Šta je važnije univerzitetima – školarine ili studenti?

0
170
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Zahtev studenata državnih fakulteta da se visina školarine smanji za 30 odsto zbog situacije izazvane pandemijom rektorka Univerziteta u Beogradu opisala je kao nerealan, neprimeren, radikalan…Studenti, međutim, podsećaju da ni oni nisu obeštećeni za to što fakulteti nisu radili u prolećnom semestru, a čuju su i stavovi da cene studiranja ionako nisu formirane na realnim troškovima, te da bi trebalo objaviti kolike su zarade na visokoškolskim ustanovima kako bi se videlo koga bi „pojeftinjenje” najviše koštalo.

U obrazloženju zahteva, koji je do trenutka objavljivanja ovog teksta potpisalo više od 13500 studenata, rečeno je da se ne traži milostinja. „Studenti nisu dobili ono što su platili: fakulteti tokom prolećnog semestra nisu radili, a troškovi održavanja zgrada fakulteta i komunalija su znatno manji. Ovo je zahtev za fer i poštenom cenom. Takođe, važno je naglasiti da mnogi studenti studije finansiraju svojim radom, a svedoci smo velike krize koja je pogodila mnoge privredne sektore (…) Porast broja nezaposlenih uticaće i na materijalni status studenata koje izdržavaju roditelji. Mnogi će zbog materijalnog stanja biti onemogućeni da nastave studije, a umanjenje školarina bi nekim studentima pružilo priliku da se ipak izbore za svoju akademsku budućnost.”

Studenti najavljuju i tužbe ili proteste,u slučaju da izostane reakcija nadležnih. Dr Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu, najpre je njihove zahteve ocenila nerealnim, a u jednoj od kasnijih izjava i radikalnim. Za Istinomer ona opovrgava tvdnju o „neradu” fakulteta tokom prve polovine godine : „Paušalna odrednica u peticiji koja kaže da se nastava uglavnom nije izvodila i da su ispitni rokovi haotično organizovani ne može se odnositi na situaciju na svim fakultetima. Većina fakulteta je uložila ogromne napore da realizuje nastavu i ispitne obaveze uprkos vanrednim okolnostima i poštujući mere zaštite.”

Da Vas podsetimo:  Kampanja za izbore na ivici epidemioloških mera
Ivanka Popović / Foto: printscreen

„Ako su neki fakulteti bili izrazito nemarni u obavljanju aktivnosti, njima treba da se pozabavi prosvetna inspekcija”, kaže rektorka.

Njen stav je da je neprimereno tražiti da svi fakulteti smanje školarinu za 30 odsto, nezavisno od stepena angažovanosti da se organizuju nastava i ispitini rokovi. Ona kaže i da alati za onlajn nastavu zahtevaju dodatna ulaganja i u opremu i u ljude, a rad u manjim grupama traži veće angažovanje nastavnika i saradnika.

Brane li se nečije privilegije?

 „Školarine nisu formulisane na osnovu realnih troškova struke. Za to ne postoji nikakav dokaz”, tvrdi dr Vladica Cvetković, član SANU i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. On kritikuje stav rektorke na osnovu kojeg bi, kako kaže, neko mogao da pomisli da je u finansiranju visokog školstva inače sve u redu i da je samo novi virus poremetio stvari.

„Vi prvo morate da kažete da je problem školarina u Srbiji potpuno nerešen, u haosu i konfuziji”, kaže dr Cvetković za Istinomer i dodaje da se upravo to mora imati u vidu u svakoj diskusiji o školarinama.

„Korelacija može da bude zdravorazumska, pa da očekujete da školarina bude skuplja tamo gde očekujete da su troškovi studija veći. Ako imate Fakultet političkih nauka kao primer, znate koliko studenata primaju – i taj broj je manje – više nepromenjeni, kao i troškovi, od početka do kraja studija, a u suštini sve se svodi na predavanje jednog profesora pred velikim brojem studenata u amfiteatru. I onda vidite kako je na Fizici, gde morate imati eksperimente, terene… Kako je moguće da školarina bude duplo skuplja na fakultetu prvog tipa nego na fakultetu drugog tipa?, pita se profesor Cvetković.

On dodaje da svaki javni nastup o visokom obrazovanju sada završava time da neko mora da objavi sva primanja zaposlenih na visokoškolskim ustanovama.  „Šta je tu problem, da vidimo koliko je zaradio dekan Pravnog fakulteta, na primer. Kada bi sve to bilo objavljeno, onda bismo imali priliku da pogledamo drugu vrstu odnosa – da školarine prilično fino korelišu sa prosečnim zaradama profesora, odnosno onih koji na fakultetima rade.”

Fond za najugroženije?

Da Vas podsetimo:  Izgradnja „Tiršove dva“ počinje na proleće 2020.

Rektorka Popović tvrdi da na mnogim fakultetima školarine nisu realne nego su prilagođene mogućnostima studenata, pa ne pokrivaju sve troškove. „Važeći način finansiranja državnih fakulteta potiče iz 90-ih godina prošlog veka, prevaziđen je i netransparentan. Nadam se da ćemo, posle niza neuspešnih pokušaja, konačno rešiti to pitanje u novom nacrtu Zakona o visokom obrazovanju.”


Za opis načina finansiranja državnog visokog školstva u Srbiji dovoljna su samo četiri stava (model je prikazan na primeru državnih univerziteta): 1) država (ministarstvo) formalno sklapa ugovor o finansiranju s univerzitetima, ali visinu sredstava određuje pojedinačno, po fakultetima(!), kojima direktno i prebacuje novac, 2) osnovni kriterijum za podelu sredstava jeste broj budžetskih studenata na svim godinama studija, a dodatna i srazmerno manja sredstva dodeljuju se na osnovu podataka o prostoru i broju zaposlenih u nenastavnom sektoru, kao i prema broju laboratorija, bibliotečkih jedinica i drugim realnim podacima, 3) sredstva koja država uplaćuje jesu namenska, ali određeni stepen slobode u raspodeli postoji (i koristi se), i 4) ustanove mogu da ostvaruju sopstvene prihode i u raspolaganju tim sredstvima imaju visok stepen autonomije. (Izvor: “Deset pogleda na visoko obrazovanje u Srbiji”, Vladica Cvetković)


Na naše pitanje šta će naposletku Univerzitet učiniti da pomogne studentima, Ivanka Popović kaže da je većina fakulteta već reagovala.

Baljak / Foto: printscreen

„Većina fakulteta je već reagovala i nastaviće da pomaže studentima koji im se obrate obrazloženim zahtevima za umanjenje ili oslobađanje od školarine. Imajte u vidu i da je, makar na Univerzitetu u Beogradu, skoro pola ukupnog broja studenata na budžetu. Nadležno ministarstvo je izrazilo spremnost da finansira isti broj budžetkih studenata kao i školske 2018/2019. godine. KONUS (Konferencija univerziteta Srbije) se obratio premijerki sa predlogom da se oformi nacionalni fond za podršku najugroženijim studentima.”


„Država daje pare fakultetima po studentu. To se radi svake godine i veliki je paradoks što se radi po fakultetima, jer je u svetu to urađeno po univerzitetima. Problem je i zbog toga što postoje fluktuacije u broju studenata od godine do godine. Ako jednom fakultetu padne broj upisanih za 50 odsto, sledeće godine mu država daje upola manje novca, a vi imate iste profesore, isti broj profesora. Morate da obavite iste studijske programe”, kaže profesor Vladica Cvetković.Naš sagovornik objašnjava da bi morao bi da se menja ceo sistem finansiranja, koji je trenutno definisan uredbom.

Da Vas podsetimo:  Gradnja galerije na Kosančićevom vencu počinje 2019.

„To je neverovatno da finansiranje funkcioniše po uredbi koju donosi Vlada i koju je donela pre 20 i više godina. Zakon se menja, ali niko ne dira finansiranje, zato što moćnicima ne odgovara. Ko neće da menja uredbu i zašto? Da bismo znali koji su to oni, da trebalo bi da objavimo zarade. Bilo bi veoma dobro da studenti koji sada traže 30 odsto vide koga bi to najviše koštalo”, zaključuje profesor Cvetković.


Neizvesno je kakav će biti odgovor premijerke, kao što se ne zna ni koliko ima „najugroženijih” studenata kojima će fakulteti moći da izađu u susret. Ako najveći deo tereta krize padne na leđa studenata, da li će to ozbiljnije ugroziti budućnost univerziteta i društva nego što bi to učinile 30 odsto niže školarine?

Milijana Rogač
Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime