Prema podacima organizacije Transparency International – Srbija, na izborima koji su održani 24. aprila 2016. u Srbiji (i kojih se gotovo i ne sećamo, jer, danas je već 19. maj a pamćenje u Srba je lako (k)varljiva kategorija), stranke su na svoje kampanje na nacionalnim televizijama potrošile „sitnih“ 867.700.130 dinara. Osamstotina šezdeset i sedam miliona, sedam stotina hiljada i stotinu trideset dinara. Malo više od sedam miliona evra. Da budemo precizni: 7.054.472 evra.
Zvanično.
Nezvanično – boga pitaj. Razni su „dilovi“ i „talovi“ sklapani na lokalu, sa raznim medijskim kućama koje pokrivaju područje pojedinih gradova i regiona, koje se (ne) gledaju na kablovskoj mreži… Ali, da se vratimo toj cifri od sedam miliona evra. I još malo više. Da se vratimo parama koje su potrošene samo na oglašavanje na elektronskim medijima sa nacionalnom frekvencijom. Za novine, portale, plakate, e, to ćemo da sačekamo. Znate kako je: Srbija je u strašnoj krizi, pa se nije moglo
Ne znam da li vam je poznato, ali, za te pare se u zemlji Srbiji moglo kupiti više od 880 inkubatora. Taman koliko Srbiji fali.
Nisam siguran da znate, ali za tu količinu novca moglo se kupiti 265 mamografa. Ili 53 vrhunska digitalna mamografa sa plaćenim servisom. Ili 19 digitalnih pokretnih mamografa.
ceneSrbija je mogla da, za novac koji su potrošile političke stranke na kampanju, kupi 44.000 invalidskih kolica (iako priželjkujemo dan kada niko neće imati potrebu za njima) ili čak 5.785 tzv. aktivnih kolica (za one osobe sa posebnim potrebama koje žele da se bave sportom) ili više od 3.600 električnih invalidskih kolica.
Srbija je ovim parama mogla da isplati jednokratnu pomoć u iznosu od 20.000 dinara za 43.385 majki koje su rodile bebe.
Za pare koje su (zvanično) potrošile stranke na kampanju, moglo se podeliti 5.164.882 „Vulinova obroka“ (sećate se kad je par dana država Srbija umesto obroka u Beogradu socijalnim slučajevima htela da deli po 168 dinara koliko je navodno dovoljno da se neko nahrani).
Za novac koji su stranke potrošile na oglašavanje na televizijskim stanicama sa nacionalnom frekvencijom moglo je da se kupi i ugradi sedam postrojenja za zračenje obolelih od malignih oboljenja.
Uz sve ovo, dragi moji, nemojte zaboraviti da je tih sedam miliona evra tek nešto više od trećine novca koji je potrošen na izborima 2016. jer: Podaci koliko je novca utrošeno na oglašavanje po dnevnim i nedeljnim novinama, kao i portalima – nisu dostupni. Nisu dostupni (još uvek) ni podaci koliko je novca „strovaljeno“ na lokal, na štampanje plakata, banera, bilborda, zakup bilborda, izradu propagandnog materijala. Uz to, treba dodati i da je na štampanje listića, nabavku baterija za lampe, sprejova, isplatu članova biračkih odbora, ponovljene izbore potrošeno još oko 10 miliona evra. Dakle, na svu ovu već napravljenu matematiku – računajte šta se još moglo uraditi. I dopišite u komentarima.
Živeli, Srbijo. Prija li ti ovaj bolji život?
Aleksandar Bećić
Kolumnista
Sve ćemo mi to platiti. Deficit u budžetu će pokriti povećanje poreza, akciza na gorivo i cigarete, a ako ima mogućnosti štampaće se i malo para pa ćemo imati povećanje inflacije, smanjiće se još malo penzije i plate a da bi građani mogli da troše moraće da se zadužuju kod banaka i NBS će, kao zaštitu, držati niske referntne kamatne stope i naravno, maksimalno se truditi da kurs ne poludi, ili će porast evra pravdati dolaskom naše dijaspore na odmore ( leto im ide u prilog).
Kako kaže naš narod: Ovce su za šišanje ili svaka glupost ima voju cenu.
Najgore je što je krajnji rezultat tih izbora CRNA RUPA, i što ćemo, ako ne želimo da se izgubimo u toj rupi, brzo imati nove izbore.