Šta je Vlada ostvarila u prvih 100 dana?

0
678

FoNet-SKUPŠTINA-ZAKLETVAU svom eskpozeu koji je 27. aprila predstavio u Skupštini Srbije tadašnji mandatar, a sadašnji premijer Aleksandar Vučić je naglasio: “Cilj reformi koje će se sprovesti u prvih 100 dana rada Vlade biće snažna fiskalna konsolidacija, u cilju obezbeđenja preduslova za održivost javnih finansija i sveobuhvatna reforma poslovnog okruženja, u cilju stvaranja okolnosti za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rad”. On je i u kasnijem periodu isticao da će se držati rokova i planova navedenih u ekspozeu, bez obzira na velike poplave koje su nanele ogromnu štetu našoj zemlji.

Premijer je polovinom jula ponovio da će do 4. avgusta, kada je 100 dana vlade, biti ispunjeno sve što je izneo u ekspozeu, osim smanjenja plata u javnom sektoru. On je, čak, naglasio: “Od 11 stvari koje sam rekao u ekspozeu deset smo ispunili. Samo jednu nismo ispunili, a to je smanjenje plata u javnom sektoru. Ispunjeno je 92 odsto plana, i to uprkos poplavama koje su nas pogodile i čije su posledice razorne po ekonomiju.” (Kurir, 25. 7. 2014. godine) A prema analizi Istinomera, od 20 konkretnih planova za prvih 100 dana rada Vlade Srbije, koje je svom u ekspozeu postavio premijer Aleksandar Vučić, ostvareno je sedam.

Evo šta je premijer Vučić u ekspozeu naveo kao plan za prvih sto dana rada nove izvršne vlasti:

“Do kraja jula biće usvojen reformski paket zakona iz oblasti ekonomije i javnih finansija i socijalne zaštite, koji će stvoriti pretpostavke za značajno unapređenje konkurentnosti srpske privrede, te za privlačenje investicija i zapošljavanje.”

Reč je o sledećim zakonima:
Zakon o radu
Zakon o planiranju i izgradnji
Zakon o privatizaciji
Zakon o stečaju
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju
Zakon o stranim ulaganjima
Zakon o javnim preduzećima
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji
Zakon o privremenom usklađivanju osnovica za obračun i isplatu plata
Zakon o registru korisnika javnih sredstava i njihovih zaposlenih i angažovanih lica
Zakon o državnim službenicima
Zakon o osiguranju
Zakon o hipoteci

Do 100 dana rada Vlade Srbije usvojeni su:

Zakon o radu
Usvajanje ovog zakona je privuklo veliku pažnju javnosti. Kada je Vlada usvojila Nacrt izmena zakona o radu, premijer je ocenio da je Srbija time „suštinski ušla u reforme“. Prethodni pokušaj donošenja izmena ovog zakona, početkom ove godine, koje je u javnosti najviše zagovarao tadašnji ministar privrede Saša Radulović, propao je usled pritisaka sindikata i “nedostatka političke volje“, a odmah posle toga raspisani su parlamentarni izbori. Među bitnim promenama u odnosu na postojeći Zakon o radu najčešće se pominju ukidanje plaćanja otpremnine za ceo staž, kao i smanjenje naknada za minuli rad. Predstavnici sindikata izrazili su nezadovoljstvo novim zakonom, organizovali su i proteste, ali bez uspeha.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju
Zakon o PIO stupio je na snagu 29. jula. Poput većine drugih zakona donetih u novom sazivu parlamenta, usvojen je po hitnom postupku. Kao najvažnija izmena koju donosi novi zakon navodi se to da će od januara 2015. na svakih šest meseci biti povećavana starosna granica za odlazak žena u penziju, kako bi 2032. ona bila 65 godina i izjednačila se sa uslovima za muškarce.

Zakon o poreskom postupku i administraciji
Ovaj zakon usvojen je početkom jula i njime su predviđene veće kazne za neplaćanje poreza kao i efikasniji rad poreske uprave. Bitan efekat ovog zakona trebalo bi da bude i smanjenje administrativnih troškova zbog prelaska na elektronsko plaćanje poreza, kao i vremena koje je za to potrebno. Sada već bivši ministar finansija Lazar Krstić kazao je da će se redefinisanjem kaznene politike, koja je predviđena ovim zakonom, stvoriti pravila i obeshrabriti preduzeća da održavaju poslovnu likvidnost tako što ne plaćaju porez. Argumenti opozicije protiv ovog zakona bili su da će on, zbog drastičnog povećanja kazni, veliki broj privrednika oterati u sivu zonu.

Zakon o stečaju
Vlada Srbije je nove zakone o stečaju i privatizaciji označila kao reformske zakone koji će doneti ekonomsku korist i „otkočiti“ privatizaciju preostalih društvenih preduzeća kako bi se taj proces završio do decembra 2015. godine. Iz redova opozicije čuli su se komentari da je predloženi zakon o stečaju samo zakon o “pravnoj smrti” preduzeća, ali v. d. ministra finansija Dušan Vujović je odgovorio da to nije tačno jer Vlada pokušava da to bude “zakon o reanimaciji”. On je kazao da je cilj Vlade da pokuša da spasi oko 100.000 radnih mesta u preduzećima koja će biti predmet privatizacije po novom zakonu.“Mi ulazimo u rezervat u kome postoje polumrtva preduzeća. Naš cilj je da pokušamo da spasemo maksimalni broj radnih mesta, aktiviramo resurse koji godinama stoje i gube vrednost. Ako mislite da to ovaj zakon ne rešava, molim vas da amandmanima nađemo dobro rešenje – odgovorio je ministar.” (Blic, 29. 7. 2014. godine)

Zakon o privatizaciji
Zakon o privatizaciji je leks specijalis, poseban zakon, koji ima prednost u slučaju kolizije sa drugim zakonima. Njime je predviđeno da se privatizacija okonča do kraja 2016. godine, “na fer i efikasan način”. Zakon će se odnositi na privatizaciju još 584 državna i društvena preduzeća, sa oko 100.000 zaposlenih. Imovinski status tih preduzeća nije rešen, a od 584 preduzeća 161, sa oko 55.000 zaposlenih, nalazi se u restrukturiranju. Kao i Zakon o stečaju usvojen je 1. avgusta.

Da Vas podsetimo:  Prvo je hteo da prekopa Jasenovac, a sada poručuje: NDH nije bila samo fašistička tvorevina!

Medijski zakoni
“Ove godine do leta, posle punih 11 godina, usvojićemo tri medijska zakona o javnom informisanju, elektronskim medijima i o javnim servisima. Pri tome, hoću da vam kažem da će ti zakoni biti usklađeni sa onim što želi i Evropska komisija, a dobiće odobrenje i od Venecijanskog komiteta.”
Javne rasprave o medijskim zakonima (Zakona o javnom informisanju, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima) održane su prošle godine u nekoliko gradova Srbije. Nakon toga, predlozi su poslati u Brisel na usklađivanje. Kakve promene i izmene članova je pretrpeo Zakon nakon toga, javnost nije mogla da sazna, sve dok zakoni nisu poslati u Skupštinu na usvajanje po hitnom postupku. Udruženja novinara poslala su niz predloga amandmana, ali su i ocenila da novi zakoni regulišu pitanje izlaska države iz vlasništva u medijima, odnosno njihove privatizacije, prelaska sa budžetskog na projektno finansiranje, transparentnost vlasništva, definisanje javnog interesa u sferi javnog informisanja, detaljno regulisanje prava i obaveza medija i medijskih poslenika, adekvatnog regulisanja oblasti elektronskih medija i uređenja javnih servisa.

Nisu usvojeni:
Zakon o planiranju i izgradnji
Zakon o stranim ulaganjima
Zakon o javnim preduzećima
Zakon o privremenom usklađivanju, osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada kod korisnika javnih sredstava, to jest platnim razredima
Zakon o registru korisnika javnih sredstava i njihovih zaposlenih i angažovanih lica
Zakon o državnim službenicima
Zakon o osiguranju
Zakon o hipoteci.

Osim usvajanja paketa reformskih zakona, premijer je u ekspozeu, za prvih 100 dana, najavio i smanjenje plata u javnom sektoru, fiskalnu konsolidaciju; pogodnosti za zapošljavanje u privatnom sektoru; privatizaciju „Dunav osiguranja“ do sredine godine; početak pripreme procesa privatizacije “Telekoma”, usvajanje Zakona o zaštiti uzbunjivača tokom juna meseca, parametarsku reformu penzijskog sistema, odlučnu borbu protiv sive ekonomije. Naglasio je da će se raditi na intenziviranju aktivnosti na zaključenju aranžmana sa MMF; na stvaranju zakonskog okvira za rešenje problema preduzeća u restrukturiranju; konsolidaciji finansijskog sektora pod kontrolom države; smanjenju rashoda na dnevnice za službena putovanja; smanjenju troškova reprezentacija i putovanja, kao i smanjenju donacija za sportske klubove i podsticaj za sprovođenje privatizacije. Od ovih najavljenih planova prema analizi Istinomera ostvareno je pogodnosti za zapošljavanje u privatnom sektoru i parametarska reforma penzijskog sistema. Neki od planova koje je u ekspozeu izneo premijer Vučić postavljeni su prilično široko, poput „odlučne borbe protiv sive ekonomije“ ili “intenziviranja aktivnosti na zaključenju aranžmana sa MMF-om“, pa nije bilo moguće oceniti ih. Za odgovor na pitanje dokle se stiglo u procesu ostvaranju planova kao što su “realizovanje pripremnih radnji” za proces restrukturiranja javnih preduzeća ili „konsolidacija finansijskog sektora pod kontrolom države” obratili smo se Generalnom sekretarijatu Vlade i kabinetu premijera, ali nismo dobili odgovor.

Smanjenje plata u javnom sektoru za 10 odsto

„Jednostavno nije normalno da prosečna plata u javnom sektoru bude veća od one u privatnom, a kod nas je ona gotovo 30% veća. To ne postoji nigde u svetu, to je neodrživ sistem i to Srbija ne može da istrpi. Zemlja poput Srbije ne može da priušti sebi da bude poslodavac za toliko ljudi i da ih toliko plaća.“
Premijer je krajem jula izjavio: „Od 11 stvari koje sam rekao u ekspozeu deset smo ispunili. Samo jednu nismo ispunili, a to je smanjenje plata u javnom sektoru” (Kurir, 25. 7. 2014. godine).

Fiskalna konsolidacija
“Da bi program fiskalne konsolidacije dao efekte neophodno je da sa njegovom primenom počnemo što pre. Shodno tome, do kraja juna biće usvojen rebalans budžeta na osnovu definisanog programa fiskalne konsolidacije, a koji će obezbediti da konsolidovani fiskalni deficit u 2014. godini bude znatno manji od trenutnih procena. Bez fiskalne konsolidacije deficit bi ove godine bio čak 8%, što nikako ne smemo da dozvolimo. Sa takvim deficitom bili bismo najgori u Evropi.”
“Najveći deo propisa koji će obezbediti potrebnu konsolidaciju biće usvojen već u letnjem paketu zakona i tako ugrađen u rebalans budžeta.”

Rokove za usvajanje rebalansa budžeta davao je i sada već bivši ministar finansija Lazar Krstić. I on je govorio da je rok jun, a posle majskih poplava kazao je da će do rebalansa budžeta doći u julu. Vršilac dužnosti ministra finansija Dušan Vujović najavljuje rebalans za polovinu septembra.

Pogodnosti za zapošljavanje u privatnom sektoru
“Na deset novozaposlenih radnika poslodavac bi plaćao poreze i doprinose za prva tri, dok bi država nadoknadila ovaj trošak za narednih sedam radnika. Ovim merama bi posebno bila obraćena pažnja najugroženije grupe stanovništva, mlade ljude na samom početku karijere, a i ljude koji su pri samom kraju karijere.”
Skupština Srbije je krajem maja usvojila izmene Zakona o porezu na dohodak građana na osnovu koga privatni poslodavci od 1. jula imaju poreske olakšice za svakog novozaposlenog. Tako će vlasnik firme koji zaposli najmanje jednog, a najviše devet radnika imati pravo na povraćaj 65 odsto plaćenog poreza, 70 odsto ako je zaposlio od 10 do 99 radnika i 75 odsto za zapošljavanje najmanje 100 novih radnika. Ove olakšice trajaće dve godine.

Da Vas podsetimo:  Stop montenegrisanju i katoličenju Crne Gore

Privatizacija „Dunav osiguranja“ do sredine godine
“Krenuće se u privatizaciju „Dunav osiguranja“ do sredine ove godine, jer finansijski izveštaji ukazuju na sve lošije poslovne performanse ovog preduzeća što je još jedna potvrda da je država loš preduzetnik i da kao takav ne treba da se javlja u sektorima gde privatna inicijativa može efikasno da posluje.”
U Agenciji za osiguranje depozita, stečaj i likvidaciju banaka koja bi po zakonu trebalo da vodi privatizaciju ove kompanije, ističu da postupak privatizacije “Dunav osiguranja” nije započet, ali i da “za sada nije poznato kada će se to dogoditi”.

Početak pripreme procesa privatizacije Telekoma
„Telekom“ Srbija će ući u proces privatizacije jer će njegova vrednost vremenom samo padati. Tendencija u evropskim telekomunikacijama je ubrzano regionalno ukrupnjavanje kako bi se održao korak sa rastućim troškovima tehnologije i realno opadajućim prihodima. „Telekom“ Srbije nije izuzetak te se njegovo učešće na tržištu mobilne telefonije smanjuje svake godine dok na tržištu fiksne telefonije više ne može da zadrži monopolski položaj.”
“Sa pripremom procesa privatizacije bi se započelo u prvih sto dana rada Vlade. U tom slučaju, bilo bi realno da privatizacija bude okončana tokom naredne godine ukoliko tržišni uslovi to budu dozvolili.”
Vršilac dužnosti ministra finansija i ministar privrede Dušan Vujović najavio je krajem jula da u ovoj godini neće biti privatizacije javnih preduzeća „Telekom Srbije“ i EPS, ali će to u narednim godinama „ostati na stolu“ kao stalni predlog. Premijer Vučić je izrazio očekivanje da će Telekom biti privatizovan do juna 2015. Prema informacijama iz pojednih medija, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zainteresovana je za ulazak u Telekom Srbije. Premijer Vučić je kazao: „Zato nas tek čekaju velike promene u javnim preduzećima, jer ona najveća, osim Železnica Srbije nismo ni pipnuli.“ (NIN, 31. 7. 2014. godine)

Zakon o zaštiti uzbunjivača tokom juna meseca
“Već tokom juna meseca biće donet zakon o zaštiti uzbunjivača, koji će zaštiti građane koji su spremni da prijave korupciju koju uoče u vezi sa radom koji obavljaju.”
Donošenje zakona o zaštiti u više navrata najavljivao je ministar pravde Nikola Selaković, a već nekoliko puta su probijani rokovi za usvajanje zakona. Ministarstvo pravde objavilo je 24. juna novu verziju Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača, ali on se još nije našao pred poslanicima Skupštine Srbije.

Parametarska reforma penzijskog sistema
“Usvajanje parametarske reforme penzijskog sistema”.
Usvajanjem Zakona o PIO uvedena je i parametarska reforma koja pre svega podrazumeva uvođenje drugačijeg načina određivanja pojedinačnih penzija kako bi se u što većoj meri uskladila sa visinom uplaćenih doprinosa. Tako je uveden i minus (na visinu penzije) za one koji prevremeno odu u penziju.

Borba protiv sive ekonomije
“Odlučna borba protiv sive ekonomije.”
Država bi do kraja 2014 suzbijanjem sive ekonomije mogla da prihoduje 100 miliona evra, a to će se postići većim brojem kontrola i inspektora, a od 1. jula, planirano je da se kroz izmene poreskih zakona povećaju i kazne za utaju poreza, izjavio je državni sekretar Ministarstva finansija Nikola Ćorsović. On je istakao da će od 1. jula Zakonom i poreskom postupku i poreskoj administraciji biti predviđeno da vlasniku radnje, koji je uhvaćen da nije izdavao fiskalni račun, radnja biti zatvorena na sedam dana prvi put, a ako se prekršaj ponovi, radnja će biti zatvorena 14 dana. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji usvojen je 3. jula. „Borba protiv sive ekonomije jedan je od prioriteta vlade, zbog čega raduju najnoviji podaci o rastu poreskih prihoda koji pokazuju da se u Srbiji uspešno suzbija nelegalno tržište naftnih derivata, saopšteno je krajem jula iz kabineta potpredsednice vlade Zorane Mihajlović. Prema njihovim podacima, suzbijanjem crnog tržišta tokom ovih pet meseci je, samo po osnovu većih akciznih prihoda, u budžet Srbije uplaćeno oko četiri milijarde dinara više nego u istom periodu 2013. godine“.(Tanjug, 27. 7. 2014. godine).

Intenziviranje aktivnosti na zaključenju aranžmana sa MMF
“U cilju jačanja poverenja međunarodne zajednice i kreditora u kredibilnost namera Vlade da obezbedi dugoročnu održivost javnih finansija u prvih 100 dana, intenziviraćemo aktivnosti na zaključenju aranžmana sa MMF i verujem da će taj aranžman biti zaključen.”
Potpredsednica vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila sredinom jula je da je trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) od vrhunskog značaja za održivost finansija Srbije i da Srbija ove jeseni mora da ima aranžman sa tom međunarodnom finansijskom institucijom. Premijer Vučić je krajem jula izjavio da očekuje da će aranžman sa MMF biti zaključen u septembru, bez obzira na odlaganje fiskalne konsolidacije, „jer oni vide rešenost da ispunjavamo ono što kažemo“. (NIN, 31. 7. 2014. godine)

Da Vas podsetimo:  Biltova fatva

Zakonski okvir za rešenje problema preduzeća u restrukturiranju.
“Definisanje načina i stvaranje odgovarajućeg zakonskog okvira za rešenje pitanja preduzeća u restrukturiranju. Trenutno ima 157 preduzeća u restrukturiranju i njihovo stanje u najvećem broju slučajeva je ekonomski neodrživo. Ovim preduzećima treba dodati i „Železaru“ u Smederevu i „Simpo“ jer njihovo poslovanje u trenutnim okolnostima ne može na ovakav način da se nastavi u dužem periodu, a naša je obaveza da pokušamo i da damo sve od sebe da oni svoj posao i svoju proizvodnju nastave.”
Najveći deo ovih pripremnih radnji realizovaćemo već u maju sa ciljem da proces restrukturiranja bude većim delom završen do kraja godine.”
Usvajanjem Zakona o stečaju i Zakona o privatizaciji stvaraju se uslovi za rešenje ovog pitanja, a po priznanju premijera Vučića čekaju nas velike promene u javnim preduzećima, „jer ona najveća, osim Železnica Srbije nismo ni pipnuli.“ (NIN, 31. 7. 2014. godine)

Konsolidacija finansijskog sektora pod kontrolom države
“Pored fiskalne konsolidacije u prvih sto dana će se raditi na drugim jednako bitnim elementima ekonomske politike. Konsolidacija finansijskog sektora pod kontrolom države. Druga bitna mera u kratkom roku odnosiće se na uspostavljanje pune kontrole nad rizicima koji se realizuju u bankama, u državnom vlasništvu, a koji imaju značajne efekte na budžet. Tako će se u prvih sto dana Vlade započeti sa rešavanjem pitanja održivog funkcionisanja banaka u većinskom državnom vlasništvu kroz odgovarajuće finansijske operacije, privatizaciju, konsolidaciju i punu profesionalizaciju menadžmenta. Ovaj proces će se završiti u toku 2014. godine.”
Iako je premijer rekao da će u prvih sto dana započeti sa rešavanjem pitanja održivog funkcionisanja banaka u većinskom državnom vlasništvu kroz odgovarajuće finansijske operacije, privatizaciju, konsolidaciju i punu profesionalizaciju menadžmenta to se, prema Istinomeru dostupnim podacima, nije desilo. Ni u jednoj od banaka koje su u većinskom državnom vlasništu nije došlo do promene (profesionalizacije) menadžmenta, nije došlo ni do pripreme za privatizaciju ni u jednoj od tih banaka. Isti slučaj je i u sektoru osiguranja jer nije započeta privatizacija “Dunav osiguranja” iako je premijer to obećao.

Smanjenje rashoda na dnevnice za službena putovanja, smanjenje troškova reprezentacija i putovanja
“Značajno smanjenje diskrecionih rashoda na dnevnice za službena putovanja i drastično smanjenje troškova reprezentacija i putovanja. Značajno smanjenje materijalnih troškova povezanih sa korišćenjem službenih vozila, u čemu smo evropski rekorderi. Minimalan broj ljudi ispod nivoa ministara imaće pravo na službeno vozilo. Mnogi će i odavde i na mnogim drugim mestima, koliko u narednim danima, da se pozdrave sa svojim službenim vozilima. Imate platu, kupite automobil, pa vozite automobil, a ne vozite državne pare i ne trošite državne pare.”
Vlada je donela Uredbu o načinu korišćenja službenih vozila koja koriste organi državne uprave, drugi državni organi i javne agencije. Ovom uredbom je propisan način racionalnog korišćenja službenih vozila kako bi se, istaknuto je, postigle maksimalne uštede o obezbedila efikasnost u radu. Uredbom je propisano da pravo na službeno vozilo visoke klase na stalnom korišćenju imaju predsednik Republike, predsednik Skupštine, predsednik i potpredsednici vlade, predsednik Ustavnog suda i predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Međutim, premijer Vučić kazao je da nije u potpunosti zadovoljan kako se ova uredba sprovodi. On je pohvalio samo ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića, a za ostale ministre je rekao da nisu razumeli da bi trebalo da smanje upotrebu službenih vozila. Na ovu primedbu ministri su mu odgovorili da oni poštuju vladinu uredbu. Premijerovom pozivu da smanji broj službenih vozila odazvala se Skupština Srbije koja je smanjila njihov broj sa devet na pet. I „Železnice Srbije“ odlučile su da prodaju 170 službenih vozila kako bi smanjile troškove poslovanja. Kako je istaknuto, zbog nerada, neodgovornog i rasipničkog ponašanja smenjen je ceo izvršni odbor direktora „Laste“ na čelu sa Veliborom Sovrovićem.

Smanjenje donacija za sportske klubove i podsticaj za sprovođenje privatizacije
“Smanjenje donacija države za sportske klubove i podsticaj za sprovođenje privatizacije u tom segmentu.”
Ubrzo nakon formiranja Vlade ministar omladine i sporta Vanja Udovičić izjavio je da je dobio rok od šest meseci za izmene i dopune Zakona o sportu, kako bi se stekli svi uslovi za privatizaciju (Tanjug, 3. 5. 2014. godine). Ministar je naglasio da je zakon o sportu završen i da je ostalo samo otvoreno pitanje transformacije sportskih klubova da bi se došlo do dva- tri modela kako bi ona mogla da bude s provedena (Tanjug, 15. 7. 2014. godine).

istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime