованих и необразованих нарциста и психопата попут владе, нарко криминалаца, директора великих бивших домаћих фирми, окупатора и ситних криминалаца, као и самољубивих комшија, који се дневно смеју туђој несрећи. Ове што ви називате комунистима су чисти нарцисти по МКБ или ICD10. Тако је било и са нацистима, и међу њима су постојали нарцисти и психопате, Хитлер и Штаљин су били зли нарцисти и психопате. Овим светом такви владају, па и Србијом и то зато што поштујемо законе према њима, како би служили њиховим интересима, а допринели нашој деструкцији. Када би сте одрубили главу једном криминалцу зарад опште заштите народа или из легитимне освете, унутрашњи органи реда би вас затворили иза решетака, јер сте прекршили људска права јединке или казнено право, која је својим убиством невине особе аутоматски поништила своја. То је смешно и перфидно манипулативно, идеално да одржи контролу над Вама, како би страховали да браните своја. Полицијац ће остати лојалан влади, браните ли своју слободу или већ слободу и право на живот свога детета (Који није постао угрожен кроз директан физички, већ кроз систематски, дуготрајни напад) кроз пролив крви, бићете кажњени од службеника, који уствари није свестан тога на чијој је страни, па чак и не зна да управо диже палицу против српског детета. Владају јер им ми одобравамо због смисла за правду и емпатије, због наше послушности и убеђења, да смо безпомоћни, они емпатију не осећају и не занима их, они ће уништавати све нас док их ми не будемо уједињени почели брисати са наличја земље, хтео то било ко да прихвати или не. То што је текст одличан ништа не значи, јер ће и сутра бити исто пакао као и данас и као што је то одмах уследило након 44-те. Као што сам коментарисао испод текста господина Жарка, Србији је спас у ликвидацији свих тих нарциста у нашој земљи, јер генетске компоненте истих се неће тако брзо променити, а живот нам је само један, а не заборавите живот деце. До насиља мора доћи, а од тога страхују они, јер њихов живот им је највреднији, док их за наш живот боли па ни нокат јер, наравно, емпатија им није јача страна. Знам шта говорим, јер сам и сам нарциста по МКБ, само мени није стало до тога да уништавам животе невиних, иако ми је природна емпатија замењена когнитивном, а тиме није јача страна. Не бих то злоупотребио против сународника, јер ја овај народ ипак волим колико парадоксално то звучало, а уништавање околине која ти доноси добро значи уништавање себе, но мало је мудрих међу нама нарцистима и има нас добрих иако нам емпатија није јача страна. Нико нема право да уништава туђе животе зарад користи своје, такви који то не поштују се никада не могу променити, могу се само укроти, што бих лично учинио без икакве милости, јер су опасност по људски род невиног срца и остала жива бића, а у посебном случају по доброћудне Србе, који су још преостали. Истина је, да када ликвидирате манипулативног директора или припадника стране шпијунске мреже на сред улице, бићете гледани као неморалан, као убица, као неко ко крши људска права и стубове морала православља, има таквих, али истина је, да сте уствари допринели самоодбрани народа. Имао сам прилику да ликвидирам страног држављанина пред улазним вратима аеродрома у Београду, за кога сам био сигуран да је био шпијун стране службе, не бих трепнуо али нисам, не због емпатије коју немам, већ због осећаја немоћи у самоћи, јер од владе бих био кажњен, па и од манипулисаног народа, а кајем се што нисам. Наша пропаст је емпатија, наш спас наше уједињење и бруталност према њима. Схватите све ово како хоћете али од истине не можемо побећи. Са поштовањем, Б.М.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime