U Zapadnoj Srbiji sam čuo izreku: navalilo kô smrt na babu! Teško bi se drugačije moglo opisati ono što se dešava u odnosu ključnih zapadnih zemalja prema Srbiji. Neće da nas ostave na miru. I tako već četvrt veka.
Svejedno kakve ustupke činila srpska rukovodstva, od Slobodana Miloševića pa nadalje. I, što je još važnije, tako će i nastaviti. Zato, ako Srbija pristane da takozvana Republika Kosovo dobije stolicu u UN, uslediće novi zahtevi. Frontalna borba Zapada protiv Rusije ima i svoju geografsku dimenziju: neophodno je da sve države od Baltika do Mediterana budu priključene NATO-u.
Ako Srbi neće, pretiće im novom destabilizacijom. U Vranjskoj kotlini, Raškoj oblasti, podsticanjem radikalnih islamističkih grupa ili finansiranjem separatističkih pokreta u Vojvodini i Timočkoj krajini. Oko toga ne treba imati nikakvih iluzija. A ako kojim slučajem Srbija uđe u NATO, onda će morati da predvodi u borbi protiv Rusije. Tako je uvek bilo: oni kojima se najmanje veruje idu u prve redove.
U delu srpske političke i akademske zajednice uvrežilo se mišljenje kako je takav stav uzrokovan „srpskim zločinima“, „nerazumljivom politikom devedesetih“ ili „zato što se uvek nađemo na pogrešnoj strani“. Čak i ne ulazeći u polemiku sa ovim naopakim tezama, može se lako zaključiti da je takav pristup apsolutno pogrešan. Nesumnjivo, različite srpske vlasti su pravile greške, što je svakako uticalo i da se „Srbi loše kotiraju“ na Zapadu, ali daleko je od istine kako je to najznačajniji uzrok aktuelnih pritisaka. Zapadne sile, koordinirajući svoju politiku kroz strukture NATO-a, vode politiku kontinuiteta, dugoročno nepovoljnu po strateške (i pogotovo — geopolitičke) interese Srbije. U korenu te politike su ideologija i vrednosti, na osnovu kojih se i definišu geopolitičke projekcije.
Dve su stvari poslužile za ideološko opredeljivanje i vrednosno uokviravanje zapadne politike prema nama. Prva je, kako bi to definisao Semjuel Hantington — civilizacijskog karaktera.
Milorad Ekmečić je često citirao nemačkog istoričara Antona Harnaka, koji je početkom veka zaključio da je „istočnohrišćansko pravoslavlje u kulturnom, filozofskom i političkom pogledu ostalo okamenjeno treće stoleće“, te da će se na Balkanu „vremenom raditi na novoj graničnoj liniji. To će biti granica budućnosti između Istoka i Zapada. Celi prostor koji će nakon sloma turske vlasti ostati pravoslavni, biće podvrgnut duhu Istoka i dubljem uticaju Zapada onemogućen“. Ovakvi zapadni pogledi na pravoslavna društva nikada nisu prestajali.
Istina je — u pojedinim istorijskim razdobljima nisu bili dominantni u javnom ili političkom diskursu, ali istina je takođe da su i tada imali solidnu podršku, kako među elitom, tako i među građanstvom. Danas upravo prisustvujemo reaktualizaciji ovakvih stavova. U fokusu su Rusi, mnogo više nego Srbi, ali to ne menja suštinu iznete teze.
Za poslednje dve godine objavljene su tri monografije značajnih evropskih autora, a koje ukazuju da je temeljno nepoverenje prema istočnohrišćanskim narodima (i logično — njihovim državama) istorijska konstanta: na italijanskom jeziku je pisao Đulijeto Kjeza (naslov knjige je: Rusofobija), na nemačkom Hanes Hofbauer (Slika neprijatelja), a na francuskom Gi Metan (Rusija — Zapad: hiljadu godina rata). U tom kontekstu, balkanski pravoslavni narodi nikada ne mogu biti prihvaćeni kao ravnopravni od strane zapadnih država. Danas oni mogu biti deo zapadnih integracionih celina, i vojnih i ekonomskih, ali samo kao geoekonomska periferija, siromašnija nego ostatak kontinenta, i kao geostrateški prostor važan za okruživanje „srca Evroazije“ koje kontroliše Rusija. Što u prevodu znači, kao vojna krajina, koja treba ili da brani Zapad od Rusije, ili posluži Zapadu za pripremu i izvođenje akcija protiv Rusije. To već zavisi od tekućeg rasporeda i jačine snaga.
Druga stvar se tiče arogantnog (neoimperijalnog) pristupa zapadnih administracija prema malim državama. Pre svega se to odnosi na SAD, delimično i briselske evrobirokrate. Danas američku politiku kreiraju i sprovode ljudi srednje generacije, koji su se školovali i profesionalno zaokruživali tokom perioda potpune američke dominacije u globalnim razmerama. Oni nisu naučeni da budu taktični kao Henri Kisindžer ili oprezni kao Džordž Buš Stariji. Oni misle da im je sve dozvoljeno. Isto kao što briselska administracija misli da bolje zna od nas samih šta nam je činiti. U svim oblastima i sa svim politikama, od poljoprivrede do Kosova. Već je postalo uobičajeno da nam drže lekcije o „štapu i šargarepi“. Čak je i deo domaćih političara i javnih delatnika prihvatio ovo poređenje, često ga ponavljajući. Ko se disciplinuje pomoću „štapa i šargarepe“? Magarac!
Doskorašnji funkcioner Stejt departmenta Brajan Hojt Ji je otišao i korak dalje. Na njegovu izjavu mi je skrenuo pažnju istoričar Aleksandar Raković. Tokom Bledskog foruma septembra 2017. godine je, nevešto sakrivajući kako je to čuo od „jednog balkanskog političara“, spomenuo da se „neke zemlje drže za dve grane i da jednu neće ispustiti sve dok ne budu sigurne da je druga maksimalno čvrsta“.
Ne treba posebno podvlačiti da je ovaj opis bio posvećen Srbiji, za koju je jedna grana EU, a druga — Rusija. Pitanje koje treba u ovom slučaju postaviti jeste: ko se to drži za dve grane? Odgovor znaju i predškolci: majmuni! Ma kako neprijatno zvučalo, uticajni sagovornici sa Zapada nas posmatraju kao „magarce“ i „majmune“. To se da primetiti i površnom analizom njihovih javnih istupa.
Odnos zapadne elite prema nama je uzrokovan ideologijom i vrednosnim obrascima. Oni nas ne smatraju ravnopravnim partnerima. Otuda i stalni pritisci i sve češći diktati. Bez obzira koliko nam to teško palo, sa tim se treba pomiriti. U pojedinim situacijama, mi to možda donekle možemo ublažiti, ali ne i promeniti. Ono što možemo jeste — razvejati opsene i utvrditi realnu sliku. Tako će nam biti lakše da prepoznamo ko su nam prijatelji, a ko neprijatelji, gde smo prihvaćeni kao sagovornici, a gde nas upoređuju sa magarcima i majmunima. Jednom kada se to učini lakše je voditi svaku politiku. Samim tim i odoleti svakom pritisku.
Dušan Proroković
rs.sputniknews.com
Niko ne mrzi Srbe ali srpski politicari, a posebno Slobodan Milosevic (i njegova deca Seselj, Dacic, Vucic)
su se satrli da svetom pronesu sto losiju sliku o Srbiji i Srbima.
А ко и који политичари, по твом, преносе добру слику о Србима? Југо-комунистчка „српска“ удружења (отсечни реп Титове УДБ-е) по дијаспори?
Српска Народна Одбрана у Америци, Шведској, Аустралији, Канади, Аустралији, Nemaökoj, Четничке организације по целом свету, по нека од удружења Српских Крајишника. На жалост они имају слабу потпору међу Југо-српским печалбарима који су данас почели да се лупају у прса како су велики Срби, што важи и за матицу. На нашу срећу у задње време, република Српска и понеке партије у Србији имају добар контакт са Српском Народном одбраном и са Српским четничким организацијама по дијаспори и у Србији. Ако неко незна шта је Српска Народна Одбрана, то је увек била чисто Српска организација док су Титови дупе-лизци певали Интернационалу по целом свету и слали девизе Титу у Југославију.
Šta je to Srbija skrivila Zapadu? Пре свега треба свима бити јасно да се Србија вековима налази на удару Германа а уз подршку Католичке цркве. А зашто нас је цео свет мрзео кад је избио задњи рат на Балкану и то би требало бити јасно свима па и Титовим Југо-Србима којих и данас још увек има у Србији и у дијаспори. Како нас не би сви мрзели кад смо преко разних удружења, као бивши Југословенски (комунистички) савез у Шведској, под контролом усташке Југославије, били шибани да певамо Интернационалу по целом свету. Једва су чекали да им се пружи прилика да нас бомбардују у камено доба. Кад су све ново настале државе на Балкану заборавиле комунизам, бомбардовани Срби су продужили да ударају главом у зид.
Samo to što smo pravoslavni a evropa je križarska katoličko-protestanska i za Srbe tamo nema mesta.
Samo kreteni i imbecili ne razumiju kada te netko tretira kao majmuna ili magarca. Poslije Milosevica
zapadne sile su prije svega novcem, kontrolom medija, obavjestajnim sluzbama, nevladinim organizacijama, itd.itd, sebi obezbijedili da oni koji zvanicno predstavljaju Srbiju, budu prije svega podlozni ucjenama, pa samim time i “kooperativni”, a intelektualno i emotivno neosjetljivi kada su tretirani kao majmuni ili magarci………..
“ Oni mene vec pet godina lazu…………”
Kada je on mene udario sjekirom po glavu ja sam odmah shvatio da on hoce da se bije……………
Oni tretiraju samo komuniste tako,nas Srbe ne,a mi se Srbi razlikujemo od vas komunista-udbaša,po tome što smo pravoslavci kao i Rusi,za razliku od zločinaca komunista-internacionalista,čiji je zadatak da prave haos po svetu.Od vašeg ludog komunizma,sve što ima mladih ljudi pobeže baš tamo,a ne u komunističke tvorevine.A vi udbaši možete pisati šta god hoćete,istina je da iza svakog zla stoji komunistička udba,sa svojim kriminalnim nedelima.KADA JE ON MENE UDARIO SJEKIROM,e to naj bolje opisa V.Mićić,kako su ubijali za vreme vaše U.Republike.Što se tiče kredibiliteta,ovog Prorokovića,vidi se kakav je kada vlast naziva Srpskom,a sve do jednoga komunisti.Srbija je pod okupacijom od 1945,tako da mi i dalje nemamo Srpsku vlast,već se smatramo okupiranom državom,bar kako to nekad izjavi vaš voljeni tito 1944/1945,gde na Banjici reče,MI SE OVDE MORAMO PONAŠATI KAO NA OKUPIRANOJ TERITORIJI,ima zapis,baš tamo gde su mu iz ljubavi udbaši zasadilči stabla u obliku slova reči tito,tako da ceo svet može preko interneta gledati kolika je ljubav komunista prema jednom od naj većih Srbomrzaca,istom onom koji je inicirao poklanjanje KIM,šiptarima,a to overiše njegovi sledbenici komunisti iz Srbije,dizanjem ruke ZA u skupštini 1974.
To bar nije tajna da su Josip Broz i srpski komunisti radili su na uništenju Srbije a mali domaći Srbi dupelisci hrvata podržali su ga u svemu na štetu Srba i Srbije. I danas Srbijom drma moćni hrvatski lobi pa im Srbija prodaje srpska preduzeća, srpske njive, uvozi u Srbiju smeće od hrvatske hrane. Neprestano brane govoriti istinu o zločinima Hrvata nad Srbima dok Hrvati to rade 24 časa dnevno. I danas glup, neobrazovan, zatucan i naivan srpski narod plače za titom pa kako da nam bude bolje.Bože dragi sačuvaj nas od bilo kakve levice ili komunista u Srbiji. Pa jel vam nije dosta što ste Srbiji nametnuli autonomije podelili Srbiju u tri dela? U isto vreme su u Hrvatskoj niste bili sposobni da izborite barem autonomiju za Srbe ako ne samostalnu državu Krajinu u granicama Vojne Krajine.Lizali ste dupe Hrvatu Brozu ljigavci odvrati izvršavali slepo sve zlo koje vam je naredio.Uveli ste belu kugu u Srbiju porodicu s jednim detetom. Uništili naša sela opljačkali imućne i školovane a na njihovo mesto doveli nesposobne i poslušne. Zato ste dobro uništili Srbiju a pomogli Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu i šiftare smradovi jedni komunistički. Hrvate ste iz poraženih fašista, nacista, ustaša preveli u pobednike gnjide jedne. Jel bi još jednu jugoslaviju na štetu Srbe ne dao Bog nikad više Srbi moraju u budućnosti zaokružiti svoje nacionalne granice jer sad današnji kukavice i slabići to ne žele.