Šta se krije iza Erdoganovih izjava

0
672

nenad kecmanovic“Kosovo je Turska”, čuli smo onomad od Tajipa Erdogana sa tribine u Prizrenu. To me nešto podsetilo na onu našu “Kosovo je Srbija”, koja se već odavno više ne čuje na javnom mestu, a polako bledi i na zidovima periferijskih kuća u provinciji.

Ova naša dugo i mnogo eksploatisana parola nije ni danas u koliziji sa zvaničnim stavom Srbije da nikada neće priznati Kosovo. Ali, pošto se sada misli samo na priznanje de jure, a ne i na priznanje de fakto, postala je, postepeno i neosetno, politički nekorektna. Naprosto, iritirala bi ne samo Prištinu, nego i Brisel i Vašington i čitavu međunarodnu zajednicu, jer ne bi doprinosila poboljšanju odnosa sa susedima, normalizaciji situacije na Balkanu i napredovanju Srbije ka EU.

Teško Srbiji da se njenom predsedniku, premijeru ili vicepremijeru omaklo da kažu “Kosovo je Srbija”, čak i uz napomenu “dejure”. To bi je najmanje koštalo bar još jednog odlaganja dobijanja datuma za početak pregovora. Kada, međutim, turski premijer kaže da Kosovo pripada njegovoj zemlji, niko od velikih i moćnih evroatlantskih integratora ni mukajet.

Na tursko svojatanje nije reagovao ni domaćin Hašim Tači kontraparolom “Kosovo je nezavisno!” Niti je, takođe prisutni, premijer iz matice Edi Rama kontrirao parolom “Kosovo je Albanija!” Naprotiv, obojica su širokim osmesima zadovoljstva propratili Erdoganovu najavu da će srpska pokrajina ponovo “potpasti pod Turke”. Nije ni čudo, jer je već ranije sa odobravanjem iz Ankare primio poruku “Albanija je Turska”.

Ispada da će svi Albanci živeti u jednoj državi – velikoj Turskoj. Ali, neće samo oni. Prema Tajipovim već po više puta ponovljenim izjavama, i “Bosna je Turska”, i “Sandžak je Turska”, a reis Mustafa Cerić i muftija Muamer Zukorlić odavno su se složili da je “Turska matica svih Bošnjaka”, pa će se svim Albancima pridružiti i Bošnjaci iz dela Federacije BiH i Sandžaka. Na prizrenskom skupu bili su odsutni Bakir Izetbegović i Muamer Zukorlić. Opravdano, jer bi sa njima valjda bilo isuviše jasno o čemu se radi.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

U istoimenoj knjizi Darka Tanaskovića odavno prepoznata kao inicijalno neoosmanistička, spoljna politika premijera Erdogana i njegovog ministra Davutoglua sve više dobija panislamistički karakter. Iako su u okvir osmanske imperije spadale i neke nemuslimanske zemlje na Balkanu, Tajip, bar do sada, nikada nije javno rekao “Bugarska je Turska” ili “Crna Gora je Turska”, gde bi teško naišao na oduševljenje nemuslimanske braće.

Ako je spoljna politika jedne zemlje izraz njene unutrašnje politike, putanju Erdoganove politike od neoosmanizma do panislamizma možemo pratiti i tokom nedavnih masovnih demonstracija na istanbulskom trgu Taksim i u parku Gezi. Pobunjenu sekularnu omladinu, liberalnu poslovnu klasu i demokratsku intelektualnu elitu on je stigmatizovao kao “one koji hoće u cipelama da ulaze u džamije i dodiruju zarove naših žena”.

U nastojanju da se oslobodi kompleksa remetilačkog faktora na Balkanu i pokaže Evropi da je spremna na bezuslovnu saradnju sa svima koji to žele, Srbija je već pod vlašću Demokratske stranke prihvatila bizarno posredništvo Ankare između Beograda i Sarajeva, pa čak i Beograda i Novog Pazara. A redovne godišnje trojne samite sa Gulom i Izetbegovićem nastavila je i pod narodnjačkom vlašću, uprkos činjenici da je Turska među prvima priznala Kosovo i nastavila da lobira za Tačijev projekat.

Srpska je, naprotiv, odmah negativno reagovala već na prve Davutogluove diplomatske vizije o “osmanskoj imperiji kao uspešnoj priči koju bi trebalo obnoviti”. Na čelu zajedničkog ministarstva spoljnih poslova BiH nikada nije bio Srbin, a Republika Srpska nema entitetsku diplomatiju, tako da je predsednik republike bio taj koji je otvoreno ukazao na neoosmanističko-panislamistički karakter turske spoljnopolitičke ofanzive. Privlačne za bošnjački deo većeg entiteta, ali ne i za manji. Erdogan, Gul i Davutoglu bili su već desetinu puta u Sarajevu, ali turskom ambasadoru u BiH stavljeno je do znanja da sa favorizovanjem samo jednog od tri konstitutivna naroda nisu dobrodošli i u Banjaluku.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

darko tanaskovicOštra reakcija predsednika Nikolića na Erdoganovu prizrensku izjavu “Kosovo je Turska” još uvek nije dobila odgovarajuću reakciju Ankare, a zahtev vicepremijera Vučića za izvinjenjem – očekivani odgovor. Prema kompetentnoj proceni Darka Tanaskovića, na tako nešto ne treba ni računati, jer izvinjenje u političkoj kulturi turskog naroda ima značenje slabosti, inferiornosti i poniženja. Umesto toga, sa turske strane dolaze tvrdnje da je izjava krivo prevedena ili pogrešno shvaćena te da je problem zapravo na srpskoj strani. Po mnogim prognozama, posledica će biti otkazivanje trojnog samita u Ankari, a možda i trajno isključenje Turske, kao ionako nepirirodnog posrednika između Beograda i Sarajeva.

Ali, svako zlo i za poneko dobro. Ovim diplomatskim incidentom, otklonjena je, bar privremeno i donekle, hronična pukotina između politike Srbije i Srpske prema Turskoj. Spoljnopolitička asimetrija sa maticom nije, naravno, generalno remetila odnose Beograd – Banjaluka, ali je stvarala izvesne probleme Banjaluci na relaciji prema Sarajevu. Napokon, ovo nije kraj priče, jer je za tursku političku kulturu i tradiciju turske diplomatije karakteristično ne samo da nema izvinenja, nego nema ni povlačenja i odustajanja. Erdogan će se, dakle, javiti sa novim inicijativama, predlozima i ponudama.

Njegova politika “nula sporova sa susedima”, koja se manifestovala kao Davutogluovo hiperaktivno angažovanje na širokom prostoru bivšeg Osmanskog carstva, doživela je fijasko na Bliskom istoku – Sirija, Egipat, Izrael itd. Utoliko valja očekivati da će se sada fokusirati na Balkan, odnosno na tačke najmanjeg otpora i, pogotovo, tačke oduševljenog dočeka gde muslimani čine većinu.

www.intermagazin.rs (Pressrs.ba – Banja Luka)

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime