Šta pregovarač(ica) sve (ne) zna

Preumljenje – uslov za put u EU

1
1056

2014-04-13_090306Austrijski Kurir juče je objavio kratak intervju sa Tanjom Miščević, glavnim srpskim pregovaračem za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. U uvodu takvog razgovora, Kurir napominje da je Austrija „investitor broj 1“ u Srbiji i da je do danas investirala tačno tri milijarde evra. Privredni Senat, udruženje preduzetnika i pravnika, namerava da još više učvrsti ekonomske veze sa Srbijom. U ime toga, u petak je advokatska kancelarija Lanski, Gancger + partneri pozvala na razgovor Tanju Miščević. Tada je firma Lanski ukazala na to da je „prilagođavanje zakona“ (mi bismo kazali „reforma pravosuđa“) i „preumljivanje“ na standarde Evropske unije ključno za dalji put Srbije ka članstvu u toj mega „državi“.

Ovo „preumljivanje“ (Umdenken), odmah nas (neminovno) podseća na onu dugotrajnu nemačko-bundestaško-ultimatumsku  priču – koju svesrdno po Srbiji telali i veberovski raspoloženi Aleksandar Vučić – o nekakvoj potrebi da se Srbima „izmeni svest“. U ovom konkretnom slučaju, Kurir se nije potrudio da nam takav termin („preumljenje“) preciznije objasni. Ipak, onima koji pažljivo prate događaje na srpskoj političkoj sceni i, uopšte, na srpskom političkom, kulturnom i duhovnom prostoru, poprilično je jasno da je tu reč o jednom bezuslovnom odricanju Srba od svojih (srpskih) tradicionalnih i istorijskih vrednosti i prisilnom prihvatanju jednog novog obrasca ljudske „svesnosti“ u kojem nema mesta predačkim snovima i nacionalnim „iluzijama“.

Zapravo, ono što Nemci (a sada i Austrijanci) nikada nisu do kraja izgovorili, pomenuto „preumljenje“ iz nemačke perspektive nije ništa drugo do ona denacifikacija i „prevladavanje prošlosti“ (Vergangenheitsbewältigung), koja su Nemačkoj bila nametnuta nakon Drugog svetskog rata. Znajući da je Nemačka, u stvari, isto što i EU (pošto u takvoj uniji Nemci neprikosnoveno vode glavnu reč), tada postaje jasno da, preko leđa Srba, Nemci pokušavaju da izleče svoje rane i oslobode se decenijskih frustracija. Eto, zaključuju oni podsvesno (unterbewusst) – zahvaljujući Srbima – Nemci neće biti jedina „genocidna“ nacija u Evropi.

Da Vas podsetimo:  Pismo plemenitog mučitelja

U duhu takvog „preumljenja“, na pitanje Kurira, koje prepreke stoje Srbiji na putu ka EU, Tanja Miščević odgovara:

Mi smo sami sebi prepreka, sve zavisi od naših reformi!

Potom, na takvu samooptužujuću (dis)kvalifikaciju ona „preumljeno“ dodaje:

Cenimo pritisak koji EU vrši na Srbiju.“

2014-04-13_090205Šta je Tanja Miščević time htela da kaže? To verovatno ni ona sama ne zna. Ukoliko Srbija uistinu smatra da „nema alternativu“, osim da se ukrca na EU brod, kojeg mnogi u Evropi zovu „Titanik“, tada tu nema nikakvog mesta bilo kakvom „procenjivanju“, a još manje ima onoga što bi tu trebalo da se „ceni“. Stvar je ovde više nego jasna: Hoćeš da budeš član nekog društva – tada poštuj pravila tog društva. Ko te pita šta ti misliš i koga ceniš. Uostalom, ko normalan na svetu može da ceni pritisak sa druge strane? Mazohisti? EU ima svoja pravila i svaki kandidat za članstvo u takvom konglomeratu mora da ispuni one uslove koji se pred njega postavljaju, sem kada je u pitanju političko ili geostrateško „integrisanje“ (Rumunija, Bugarska, baltičke zemlje).

Lanski, Gancger + partneri

Sa preko 140 saradnika i pravnika iz 20 zemalja Lanski, Gancger + partner spada u najveće pravne ustanove u Austriji. Lanski ima biroe u Beču (Austrija), Bratislavi (Slovačka), u Astani (Kazahstan) i može se pohvaliti dugogodišnjim iskustvom. Ova pravna institucija nudi svojim klijentima idividualna, strateški osmišljena i pragmatična (celovita) rešenja.

Na pitanje, koji su najveći problemi, gospođa Miščević odgovara, da je to „pravni sistem“, koji bi trebalo da bude „usklađen“ sa EU. I naravno, iako se pitanja Kurira odnose na Srbiju, Tanja Miščević priča o tome koliko je „reforma pravosudnog sistema“ bitna za ceo „balkanski region“. A šta joj je taj „balkanski region“ – retorička poštapalica, je li?  Onda se Tanja dosetila da je, pored „borbe protiv korupcije“, veoma bitno („najveći izazov“) „normalizovanje odnosa sa Kosovom“. Da li srpski pregovarač (ili rečeno „rodno-politički korektno“ – pregovaračica)  pod tim „najvećim izazovom“ vidi isto ono što i naši evropski (posebno nemački) „prijatelji“?

Tanja Miščević kaže da Srbija neće priznati Kosovo pre nego što uđe u Evropsku uniju, ali će se nastaviti sa sprovođenjem sporazuma u okviru zakona. U okviru kog zakona? Srpskog ili šiptarskog – to Miščevićeva ne saopštava. Na pitanje Kurira, kada će početi pregovori sa EU, ona odgovara da se „nada da će se to desiti u junu“. Dakle, nada se – a ne zna kako stvari uistinu stoje, iako je u svemu tome „glavni pregovarač“. Opet, dobro zna da je prvo na redu poglavlje 35 – „dobrosusedski odnosi s Kosovom“. Onda će uslediti „ustavna pitanja“ i pravosuđe.

Na kraju, jedino što Tanja Miščević sa sigurnošću zna jeste to da Srbija neće biti primljena u Evropsku uniju „pre 2020. godine“. Mnogi će se ovde začuditi – kako je moguće da ona to zna? Ipak, više će biti onih koje takva tvrdnja neće nimalo iznenaditi. Zašto? Pa zato što im je jasno da Srbija neće biti primljena u članstvo Evropske unije ni posle 2020. godine.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

like-button.net here

wordpress-themes.org here

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime