Šta krije IPAP?

Najavljen kao „nova faza u odnosima sa nato“, potpisani IPAP u Briselu je finalna faza evro-kapitulacije. Legalizacija gubitka poslednjih ostataka suvereniteta i de fakto pretvaranje Srbije u deponiju Evrope.

Kuvanje srpske žabe u loncu evro-kapitulacija dugo 15 godina ulazi u fazu ključanja. Srpski ministri Dači i Gaši su 18 marta 2015 u sedištu nato pakta potpisali Individualni Akcioni Plan Partnerstva (IPAP), ratifikovan u decembru prošle godine. Ustavnom garantovana vojna neutralnost, pristupanjem Severno Atlantskoj Terorističkoj Organiziciji, prema rečima ministra Dačija „nije dovedena u pitanje“, naglasivši da:

„bombardovanje nije prepreka partnerskim odnosima“

Izraženo je vidno zadovoljstvo ministara svojim potpisima, uz najavu saradnje sa nato na poljima nauke, kulture, diplomatije i mirovnim akcijama. Gospoda pevač i keramičar bi u skladu sa svojim fakultetskim diplomama trebali da znaju da je nato vojna mašinerija, a ne naučno-kulturna institucija mirovnog karaktera.

Od svog osnivanja 1949 godine nato je odgovoran za smrt više od 14,000.000 osoba – prema konzervativnim procenama, računajući borbena dejstva. Zahvaljujući metodama sankcija, izgladnjivanja populacije i onomogućavanju dostave lekova pravi broj žrtava alijanse je mnogo veći.

Žalosnije od pristupanju nato paktu su samo obaveze koje je država preuzela u ime svih nas. Dokument IPAP ne spada pod domen državne tajne, javno je dostupan za preuzimanje i čitanje – nažalost. Parafirani ugovor sitnim slovima krije i pravu svrhu projekta brendiranog kao:

„najviši stepen saradnje i nova faza sa nato“

Prvo poglavlje se završava naizgled bezopasnim „uspostavljanjem bezuslovne slobode kretanja za sve“ kao zajedničkom cilju od posebnog značaja. Prema potpisanom sporazmu, za Republiku Srbiju pristupanje Evropskoj zajednici (EZ) predstavlja strateški cilj. Deklarišući sami sebe kao „moderno demokratsko društvo“, gospoda ministri zaboravljaju da spomenu rezultate referenduma tog demokratskog društva i gaženje Ustavnog i državnog uređenja Srbije.
Suštinske vrednosti Srbije prema potpisanom sporazumu su „demokratija, socijalna svest, poštovanje drugih kultura“ i najbitnije od svega – otvorena tržišna privreda. Prevedeno na jezik nas običnih građana fraza označava gubitak poslednjih nacionalnih sistema i resursa, koji do sada nisu rasprodati po bagatelnim cenama – energetski sitemi, telekomunikacije, vodeni i drugi resursi uključujući i obradivo zemljište.

Šta krije IPAP

Kao nacionalni prioriteti su označene oblasti rodne ravnopravnosti (predsednica odbora Zorana Mihajlović), mere za borbu protiv diskriminacije i, posebno – unapređenje položaja „pripadnika osetljivih grupa“. Na strani 7 se načinje i ključna tačka parafiranog sporazuma „položaj LGTB osoba i veća inkluzija Roma“. Rešenje negativnog priraštaja najstarije nacije u Evropi se vidi u povećanju broja pedera i uvoza Cigana iz država EZ.

Poput svih američkih kolonija, Srbija mora u posebnom poglavlju da naglasi „svoju posvećenost borbi terorizma“, sa posebnim osvrtom na takozvanu „borbu protiv sajber terorizma“. Naglasak navodne anti-terorističke saradnje se stavalja na kolaboraciju sa regionalnim i prekograničnim teroristima koji su vršili terorističke akte protiv države Srbije i njenih građana.

Drugim poglavljem IPAP-a Srbija se obavezala na pružanje janičarskih usluga nato paktu, što je brendirano „angažovanjem i učešćem u multinacionalnim vojnim operacijama“. Jedan nov termin, označen sa „interoperabilnost“ jasno definiše razvijanje vojnih snaga Srbije za potencijalno učešće u vojnim operacijama pod stranom komandom. Srbija takođe preuzima obavezu otvaranja i finansiranja nato baze na jugu Srbije, za obuku američkih i ostalih nato vojnika.

Tačke sporazuma o „uklanjanju viška naoružanja i municije“ armije svedene na borbenu snagu divizije sa 3 (tri) funkcionalna aviona nije vredna komentara. Decenijama kupovano i od nato agresije spašeno naoružanje će biti istopljeno u Smederevskoj železari za profit američkih firmi – na trošku poreskih obveznika Srbije. Izjavu portparola ministarstva da:

„odbrambena moć Srbije neće biti smanjena“

Treba shvatiti kao činjenično stanje da ono što ne postoji ne može biti ni smanjeno. Nato generali su nakon Beogradskog majdana 2000 reformisali vojsku Srbije do tačke praktičnog nepostojanja. Ohrabrujuće je da će isti strani generali „reformisati“ i policiju, realno očekivati sa istim rezultatom.

Treće poglavlja precizira diplomatsku i naučnu saradnju – da ne zaboravimo, nato nije diplomatsko naučno-kulturna institucija, već agresivni vojni pakt, kao i posebno zanimljivu frazu „strategiju javnog informisanja“. Ispiranje mozga naciji, brendirano kao „stragegija javnog informisanja“ obavezuje Srbiju da posebnu pažnju posveti „promociji i podizanju svesti stanvništva o važnosti saradnje“ sa nato.

„Republika Srbija da sprovede aktivnu informativnu kampanju saradnje sa nato“ – strana 11

Strategijom javnog informisanja – čitaj „ispiranja mozga“, Srbija će „obezbediti objektivno i blagovremeno predstavljene informacije“ saradnje sa nato paktom. Za ispiranje mozga naciji planirani su štampani i elektronski mediji, organizacija tribina i okruglih stolova, uz planiranu podršku od strane NVO i akademskih i istraživačkih institucija. Nato očekuje uzvratnu pomoć od akademika, istraživačkih i naučnih institucija finansiranih od strane vojne alijanse, ali i novcem od budžeta koji pune građani Srbije.

Posebno je zanimljiva tačka sporazuma 3-3, koja obuhvata sistem upravljanja krizama i vanrednim situacijama. Imajući u vidu da je Srbija podložna poplavama, nato će iskoristiti naredne nepogode ne bi li tako otvoreno uveo svoju tehniku i ljudstvo u Srbiju, predstavljajući pritom sebe kao spasioca.

Četvrto poglavlje sporazuma se bavi tematikom zaštite javnih podataka, a planiran je veći stepen zaštite infrastrukture osetljivih komunikacija. Prevedeno na jezik običnih smrtnika, u tu svrhu će se legalno koristiti američki špijunski programi za ilegalno špijuniranje građana Srbije – sve to pod plaštom „bezbednosti podataka građana“.

Hakerski False Flags režiriju smo već videli kada je grupa imaginarnih hakera okrivljena za krađu podataka i JMBG građana Srbije. Medijska hajka na haktiviste je trebala da napravi dimnu zavesu za činjenicu da je bivši ministar finansija pobegao ranim jutarnjim letom nazad za SAD – sa svim podacima građana sa sobom.

Jedna od najvažnijih, ujedno i najlakših za previd je zajednička nit koja povezuje IPAP i sporazum o readmisiji. Proces evro-kapitulacije je Srbiju od deponije osiromašenog uranijuma pretvorio u Evropsku deponiju nepoželjnih azilanata. Prema sporazumu o readmisiji, potpisanog 18 septembra 2007, po članu 3/A, država Srbija je dužna da prihvati:

„na zahtev države članice (EZ) bez posebnih formalnosti – bilo kog državljanina treće zemlje“

Jedna od najbitnijih stavki IPAP-a je brendirana kao „sprovođenje politike inkluzije Roma“ (cilj 2). Teoretski, pojam inkluzija označava uključenje, ali u surovoj srpskoj realnosti pod tim terminom se podrazumeva legalizovanje svih iz država EZ deponovanih neopoželjnih migranata.

Prema popisu iz decembra 2002 u Srbiji je živelo 108,193 Cigana (Roma), popis iz 2011 je pokrio povećanje populacije od 36% za samo 9 godina. Studija koju je gospodin LJuan Koka uradio za službu za manjinska prava navodi podatke o 850,000 Cigana (Roma) u Srbiji, što je povećanje od fenomenalnih 787%. Priraštaj za ginisovu knjigu rekorda čak ni matematički ne može biti opravdan drugačije osim činjenicom da Evropa svoje neželjene migrante šalje u Srbiju pod plaštom povratka lažnih azilanata omogućen sporazumom o readimisiji iz 2007.

Početkom godine je zabeleženo 60,000 Šiptara sa zahtevom za državljanstvo – nezvanični podaci pominju brojku od preko 300,000 novih stanovnika Srbije. Egzodus koji je ostao neshvaćen od većine medija imao je za cilj pravnu leglizaciju Šiptara u Srbiji nakon njihovog vraćanja iz država EZ, ne na Kosovo iz koga su krenuli, već u Srbiju. Prema sporazumu o readmisiji tačka 3/A, država je dužna da ih prihvati, zbrine i integriše o svom trošku, od para istih onig građana kojima se smanjuju plate i penzije.

Potpisom na IPAP, Srbija je vrhovne ingerencije predala nato paktu, koji će biti zadužen za kontrolu primene sporazuma, samim tim – kontrole deponovanja neželjenih azilanata iz država EZ u Srbiju. Nemačka je kao meru predostrožnosti već postavila svoju policiju na srpsko-mađarsku granicu, sa ciljem sprečavanja povratka izbačenih migranata.

Sva morbidnost socijalnog inžinjeringa na delu, prisilna promena demografske strukture stanovništva, legalizovan genocid nad sopstvenim narodom – o sopstvenom trošku. Na delu je etničko čišćenje Srbije – od Srba.
Srbija je de fakto postala pseudo država, sa skupom iluzijom državnosti, i epitafom na kome treba staviti:

„Srbija – bombardovana 1999 – kapitulirala 2015″

iz okupirane Srbije: Periša „istina je nekad ekstremna – ulepšavati je bio bi marketing“

http://anon.in.rs

Reference:

http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/dacic-i-gasic-u-sedistu-nato_578963.html
http://www.scaruffi.com/politics/massacre.html
www.mfa.gov.rs/sr/images/ipap/ipap.pdf
http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/jasenovac/Jasenovac-1946.html
http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=4358
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/533049/RASPRODAJA-ORUZJA-Srbija-oglasila-tenkove-rakete-haubice
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/pod-okupacijom-i-u-vlasti-nato-eu-kako-smo-reformisali-i-modernizovali-sistem-odbrane-i-vojsku-rasturanje-mocne-i-tradicionalne-vojne-strukture-4/
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/509528/SKANDAL-Krstic-prodao-nase-podatke-vlastima-SAD
http://www.tanjug.rs/novosti/165359/policajci-iz-nemacke-na-srpsko-madjarskoj-granici.htm